Дан након ванредних парламентарних избора у Македонији – где су и владајућа ВМРО-ДПМНЕ доскорашњег премијера Николе Груевског и опозициони СДСМ Зорана Заева прогласили победу, на разлици од једва нешто више од једног процента „у корист“ Груевског – јасно је да избори неће, бар не тако брзо, ставити тачку на дугу политичку кризу.

Четврти по реду ванредни парламентарни избори у последњих осам година имали су за циљ да, уз посредовање Европске уније, изведу Македонију из дубоке и тешке двогодишње политичке кризе изазване сукобима македонских политичара.
Бирачко место у Македонији

Бирачко место у Македонији

Парламент и влада до 31. јануара

Према Уставу Македоније најкасније 20 дана од избора конституише се Собрање на седници коју сазива актуелни председавајући парламента.

Уколико конститутивна седница не буде одржана, 21. дана од избора посланици ће се сами окупити и конституисати Собрање.

Такође, према Уставу, председник Македоније је дужан да у року од 10 дана од конституисања Собрања да мандат за састав нове владе партији или партијама које буду имале већину у парламенту.

Двадесет дана од давања мандата, мандатар пред посланицима подноси програм и предлог кабинета будуће владе, који верификује парламентарна већина.

Македонија би до 31. јануара могла да добије парламент и владу, с тим да Устав те земље не дефинише ситуацију у случају да две странке освоје подједнак број посланичких мандата.

У том случају, пишу медији, председник државе ће највероватније тражити некакве гаранције од странака да могу да формирају парламентарну већину и на основу тога тој странци, односно коалицији повери мандат.

И аналитичари и поједини званичници ЕУ процењују да политичка криза неће бити окончана овим изборима, те да проблеми тек предстоје.

У наредним месецима, сматра се у Скопљу, тензије ће бити повећане пре свега око тога која ће од две највеће политичке опције формирати владу и са којом албанском партијом.

Данас су, међутим, све очи упрте у Државну изборну комисију, која је најавила објављивање званичних резултата до краја дана, а с обзиром на тесну разлику у броју гласова од свега 1,37 одсто предности за ВМРО-ДПМНЕ веома је незахвално предвиђати коначан исход.

Према последњим резултатима ДИК, заснованим на више од 99,72 одсто пребројаних гласова, ВМРО-ДПМНЕ је освојио 38,06 одсто, док је СДСМ освојио 36,69 одсто.

Груевски је, прогласивши победу, истакао да то није само победа коалиције коју предводи ВМРО-ДПМНЕ, већ победа Републике Македоније, уз опаску да је његова листа имала веома јаке противнике и то не само, како је рекао, у СДСМ-у.

Победу је, међутим, прогласио и Заев, који се обратио присталицама испред зграде македонске владе, са места на којем је, како је рекао, почела борба те опозиционе странке против актуелне власти.

„Режим је пао. Цео свет би требало да схвати да смо данас исписали историју“, рекао је Заев и истакао да, према њиховој рачуници, та странка има један мандат више од ВМРО-ДПМНЕ.

Ипак, ко год буде формирао владу она ће морати да буде коалициона и то странкама етничких Албанаца, који чине трећину становништва у Македонији.

Као извесни коалициони партнер се чини Демократске уније за интеграцију (ДУИ) Алија Ахметија, која на овим изборима није прошао у складу са очекивањима

А њихова очекивања су била да ће резултат бити приближан оном освојеном на претходним изборима 2014 када је ова странка освојила 19 мандата у Собрању.

„С љутњом кажем да су Албанци изгубили мандате. ДУИ је победио на изборима, али мене је занимало да у првом реду победе Албанци и зато ме не радује оваква победа“, рекао је Ахмети на конференцији за новинаре у Тетову.

Према последњим резултатима, ДУИ је освојио 7,30 посто гласова, Покрет Беса 4,87, Алијанса за Албанце 2,95 посто, а Демократска странка Албанаца (ДПА) 2,61 одсто гласова.

Дакле, на питање ко би могао бити коалициони партнер одговор није једноставан.

Да ли ће то бити поново ДУИ, која је претходних десет година влада са ВМРО-ДПМНЕ или ће, власт, ипак, формирати актуелна опозициона коалиција СДСМ?

Решење у широкој коалицији?

Заев и његов СДСМ, који су афером „прислушкивања“ покренули целу причу о актуелној власти и њеној некомпетентности да влада земљом, на сваки начин ће покушати да ВМРО пошаље у историју и докаже оно што месецима тврди – да је Груевски корумпирани политичар који је злоупотребљавао тајну полицију како би прислушкивао више хиљада људи.

Аналитичари, пак, сматрају да излазак Македоније из политичке кризе једино може да обезбеди широка коалиција ВМРО-ДПМНЕ, СДСМ и једне од албанских партија, али у то мало ко верује.

Зато ће, сматрају, наредни, постизборни месеци до формирања владе, али и касније, бити све само не „релаксирани“.

Аналитичари сматрају да ће стога и даље Македонији бити потребна подршка ЕУ, као и САД која је, како кажу, веома заинтересована за дешавања у тој земљи.

Према делу аналитичара, пак, не искључује се и могућност сукоба и протеста какви су већ били виђени широм Македоније протекле две године.

Не треба притом заборавити да је Македонија већ 11 година кандидат за чланство у ЕУ, али да је њен европски пут стагнирао због политичке кризе, али и спора који има са Грчком због имена.

Иначе, превремени избори у Македонији договорени су пре 18 месеци и ове године су два пута одлагани због захтева опозиције која је поставила услове чије испуњење је омогућило фер и демократске изборе.

Ови избори су свакако били демократски и протекли су без иједног озбиљнијег инцидента, а да ли су били и фер показаће наредни дани.

www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2558770/makedonija-sta-sledi.html

1 глас