Зоран Новаковић (25) и Марко Симић (23) са другом Душаном Мутишићем (25), из Београда, преживели су пакао током хапшења и полицијске тортуре у Диселдорфу. Њих су немачки специјалци ухапсили мислећи да су разбојници, а после малтретирања су пуштени на слободу, уз извињење полицајаца који су признали да су приведени – грешком.

А. Чукић
Пребијени без разлога: Марко Симић и Зоран Новаковић показују излупани ауто

У шоку је и наша земљакиња Мира Ј. из Диселдорфа, која већ 45 година живи у Немачкој и код које су тог кобног дана 5. јануара преноћила тројица младића. Новаковића познаје још док је био дете, јер је син њене дугогодишње пријатељице која се вратила у Србију и који је наставио да се дружи са Мирином ћерком Јеленом.

– Њих тројица су стигли касно те ноћи, око пола три, па им је ћерка дала моју адресу да овде преспавају, јер није могла да иде по њих пошто не станује близу, а и морала је рано да устане и иде на посао. Тако се десило да су преспавали код мене – препричава шта се дешавало Мира Ј. за „Вести“.

Истог преподнева су се младићи пробудили око 10.30 и рекли јој да иду до града да нешто поједу.

– У међувремену је сестра дошла код мене, док је мој син од 14 година спавао у соби, јер је на распусту. Док смо седеле у кухињи, око 12.15, у стан су упали специјалци, њих тридесетак, разваливши излазна врата, као да хапсе терористе. Викали су „Не мрдајте!“ У сваку просторију је одмах ушло по њих петорица. Рекла сам им да у соби спава дете и да га не уплаше. У том тренутку су већ били код мог сина, дигли га из кревета, бацили на зид и викали „Руке горе!“ Испретурали су цео стан, а да уопште нисам знала о чему се ради. Питала сам их зашто су уопште ту? Рекла сам да овде живим и да хоћу да знам зашто су тако упали и провалили врата. На то су ми само рекли: ‘Због ваше посете!“ – описује драматичне догађаје ова наша сународница.

Без помоћи конзулата

Тројица младића су морала да остану још неко време у Диселдорфу, јер су имали јаке болове, а ни ауто им одмах нису вратили.
– После два дана су рекли да преузмемо ауто, које је било скроз претумбано и са поломљеним стаклима. Кад су момци отишли у конзулат са мојом кћерком, они су им рекли да немају средстава да им помогну око кола, него да једино фамилија може да им пошаље новац преко конзулата. Искрено, била сам изненађена што им нису помогли. Они су се 12. јануара одвезли са поломљеним стаклима тако што су прелепили рупе пластичним плавим кесама. Зоран је рекао да нема избора и да иду на ризик – прича разочарано Мира.

Мира им је потврдила да је имала посету, али то изгледа није било довољно полицајцима.

– После претреса су повели мене и моју сестру у станицу да дамо изјаве. Тамо су ме питали да ли познајем младиће и одакле, на шта сам рекла да знам само Зорана Новаковића, јер му је мајка живела овде и била ми другарица. Они су се видели са мојом ћерком летос у Београду, када их је позвала да дођу у посету – додаје Мира Ј.

Полицајци су је потом питали да ли зна шта су њих тројица спремали.

– Рекла сам да не знам ништа о томе, јер да знам било шта, не би себи дозволила такав циркус због детета, које игра фудбал у другој Бундеслиги. Тек тада сам сазнала да су младићи наводно планирали пљачку златара, банки, помињали су терористе, на шта сам рекла да о томе ништа не знам. После је дошла и моја ћерка од 23 године, коју су такође саслушали, а онда су нас пустили. Питала сам их шта је са момцима и онда су испричали да су их специјалци ухапсили на неких 500 метара од моје зграде. До тог тренутка нисам ни знала шта се десило са њима. Тражила сам да позовем адвоката. Рекла сам да то неће проћи тако лако, јер су ми разлупали врата и да ме је срамота да изађем на улицу, иако ту живим 40 година – препричава упад полиције у стан наша саговорница.

Полиција: Можете да тужите

Када је бесна Мира Ј. припретила тужбом, дежурни полицајац јој је само узвратио „Можете да тужите“. Потом је са тројицом Београђана отишла у болницу.
– Сутрадан је Марко имао ненормалне болове, рекао је да су га тукли по глави када су га извукли из аутомобила. Бринула сам о њима данима. Јавила сам Зорановој мајци шта се десило и осећала сам се врло глупо, јер ти неко дође у посету и ово се деси – завршава Мира Ј. своју исповест.

После три сата су јој из полиције јавили да може да дође и покупи тројицу младића из Београда.

– Отишла сам са ћерком и њеном другарицом и кад сам их видела, била сам потпуно у шоку. Упала сам у станицу и питала дежурног полицајца: „Извините, господине, шта је ово?! Ова деца су уништена!“ Изгледали су као катастрофа. Зоран је био пребијен, али највише је страдао Марко. Кад сам њега видела, сва сам се најежила и одмах реаговала. Полицајац ми је одговорио да су се они наводно супротстављали. Узвратила сам му: – Чак и да су се опирали, како можете дечку да разбијете главу да су морали да је шију и да му разбијете пет зуба?! Рекла сам да се то не ради у Немачкој и то без икаквог доказа! – завршава Мира Ј. своју исповест.

www.vesti-online.com/Vesti/Hronika/547103/Maltretiranje-Srba-u-Diseldorfu-Hapsili-nas-kao-teroriste

3 гласa