Амерички председник је у среду, 10. јуна, за још једну годину продужио америчке санкције против Белорусије. Барак Обама је потписао одлуку коју је послао Конгресу, а објављена је и на службеним страницама Беле куће, преноси руски портал NEWS.

У документу се наводи „како акције и политика појединих чланова владе Белорусије поткопавају демократске процесе и институције, а људска права се крше кроз политичку репресију и корупцију, те стога и даље представљају необичну и ванредну претњу националној безбедности и спољној политици Сједињених Држава“. То је, у складу са саопштењем, био разлог за продужетак санкција.

Подсетимо, рестриктивне мере против Белорусије је Вашингтон увео 2006. године, а потписао их је тадашњи председник Џорџ В. Буш. Санкције су требале истећи 16. јуна 2015. године, али су одлуком Обаме продужене за још годину дана.

Санкције се примењују на бројне белоруске државнике, службенике у правосуђу и агенцијама за спровођење закона, као и на пословне људе. Санкцијама су блокирани рачуни наведених субјеката у америчким банкама, забрањен им је улазак у САД, а америчким компанијама је забрањено пословање са њима.

„Црна листа“ укључује 10 државника Белорусије. Међу њима су председник Александар Лукашенко, тајник Савета безбедности, министри правосуђа и унутарњих послова, председник тајне службе, челница Главне изборне комисије и директори државне телевизије и радија.

Након што су САД наметнуле ограничења против Белорусије, то је учинила и Европска унија. Европске се санкције углавном односе на издавање виза службеницима и давање кредита белоруским компанијама. 2010. године, након што су у земљи одржани председнички избори, санкције су додатно построжене.

У октобру 2013. је ЕУ проширила санкције до краја октобра 2014. године, а потом поново до октобра 2015. године.

Ваља напоменути да је на исти дан када су САД саопштиле своју одлуку о продужењу санкција Белорусија одлучила одржати превремене председничке изборе.

Знаковито је да у исто време, поново и по ко зна који пут, медији пласирају нетачне информације о „расколу између Москве и Минска“, чиме се непосредно жели утицати на председничке изборе у Белорусији.

Иако је Лукашенко увек тврдио да брани интересе Белорусије и белоруског народа, па се чак и „сукобљавао“ с Путином око тога, он је итекако свестан чињенице да би без подршке Москве његова власт завршила као и она Виктора Јануковића у Украјини.

Посебно је важно напоменути да се Александар Лукашенко, иако је добио службени позив, ове године није појавио на самиту Источног партнерства који је одржан 21. и 22. маја у главном граду Летоније, Риги.

Нема сумње да је Белорусија осетила санкције наметнуте против Русије и због пада рубље имала губитке, али они нису такви да би се Лукашенко одлучио на политичко самоубиство и ушао у отворени сукоб с Москвом, како то наглашавају западни медији.

Што се тиче председничких избора, на сам дан саопштења да ће се одржати раније од предвиђеног рока, Русија је дала пуну подршку Александру Лукашенку, а осим Обаминих санкција, мас-медији, али и они „прогресивни“, истог дана су се расписали о захлађењу односа између Минска и Москве и разлоге због којих би се Белорусија требала бојати Русије. Наравно да је реч о најобичнијем медијском спину у потпуности усклађеном са спољном политиком Стејт Департмента.

Русија подржава Лукашенка и не жели „Мајдан“ у Минску

На предстојећим превременим председничким изборима у Белорусији Русија је изразила пуну подршку Александру Лукашенку. Према неслужбеним информацијама, Лукашенко је расписао превремене изборе како би прозападну опозицију ухватио неспремну у припремама за изазивање постизборне кризе.

Могуће је да ће изборна кампања свеједно бити тешке, а Запад би могао покушати поновити у „Мајдан“ и у Минску. Изненадним расписивањем избора је Лукашенко свакако пореметио планове Вашингтона и Брисела и њихових марионета у Минску. Следом тога, једини могући одговор љутитог Обаме је било продужење санкција на још годину дана.

У среду је руски амбасадор у Минску, Александер Суриков, изразио подршку кандидатури Александра Лукашенка.

„Ми немамо права непосредно учествовати у кампањи али ћемо подржати Лукашенка“, рекао је Суриков.

Суриков је такође подсетио да је током Лукашенкове владавине створена државна заједница Белорусије и Русије.

„Шта би се догодило да падне власт са оним што смо заједно створили? Међутим, противници актуелног председника, осим речи, ионако немају ништа конкретно понудити“, рекао је руски амбасадор у Минску.

Председница Главне изборне комисије Белорусије, Лидија Јермошина, упозорила је да ће председнички избори вероватно бити одржани 11. октобра уместо 15. новембра, као што је раније планирано.

Опозиција тврди да се Лукашенко на овај потез одлучио „због изузетно тешке економске ситуације у земљи и жели изборе пре избијања кризе“. Међутим, подаци које је дала Централна банка Белорусије упућују на опрез, али ни у ком случају нису тако алармантни, као што наводи опозиција, пише Regnum и доноси тачне податке о губитку девизних резерви, инфлацији и другим економским показатељима.

