Вукашин Обрадовић, директор угашеног недељника „Врањске“, одлучио се за штрајк глађу како би скренуо пажњу јавности на бесмисао борбе за слободу медија коју води последњих година. У међувремену је због здравствених проблема завршио на инфузији, баш као и велика већина локалних медија широм земље. Случај „Врањских“ доказ је да власт намерава да затре било какво критичко мишљење, кажу саговорници „Вести“.

Новинарска удружења, пак, истичу да је гашење овог недељника парадигма стања у сфери јавног информисања, а потез Обрадовића виде као очајнички крик под бременом константних јаких притисака на независне медије.

– Надамо се да гашење „Врањских“ није знак да су медијске слободе у Србији, бар оне на локалном нивоу, доживеле коначни пораз под притиском власти – наводи се у заједничком саопштењу Независног удружења новинара Србије и Независног друштва новинара Војводине.

Отворено писмо Пореској управи

Вукашин Обрадовић упутио је јуче директорки филијале Пореске управе у Врању отворено писмо у којем јој је поставио питања у вези са гашењем „Врањских“. У писму се, између осталог, наводи и да су по објављивању интервјуа са бившим директором Пореске управе филијале у Врању, пре три месеца, новинари редакције добили неформалне информације да ће „Врањске“ бити подвргнуте инспекцијској контроли. У писму је навео када је инспекција посетила „Врањске“, колико брзо је уследила и друга инспекцијска контрола, иако је рок за отклањање недостатака био 30 дана, и то без обавештења јер су, како су навели, постојали разлози „за неодложно поступање и бојазан да би обавештавање умањило остварење циља пореске контроле“. Обрадовић је у отвореном писму запитао какви су то разлози за неодложно поступање и због чега је он био дупло опорезиван, подсетивши да му се скоро две године одбија половина плате на основу тога што је Пореска управа рачунала добит предузећа, на који је плаћен порез, као његов лични приход.

Тиха еутаназија

Председник НУНС-а Славиша Лекић нагласио је у изјави за „Вести“ да је на делу тиха еутаназија оно мало слободних медија који покушавају да делују као коректив власти.

– „Врањске“ постоје 23 године и готово исто толико су изложене директним или индиректним притисцима власти. Биле су синоним отпора Слободану Милошевићу, али и један од ретких симбола отворене критике свих негативности режима који су дошли касније. „Врањске“ су преживеле и Милошевића, а сада их гасе – каже Лекић, истичући да професија, ако држи до себе, то не сме да дозволи.

Паре за партијске медије

Влада Србије је саопштила да је Медијска стратегија донета уз широку сагласност и да је дефинисано повлачење државе из медија, који ће бити финансирани преко конкурса. Негирајући да је реч о гушењу слободе медија, указују да је од 2014. године тај недељник подржан са укупно 4,475 милиона динара. Редакција „Врањских“ је обраћање владе оценила као „лицемерно и цинично“, указујући да свака прича о средствима губи смисао када се зна да је ТВ Врањска плус, телевизија Српске напредне сранке у Врању, само на последњем конкурсу за суфинансирање добила од Града чак 6,5 млиона динара! Удружење новинара Србије саопштило је јуче да није подржало медијске законе донете пре три године.

Недим Сејдиновић, председник Независног друштва новинара Војводине, истиче да није реч о затварању медија у Србији, већ о гашењу независних медија. Он додаје да у Србији у овом моменту постоји 2.200 што штампаних, што електронских медија.

– Гомилају се промотери власти од локалних до републичких, уз видан напор државе да читаву сцену претвори у Пинк. Они су стимулисани сливањем новца од јавних предузећа и субвенција, праштањем пореза, док се независни и критички медији притискају, гуше и гасе пореском, санитетском, ватрогасном и каквом већ све не инспекцијом – каже Сејдиновић за „Вести“.

Светозар Раковић, генерални секретар НУНС-а, изненађен је што премијерка Ана Брнабић, која је била у Врању због привредних активности, није нашла за сходно да посети Обрадовића. Податак Владе Србије да је власт од 2014. године дала за тај недељник укупно 4,475 милиона динара, Раковић види као лицемеран.

– Подаци су тачни, али испада да су милиони даривани. То је нетачно, јер је реч о конкурсима за које новац иде из буџета, односно од грађана – каже Раковић.

Двоструки аршини

НУНС и НДНВ су саопштили да за нападе и претње новинарима и медијима који нису по вољи власти нико не одговара годинама, док тужилаштво и полиција показују невероватну ефикасност кад су претње и напади упућени медијима блиским власти!
– На посебном удару те политике су локални медији који су изложени самовољи локалних политичких кабадахија који имају веома ограничено и сиромашно тржиште, а и то сиромашно тржиште је у великој мери зависно од власти. У оваквој ситуацији ни грађане, ни невладин сектор, ни међународне организације не би требало да изненади ако се Србија веома ускоро, једног јутра, пробуди без иједног слободног професионалног медија – наводи се у саопштењу.

Конкурси као начин притиска

На бранику информисања на крајњем југу земље преостају „Југпрес“ и лесковачки лист „Нова наша реч“, а главна уредница „Југпреса“ Љиљана Стојановић истиче да се суфинансирање медија, уместо подршке објективном информисању изродило у дотирање оних који подржавају власт.

– Нажалост, суфинансирање пројеката о информисању о проблемима и појавама у друштву претворило се у супротност, односно у оруђе власти за гушење медија. Комисије које одлучују о томе углавном су састављене од људи који одговарају локалној власти, а злоупотребљен је и статус независног експерта, јер су и на то место поставили свог човека – појашњава Стојановић.

Она истиче да власт на крајњем југу Србије формира своје, углавном ТВ станице и сајтове који добијају гомилу пара.

– Конкурси за средства представљају легализацију отвореног притиска на медије који нису наклоњени власти, већ објективном информисању. Будући да је у овом делу земље привреда неразвијена, тешко се може добити новац на име оглашавања од предузећа. Неки чак не смеју да уплате рекламу у страху од власти, као што се и грађани плаше да се претплате на новине – појашњава саговорница „Вести“.

Она напомиње да је локална самоуправа драстично смањила износе за лесковачке независне медије, а да поред тог постоји још милион различитих начина гушења медија.

Колеге подржале Обрадовића

Протестом испред Владе Србије подршку главном уреднику „Врањских“ дали су бројни новинари који су окарактерисали стање у медијима као „све горе“.
– Обрадовић се побунио у име свих новинара који трпе страшне притиске – рекао је Илир Гаши, директор Фондације „Славко Ћурувија“ и истакао да, ако се то стање настави, Србија остаје без слободних медија.
Тамара Скроза, чланица Савета за штампу, најавила је нова окупљања, а новинар БИРН-а Слободан Георгиев позвао је власт на „стоп насиљу“.
– Немојте више да нас малтретирате, понашајте се као одговорна власт – казао је Георгиев.
Обрадовић је штрајк глађу прекинуо јуче на препоруку лекара, будући да је срчани болесник са два уграђена бај-паса. Он је, како преноси Н1, стабилно после терапије коју је примио због дехидратације организма. Обрадовић је смештен на одељење Здравственог центра у Врању.

Д. Декић – Вести

 https://www.srbijadanas.net/masovno-gasenje-nezavisnih-lokalnih-glasila-medijski-mrak-nad-srbijom/
2 гласa