Ситуација у дипломатији БиХ одавно је на удару критика и погоршава се, што потврђује и најновији примјер Јосипа Геле, који је прије неколико дана ступио на позицију амбасадора у Италији, са мјеста директора музеја, а по занимању је теолог, пише „Глас Српске“.
 
Амбасада БиХ у Русији (Фото: Denghu/Wikipedia) -

Амбасада БиХ у Русији (Фото: Denghu/Wikipedia)

Занимљив је и случај пензионисаног официра Оружаних снага БиХ Сакиба Форића који треба да ступи на дужност амбасадора БиХ у Пакистану, а у његовој биографији пише да је студент завршног семестра на магистарском студију Факултета политичких наука у Сарајеву, на Одсјеку дипломатија у савременом свијету.

Форић је претходно завршио Војну гимназију у Загребу, Војну академију Копнене војске у Београду и Сарајеву и Краљевски одбрамбени колеџ у Лондону.

Шеф Мисије БиХ при Савјету Европе Предраг Гргић радио је у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске као систем администратор, амбасадор у Уједињеним Арапским Емиратима Зоран Милићевић био је шеф градилишта у Канади, а амбасадор у Србији Лазар Миркић дипломирао је на Пољопривредном факултету, те цијели радни вијек провео у агробизнису.

Члан групе за анализу ситуације у дипломатији БиХ Марио Караматић тврди да се она погоршава јер су на руководеће позиције у дипломатско-конзуларној мрежи постављени нестручни људи.

– То нам потврђује и ситуација у Министарству иностраних послова и чињеница да амбасадори не испуњавају директне наредбе из централе. Да је тако показао је амбасадор БиХ у Москви који је одбио да оде у руско Министарство финансија и преда документацију од које зависи исплата 125 милиона долара БиХ на основу клириншког дуга – рекао је Караматић за „Глас Српске“.

Он напомиње да ову ситуацију треба хитно мијењати, али да то неће бити учињено ускоро.

– Та именовања су углавном политичка. Способни у БиХ још сигурно дуги низ година неће моћи да добију посао који би успјешно могли обављати. БиХ се црно пише и на спољном и на унутрашњем плану – оцијенио је Караматић.

„Глас Српске“ пише да је ситуација у дипломатији БиХ одавно на удару критика, те да је информација коју је Министарство иностраних послова БиХ доставило парламенту БиХ потврдила да су оне у највећем броју случајева биле оправдане и да земљу у свијету представљају људи чије радно искуство и стручна спрема немају никакве везе са дипломатијом.

Већина дипломата говори енглески језик, а поједини се могу похвалити да знају и друге стране језике, те Емир Хаџикадунић, који представља БиХ у Малезији, зна малезијски и арапски језик, док је амбасадор у Либији Ибрахим Ефендић у биографији навео да говори француски, енглески, арапски, персијски и њемачки језик.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=257106

1 глас