Мигранте хитно у кампове!

Мигранте хитно у кампове!

-

У центру Београда, на улицама и у парковима, тренутно борави више од 1.000 избеглица са Блиског истока

НАЈМАЊЕ 1.000 избеглица са Блиског истока тренутно живи на улицама и по парковима престонице, процењују надлежни. Исцрпљени, уплашени и болесни бораве на отвореном простору и у нехуманим условима. И државне институције и невладине организације сагласне су да је те људе неопходно што пре укључити у азилни ситем, како се инциденти од пре неколико дана, када је један мигрант убијен, не би понављали.


Упркос појединачним инцидентима са избеглицама, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић каже да безбедност није угрожена.

– Немамо већи број кривичних дела, знатан број миграната се понаша цивилизовано – рекао је Стефановић. – На локацијама на којима је већи број азиланата дежура довољно службеника полиције. Они воде рачуна да ни у једном тренутку не наруше њихова људска права, али да истовремено грађани који живе у околини не страхују за своју безбедност.

У Комесаријату за избеглице тврде да мигранти не би смели да лутају улицама и да их је потребно укључити у азилну процедуру, али да не могу сви бити смештени у прихватни центар у Београду.

– Није добро да буду ван кампова, јер тако остају ван система и контроле – каже Иван Мишковић из Комесаријата за избеглице. – Располажемо са 15 центара широм земље и у сваком тренутку било ко од њих може да изрази такозвану азилну намеру и да буде смештен у неки од њих. Наше екипе дежурају и на јавним површинама и упућују их у процедуру.

КРИЈУМЧАРИНАЈЧЕШЋИ разлог сукоба миграната су, тврди Ђуровић, кријумчари. Наиме, до проблема долази када кријумчари преваре људе. – И ранији случајеви насиља били су у вези са таквим ситуацијама – каже директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила. – То, свакако, нису туче без икаквог повода.

Да је ситуација на терену све тежа и да се очекује још проблема, сматрају у Центру за заштиту и помоћ тражиоцима азила. Њихово искуство говори да су они који покушавају да се домогну западне Европе у веома тешком психичком и физичком стању, растројени, болесни, смрзнути и гладни, а да немају адекватну заштиту.

– Надлежни републички органи тврде да желе да их уведу у систем, а мигранти се свакодневно суочавају са одбијањем да их убаце у азилну процедуру – каже Радош Ђуровић, директор ове организације. – На који начин мисле да уведу те људе у систем, ако се не повећавају смештајни капацитети, ако се не разумеју њихове потребе, ако се робује бирократији, без сагледавање реалне слике. Суочавамо се са незнањем институција да управљају мигрантима и зато смо у ситуацији да на улицама града имамо нервозне, уплашене, раздражљиве људе, који бораве у крајње нехуманим условима.

ОД НЕМИЛА ДО НЕДРАГА

У прилог својој тези да они који би требало да брину о избеглицама не раде то на најбољи начи, Ђуровић наводи пример труднице из Авганистана која је, због недостатка простора у прихватном центру у Крњачи, послата у Сјеницу, а будући да ни тамо није било слободног места, упућена је да по хладном времену иде у Прешево, удаљено скоро 200 километара.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4.491.html:636796-%D0%9C%D0%B8%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5-%D1%85%D0%B8%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B5

Прочитај без интернета:
1 глас