Већи део садашњих избеглица чине снажни млади момци румених образа који просто желе добар живот на Западу. То нису старци и деца који беже од рата. У суштини, видимо ултрасавремени облик освајања туђих територија: мачеви не сијају, топови не пуцају, али сви остали атрибути рата су ту: пљачке, силовања, узимање данка (шест милијарди евра – за почетак)

  • Наредних година кренуће нове избеглице – из Западне Европе. Староседелачко европско становништво потискиваће мигранти из Азије и Африке.Један правац миграција из Европе је очигледан – велики део ће ићи у земље које су Европљанима блиске по „материјалном“ духу. За Западну Европу су то САД, Аустралија, Нови Зеланд, Канада
  • Други део избеглица, којима ће бити важније очување традиционалних породичних вредности, вере, културе, може да изабере Русију. Већ су се појавиле „прве ласте“ у лику звезда, светски познатих људи који су осетили да се Русија у духовном смислу разликује од Европе. По њиховим речима, наша земља није привукла те имућне људе (Сигала, Депардјеа, Роја Џонса) само финансијским олакшицама

         АЛАРМАНТНА ситуација у Европи, која је изазвана активним досељавањем избеглица са Блиског Истока и из Северне Африке и непромишљеном миграционом политиком, означила је један од највећих проблема у наредним годинама, који ће, на овај или онај начин, закачити све земље региона.

         Шта је чинити Русији у том случају?

         Ево шта о томе мисли и шта предлаже Сергеј Писарев, члан друштвеног савета часописа РИСИ „Проблеми националне стратегије“, председник фонда „Руски предузетник“ и руководилац координационог савета друштвеног покрета  „Русија-Нојева барка“.

  • Сергеј Владимирович, како оцењујете последње догађаје везане за прилив избеглица у Европу, с тачке гледишта аутора концепције „Русија-Нојева барка човечанства“?

         – Када смо 2008. године предложили концепцију „Русија-Нојева барка“, претпоставили смо да ће доћи време када ће у Русију из различитих разлога хтети да се досељавају људи из других земаља, а ми, пак, треба да се постарамо да учинимо да Русија постане „барка“ за најбоље представнике човечанства. Тада смо говорили да је могућа масовна економска миграција у Европу с Блиског Истока и Африке. Нешто слично се већ догодило у време Римског царства, само из супротног правца, када су се такозвани „варвари“ спустили са севера и заузели Рим.

         Западна Европа, као и Римско царство у своје време, опљачкала је своје бивше колоније, и масе људи осуђених на тежак живот, али овај пут су југа, принудно су се упутиле на север у потрази за бољим животом.

         Главни узрок свега тога није рат, пошто се пре неколико година о рату није ни говорило, али је већ тада било очигледно да до миграције мора доћи. Већи део садашњих избеглица чине снажни млади момци румених образа који просто желе добар живот на Западу. То нису старци и деца који беже од рата. У суштини, видимо ултрасавремени облик освајања туђих територија: мачеви не сијају, топови не пуцају, али сви остали атрибути рата су ту: пљачке, силовања, узимање данка (шест милијарди евра – за почетак).

         Европа, која је данас приморана да смешта те људе код себе, упала је у сопствену замку: демократија, либерализам, толеранција, људска права. Милиони, а у перспективи и десетине милиона избеглица, у правном смислу ни по чему се не разликују од Михаила Ходорковског – оне су, као и он, „политичке избеглице“.

         „Избеглице“ разумеју шта се догађа и како то да искористе, зато Европљане ускоро чекају још тежа времена. Мислим да ће се економских и делимично ратних (не више од 10 одсто од укупног броја) избеглица из Африке и са Блиског Истока на крају накупити не два-три милиона, већ пре између 50 и 100 милиона људи.

  • То нас враћа на концепцију „Русија-Нојева барка“. Каква би требало да буде наша улога у тој концепцији?

         – Мислим да ни нама не би сметало да се припремамо у наредним годинама за појаву избеглица, али не из Африке и са Блиског Истока, већ из Западне Европе, коју би могли да окупирају „војници“ новог Османлијског царства под вођством Реџепа Ердогана. У садашњој ситуацији је очигледно да ће се староседелачко европско становништво потискивати и та европска миграција ће имати два вектора.

         Један правац је очигледан – велики део ће ићи у земље које су Европљанима блиске по „материјалном“ духу. За Западну Европу су то САД, Аустралија, Нови Зеланд, Канада. Друга група избеглица, којој ће бити важније очување традиционалних породичних вредности, вере, културе – може да изабере Русију. Већ су се појавиле „прве ласте“ у лику звезда, светски познатих људи који су осетили да се Русија у духовном смислу разликује од Европе. По њиховим речима, наша земља није привукла те имућне људе (Сигала, Депардјеа, Роја Џонса) само финансијским олакшицама.

