УСВАЈАЊЕМ референдумског питања „Да ли сте за самосталну Македонију с правом да ступи у будући савез суверених држава Југославије?“ пре тачно 24 године, 8. септембра 1991. и формалном вољом већине грађана за самосталност оверена скупштинском Декларацијом десет дана касније – утрт је пут независности. Но, овогодишње обележавање тог датума, како се оцењује у Скопљу, у сенци је „још једног великог искушења“, које угрожава тај пут – дубоке политичке кризе са којом се суочава ова држава и све њене институције.

Ситуација у којој се Македонија данас налази потврђује да су поново на испиту стратешки циљеви државе, зацртани још на старту њене независности.

Ово је став изнет и на трибини „Македонија – Како даље?“, у Научном центру Македонске академије наука и уметности (МАНУ) у Охриду. Македонија је дубоко заглибила у кризу која се компликује, држава се налази на раскршћу, суочена са озбиљним искушењима, укључујући налет миграната на балканском путу према северозападу Европе, и уколико се не интервенише ефикасно, може се догодити да промена имена државе буде једна од најблажих последица.

Постигнути договор страначких лидера за решавање политичке кризе у земљи, како је оценио председник МАНУ, Владо Камбовски, јесте охрабрујући искорак, „али потребна је реализација“.

- Уколико договор не буде поштован, могу се очекивати социјалне турбуленције, грађанска непослушност, револт, бунт и решавање проблема на улици – рекао је Камбовски.

На такву опасност је упозорио и академик Блаже Ристовски, уз истицање значаја и најактуелнијих безбедносних изазова Македоније.

- Не треба да се заваравамо, у питању је и сам опстанак државе. Посебно сада после најновијих дешавања са мигрантима. Анализе показују да нам безбедност није јача страна – став је Ристовског. – А међународни фактор Македонију упорно држи у протекторатском, контролисаном и управљачком статусу. У регионалним оквирима суседи су нам и нада и претња.

Питање миграната је поменуто више пута јер поред унутрашњеполитичких проблема све већу опасност доноси и „наметнута азилантска криза“.

Македонија је растегнута између два претећа блока, пожељног, али недостижног циља – ЕУ и НАТО, са једне стране и другог, предвођеног Руском Федерацијом, која чини све да оствари доминацију и на овом делу Балкана.

Поводом пет деценија од оснивања, МАНУ припрема документ са визијом будућности Македоније. Указано је на неопходност потпуног демонтирања система како би на снагу ступила владавина права.

- Ми се данас суочавамо са потпуним изједначавањем државе са партијом, идеолошким функцијама државе, системском корупцијом, империјалним карактером партија, флагрантним кршењем закона добрих на папиру, но, ако их не примењујемо, исто је као и да не постоје. Ова криза има најозбиљније димензије од осамостаљења јер угрожава само постојања државе – оценио је Камбовски.

ИСКУШЕЊА
У минулим искушењима кључну улогу решавања проблема имали су представници Запада, било када је у питању међународно признавање државе, њен пријем у УН, под привременим називом БЈРМ, чија важност још траје, или ратна 2001. и окончање побуне Албанаца потписивањем Оквирног мировног споразума и променама Устава…

МАНУ НА МЕТИ КРИТИКА

ПОРУКЕ са научног скупа у Охриду имале су бројна реаговања у јавности Македоније, поготово јер је протеклих година МАНУ често био на мети критика због „пасивности и прећуткивања низа негативних догађања у земљи“. Зато, како се оцењује, ово делује као отрежњујуће враћање мудрих глава на прави курс. Јер, опасни проблеми тињају годинама, док академици показују индолентност, на моменте и дезоријентисаност, у односу на изузетно значајна питања као што је предлог о размени територија са Албанијом.

www.novosti.rs/вести/планета.480.html:566270-Македонија-држава-на-танком-леду

Прочитај без интернета:
1 глас