Да би апсурд био већи, противници Лукашенка се поновно нису успели ујединити иза једног кандидата и своје председничке амбиције су већ најавили челници Уједињене цивилне странке Анатолиј Лебедко, Либерално демократске партије Сергеј Гајдукевић, представник „зелених“ Јуриј Шулган и челница странке „Реците истину“ Татјана Короткевић.

„Влада цело време вара. Рекли су да неће бити девалвације, а то се догодило одмах следећи дан . Рекли су да ће избори бити 15. новембра, а сад су 11. октобра“, у интервјуу за Поглед је огорчено изјавила Татјана Короткевић.

Короткевић не мисли да ће се у земљи поновити сценарио из децембра 2010. Тада је, према подацима Државног изборног поверенства, за Лукашенка гласало 79,67% Белоруса, али је опозиција сумњала у веродостојност тих података. Све је на крају завршило сукобима малобројне опозиције са полицијом и хапшењима.

„Могу недвосмислено рећи да нећу позвати људе на такво деловање, јер им не могу јамчити сигурност и не знам хоће ли бити провокације. Но, ипак нећу остати на маргинама. Ако људи изађу, отићи ћу барем да покушам спречити провокације“, обећала је Татјана Короткевић .

Са друге стране, белоруски економиста Јарослав Романчук је рекао да је Лукашенко сада има ограничен капацитет за одржавање високих плата и очување националне валуте.

„Недавној посети руског Министарства спољних послова нису следила озбиљна финанцијска јамства Минску. Током те посете, узимајући у обзир стање привреде, одлучено да се избори одрже раније, како се пре гласања не би ризиковало због раста цена и пада животног стандарда“, рекао је Романчук.

Међутим, стручњак признаје претња од колапса привреде данас више користи опозицији, него Лукашенку.

„Власти имају и друге ресурсе, као што је продаја најатрактивнијих, ликвидних компанија. Ако Лукашенко прода само компанију „Беларус калиј“, може неколико година одржавати постојећи модел. Дакле, говорити о опасности од економског колапса је беспредметно“, каже белоруски економиста Јарослав Романчук.

Он је рекао да су пре сваких избора власти настојале да подигну плате, да би их након избора, негде у пола године, увек смањивале.

„Овај циклус се догодио неколико пута. Чак и да пре избора падну плате, а цене порасту, нисам сигуран да ће се људи јавно побунити. Међутим, власти су се ипак осигурале. Александар Лукашенко, како би избегао изненађења, увек покушава деловати корак испред“, тврди Романчук.

Сам Романчук, који је био укључен у председничку трку 2010. године, овај пут је склон да подржи Татјану Короткевић.

Бројни стручњаци не искључују да ће Запад у Минску покушати поновити „сценарио Мајдана“.

„Консолидација белоруске опозиције је слаба, али у задње време су се интензивирали контакти са пољским партнерима и тамо опозиција припрема масовне изласке на главне тргове у Минску. Вероватност озбиљне акције Запада је висока“, рекао је председник руског Центра за стратешке студије, Дмитриј Абзалов.

„Сценарио који се такође може догодити је онај на југу белоруске границе, одакле се може утицати из Кијева. У последњих неколико година Лукашенко је водио прилично меку политику према ЕУ, као што је својевремено чинио Јануковић. Но, ваљда је видео како је све завршило. На крају изборне кампање Лукашенко ће морати постати оштрији. Ако је кампања прилично мекана у почетку, тешко да ће таква бити и на крају. Што се тиче његовог става према спору Русије и Запада, Лукашенко је још увек најпопуларнији политичар у Бјелорусији и опет ће изабрати вишесмерну политику, какву је водио и досад“, каже Дмитриј Абзалов.

Након што се уверио у „пријатељски приступ“ Сједињених Држава и Европске уније, који су неугодно изненађени чињеницом да је Лукашенко предухитрио опозицију и невладине организације и расписао превремене изборе, председник Александар Лукашенко је послао честитку председнику Руске Федерације Владимиру Путину и целој земљи поводом Дана Русије, преноси белоруска државна агенција БелТА коју је, када се нешто жели сазнати о Белорусији, свакако добро проверити, него цитирати измишљотине и непостојеће свађе с Русијом или било којом другом земљом.

„На данашњи дан је Руска Федерација створила солидне темеље за подизање животног стандарда људи и учинковито устројство за развој привреде“, део је поздравне поруке Александра Лукашенка који је изразио уверење да је „вишедимензионална сарадња Белорусије и Русије пример успешне интеракције и да ће се интеграција развијати у најбољем интересу двају земаља“.

Осим тога, 24. јуна ће се одржати седница Парламентарне скупштине Заједнице Белорусија-Русија, а како преноси БелТА, расправљаће се о даљњем развоју државне заједнице у средњорочном периоду.

Заступници ће бити информисани о спровођењу Државног акционог плана за 2014. и 2015. годину, а седници ће присуствовати представници Сталног поверенства државне заједнице, разних министарстава и агенција Белорусије и Русије.

Н. Бабић / Алтер Мејнстрим Инфо

приређивач: Васељенска ТВ

www.vaseljenska.com/svet/lukasenko-prevremenim-izborima-poremetio-planove-zapadu-obama-produzio-sankcije-i-belorusiju-proglasio-pretnjom-americkoj-bezbednosti/

Прочитај без интернета:
1 глас