Иако је Европски парламент (ЕП) у резолуцији о Сребреници поручио да само признавањем злочина може доћи до правог помирења на Балкану, а Мартин Шулц у Београду накнадно додао да „помирења може бити само кад се признају патње”,мале су шансе да у тој европској институцији прође резолуција којом би били осуђени злочини и над Србима. Све и кад би се у Стразбуру појавио некакав посланички предлог у том правцу, тешко да би могао да буде усвојен, јер већину у ЕП имају странке за које се не би могло рећи да су наклоњене Србима.

Судећи према мишљењу премијера Србије, ситуација није боља ни у Уједињеним нацијама. Вучић је пре неколико дана у интервју за „Зидојче цајтунг” – рекавши да данас 90 одсто Срба признаје да су неки њихови сународници починили ужасне злочине током ратова деведесетих година и да би било немогуће пронаћи два човека која би помирила британска резолуција – изразио сумњу да ће следеће године, поводом 75. годишњице од стварања концентрационог логора Јасеновац, где су Срби и Јевреји чинили 95 одсто жртава, УН усвајати резолуцију.

Ипак, уочи обележавања годишњице „Олује”, председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта позвао је Шулца у отвореном писму да подржи иницијативу овог удружења да ЕП донесе резолуцију о хрватској војној акцији „Олуја” којом би се осудили тај ратни злочин и етничко чишћење Срба у Хрватској. Линта је том резолуцијом истакао да треба да буду осуђена и сва кршења и злоупотребе људских права и међународног хуманитарног права, а Хрватска позвана да процесуира све одговорне за ратне злочине, без обзира на националну и верску припадност. Текстом резолуције Хрватска би била позвана да престане да обележава 5. август као државни празник.

Не би то иначе био први предлог да се у ЕП осуде злочина над Србима. Прошлог месеца је Национални фронт из Француске поднео, у договору са странком Трећа Србија, иницијативу за изгласавање резолуције о Сребреници чији је циљ био утврђивање пуне истине о свим догађајима у Подрињу у периоду 1992–1995. године. И та иницијатива, као и још њих неколико, различитих погледа, неславно је завршила, а прихваћен је дорађени предлог резолуције о Сребреници хрватског посланика Ивана Јаковчића из посланичке групе Савеза либерала и демократа за Европу.

Упитан какве су шансе да ипак прође нека резолуција која би стала у заштиту српских жртава, Мирослав Паровић, лидер Треће Србије, одговара: „Имајући у виду да већину у ЕП имају странке које углавном баш нису наклоњене Србији, сматрам да ће у овом моменту тешко проћи нека резолуција типа оне коју је предложио Национални фронт Француске у вези са Сребреницом или ова коју предлаже Линта поводом ’Олује’. Али то не значи да ми не треба да се бавимо озбиљном дипломатијом, да покушавамо да промовишемо праву истину о страдању Срба у ратовима деведесетих година и да се надамо, па чак и да активно радимо на томе, да ће у европским земљама на власт доћи снаге које ће бити на фону истине која се дешавала, не само у некадашњој Југославији него, генерално, на нивоу целог европског континента.”

Поводом Линтиног писма Шулцу, Немања Тодоровић Штиплија, добар познавалац прилика у ЕП, указује да би, у овом моменту, све и да постоји жеља, било немогуће радити на једном таквом документу –

председник ЕП није надлежан да сам подноси такве документе, а парламент је на одмору до почетка септембра.

Процедурално гледано, ако би од јесени неки посланик поднео предлог у вези са Линтином идејом, тада би требало да има подршку своје посланичке групе и да буде сигуран да ће обезбедити већину за свој предлог, као што је то било и у случају Јаковчићеве иницијативе.

Мада је мишљења да ће ЕП, „после свих догађања око резолуције о Шешељу, која је била инструмент хрватске кампање у време председничких избора, убудуће врло озбиљно размислити да ли више треба да се упушта у било какве унутрашње игре земаља чланица и земаља кандидата”, он верује да у Стразбуру постоје посланици који желе да осуде злочине почињене над Србима у „Олуји”. „Пут до њих  не води кроз Србију јер је реч о догађајима који су били у Хрватској. Тиме озбиљно треба да се позабави неко од Срба из Хрватске, а не нека трећа страна”, каже он.

У уверењу да „отворена писма нису пут до резолуције”, указује и на деловање Мајки Сребренице кроз институције ЕУ, које тамо тачно знају шта раде, с ким се срећу и коме заказују састанке.

Према недавној изјави Милорада Пуповца, председника Српског народног већа, који је рекао да се учешће и страдање Срба у НОБ у Хрватској оспорава у последње време, као што се негирају и жртве Јадовна, изгледа да се и Срби из Хрватске од ране јесени спремају на организовани „напад” на бриселске институције. Намерили су да у Бриселу отворе своје представништво како би ЕУ „обавештавали о властитом положају и узнемирујућем тренду у Хрватској”. Уверени су да тај тренд нарушава оно што су у протеклих више од десет година градили са странкама различите оријентације у Хрватској.

www.politika.rs/rubrike/Politika/Male-sanse-za-srpsku-rezoluciju.sr.html

0 гласовa