         Ако у Западној Европи настане додатни притисак у виду опасности од тероризма и арапске миграције, поглед ка Русији могли би да усмере и обични Европљани. Зато наша земља, као потенцијална „Нојева барка човечанства“, треба да буде спремна за такав развој догађаја. Ако се потрудимо да унапред осмислимо механизме те миграције и успемо да на своју територију привучемо најбоље људе из Европе и у културном, и у духовном, и у професионалном смислу – та појава може бити корисна за Русију.

  • Да ли је наша данашња влада способна да се прихвати решавања питања о којима говорите? Да ли је то могуће са садашњим стањем државе?

         – Та тема је у надлежности нашег националног лидера – председника Владимира Путина, и мислим да он има одговор на то питање, можда не само онај који се званично може чути на телевизији. По мом мишљењу (и не самом мом), очигледно је да се чланови владе као што су Шојгу, Лавров, Рогозин, Медински више него добро носе са својим послом. Штавише, чини ми се да би и у свакој историјској фази руководиоци налик њима могли да буду узор служења држави.

         С друге стране, владин блок који је надлежан за економију, образовање и здравство је с аспекта интереса државе и становништва РФ потпуни антипод наведеној групи. По мом мишљењу, ту могу постојати само два објашњења – или ти људи желе да униште земљу изнутра, или се председник налази у безизлазном положају – не смењује их из неког мистичног разлога, на пример, због тога што тако наређује некаква „светска влада“. Али, у сваком случају, штетили они Русији свесно или не, оно што чине натераће Путина да једном каже на њихов рачун: „Да ли ви схватате шта сте учинили?“.

  • У којим сферама су проблеми најакутнији?

         – Не само на федералном нивоу, већ и, нажалост, значајан слој чиновника на регионалном и општинском нивоу, оличен у губернаторима, градоначелницима и њиховим тимовима, углавном не ради у интересу становништва. Ти људи раде на тим местима не захваљујући својим радним и моралним квалитетима, већ често у интересу оних који су их поставили и, наравно, себе самих. Разуме се, и ту постоје свима познати пријатни изузеци.

         Постоје озбиљни проблеми и у полицијско-безбедносним структурама које се баве решавањем унутрашњих проблема државе: корупцијом, привредним и другим преступима. Само ове године председник је одржао састанке са тужиоцима, полицајцима и судијама на којима је био приморан да „на знање и равнање“ укаже онима који желе да остану да раде у тим структурама да „не мешају сопствену вуну са државном“. Очигледно, прекипело је не само друштву.

  • Да ли сматрате да смо, упркос сложеној ситуацији, ипак способни да решавамо сложене задатке који су пред нама? Шта још треба урадити?

         – Као прво, постоје очигледне економске мере које су неопходне. На пример, већ су дојадиле приче о банкарској камати која треба да буде близу нулте да би привреда могла да се развија.

         Решење за проблем разраслог и корумпираног чиновничког апарат може бити само његово кардинално смањење. Већ смо говорили да је у поређењу са царском Русијом или СССР број чиновника у односу на становништво порастао неколико пута, иако су се појавили компјутери и „тржишна економија“.

         На пример, у време „перестројке“ били су створени, а затим ликвидирани окружни полицијски „главни комитети“. Да ли је неко обратио жању на то? А колико је још таквих „главних комитета“ створено и „ради“ у интересу не зна се кога. Ми смо једном решили да се позабавимо проблемом екологије у нашем родном Јекатеринбургу, и испоставило се да је за то питање надлежно десетак организација , то јест нико. Било би занимљиво сазнати колики је број чиновника по целој Русији који раде у Министарству просвете и „помажу“ наставницима да раде? А у здравству? Можда је боље и не знати, због несанице.

         Иако ниских моралних и професионалних квалитета, многе од тих „слугу народа“ могу да постану „богати и срећни“, крадући или, како они воле да кажу, расподељујући финансијске токове. Своју будућност они виде у Европи, а на Русију гледају као на привремено место где могу да се „насисају крви“ а затим одлете. Међутим, доћи ће време када неће бити више где да се летним пуног стомака – и овде и тамо такав „комарац“ може бити убијен, пример је судбина Березовског. Зато постоји велика нада да ће „просветљење“ код оних којих чији мозак никако да се просвети почети под утицајем два фактора – притиска на Русију споља и притиска од стране народа одоздо. Постоји шанса да ће се „слуге народа“ забринути због тога, вртећи се ноћу у својим меким креветима, и да ће се једно јутро пробудити и започети нови живот руководилаца који искрено брину о Русији, народу, ток онда – о себи. Мада… мада „кардинално смањење“ делује мање утопијски.

извор:fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/migrant-ce-u-dogledno-vreme-poceti-da-potiskuju-evropljane-iz-evrope

2 гласa