СУБОТИЦА – Мађарска војска убрзаним темпом гради на граници са Србијом жичану ограду која би требала зауставити избјеглице које преко „балканске руте“ долазе у ЕУ.

Из једног од војних возила чују се звуци АББА-иног хита „Монеy, монеy, монеy“. Мађарски војници шале се и смију. И то унаточ додатној задаћи коју одрађују. Они, наиме, на граници са Србијом, недалеко од градића Áсоттхалом, требају поставити четири метра високу жичану ограду, што је влада у Будимпешти прогласила највећим приоритетом. Ступови су већ постављени, сада морају подићи мрежу и учврстити је. Мушкарци у маскирним униформама се труде да онда буде савршено причвршћена тако да нигдје не остане нити једна „рупа“.

„Мигранти прелазе границу читавом њезином дужином“, каже војник. Због тога „мађарски зид“ мора бити подигнут у рекордном року, до краја мјесеца. Око метар висока бодљикава жица је већ ту. На једном мјесту се у њу заплео један подбрадник за бебе који су изгубиле избјеглице пењући се преко жице. Хоће ли нова ограда моћи зауставити?

„Надамо се“, каже војник.

Двадесет километара западније, окупљени су људи који мађарску жицу желе ставити на испит. Они чекају у једној старој циглани на периферији Суботице. Унутра се виде графити на арапском и другим језицима – једна врста књиге гостију. У једном од графита проклиње се сиријски предсједник Башар ал-Асад.

Тако размишља и Милад:

„Сватко у Сирији зна да Асад убија недужне људе“, каже 27-годишњи избјеглица из Дамаска.

„Код нас је ситуација врло комплицирана, војска и милиције су свуда“.

Милад је у бијегу са својим родитељима. Он је стручњак за информатику и нада се да Њемачка треба људе као што је он. Он точно зна у који град жели – у Франкфурт, јер тамо има рођаке.

Милад и друге избјеглице овдје знају како проћи поред мађарских војника и још недовршене жичане ограде. Млади Сиријац стидљиво прича да он овдје у циглани чека на позив. „Пакистанац“ се ускоро треба јавити.

„Он ће подмитити полицију“, каже Милад.

Мистериозни кријумчар је наводно „избјеглички ветеран“, један од оних који су остали овдје на мађарској граници како би зарадили пуно новца.

Милад и његови родитељи ће платити укупно око 4.500 еура за пребацивање до Њемачке, само ако успију. За избјеглице које немају тако много новца, постоје и јефтиније понуде: за 50 или 100 еура они, примјерице, буду доведени до пропусних мјеста на граници, а онда буду препуштени сами себи.

Наводно, само „Пакистанац“ дневно преко границе преведе више од 20 људи. Наравно он се не појављује, барем не док су новинари циглани. Због тога нас неке избјеглице моле да одемо.

Од ситуације у којој се налазе избјеглице не профитирају само кријумчари, већ и србијанска прометна полиција. Србијански полицајци су познати по томе да су за 20 еура мита често спремни затворити оба ока и кад је у питању вожња у алкохолизираном стању. Сада су открили још један уносан посао: заустављају таксије који возе за Суботицу и наплаћују по 100 еура по свакој уплашеној избјеглици.

„То је страшно“, каже један возач таксија који је и сам био свједок таквих сцена.

„Сиромашни људи иду у непознато и онда их још полиција мучи“.

Истовремено, таксисти страхују да ће бити пријављени као кријумчари. У том случају не само да им пријети казна затвора, већ им се аутоматски запљењује и аутомобил. Само у овој години је на тај начин одузето више од 1.000 возила, извјештава српски тједник Време.

„Гдје је овдје логика?“ пита се таксист: „Ови људи само желе даље за Мађарску. Умјесто да им олакшаш, ти им отежаваш?“

Но избјеглице наилазе и на домаће становништво које им је спремно помоћи. Када Тибор Варга изађе из свог сивог комбија, они знају да им је донио храну. Овог евангелистичког свећеника препознају по његовим широким леђима, бради од три дана и маскирним хлачама. Већ четири године – од почетка Арапског прољећа – он избјеглицама свакодневно доноси крух, јаја и хигијенске артикле.

„Ови људи су потресени јер се за њихове проблеме нитко не занима“, каже Варга који је ангажиран у раду хуманитарне организације Источноеуропска мисија.

„Овдје често стисак руке, широк осмијех и мек глас помажу више него тисуће еура“, каже он.

Не разумије то да популисти широм Еуропе, када је ријеч о избјегличком валу, упозоравају на „сигурносни ризик“.

„Чак и када бих сасвим сигурно знао да је нетко терорист – шта бих требао направити ако је он гладан и жедан? Осим тога, ја сам овдје срео тисуће људи. И до сада ме нитко није убио“, каже Варга.

Варга радо прича библијске приче попут оне о добром Самарићанину. О одуговлачењу ЕУ-а у пријему избјеглица каже:

„Ово је помало као у средњем вијеку – краљ има дворац око којег живи сиротиња. У опасним временима и она жели унутра и краљ мора донијети одлуку. То је питање морала“.

Избјеглице међу собом разговарају о „мађарском зиду“, потврђује Варга, али они се не плаше то нешто мало жице.

„С обзиром на многе жице широм свијета, може се рећи да се ти људи пробијају врло одлучно. Они су у својим животима већ били суочени с проблемима већима него што су ограде“.

До сада се бодљикава жица показала ефикасном, барем против дивљачи. И трговци алатом у Суботици осјећају њезине одјеке – шкаре за резање бодљикаве жице су ових дана прави хит.

rs.seebiz.eu/madarska-ograda-nece-biti-nepremostiva-prepreka/ar-118348/

0 гласовa