Сарајево – Институције БиХ су од 2014. до 30. септембра 2016. године кроз грантове додијелиле више од 67 милиона марака, а ревизори су утврдили да начин управљања грантовима није транспарентан и ефикасан нити је усмјерен ка остваривању дефинисаних циљева.

 Милиони спискани без циља и на лијепе очи

До тих закључака дошла је Канцеларија за ревизију институција БиХ кроз ревизију учинка под називом „Управљање грантовима у институцијама БиХ“, којом је обухватила шест од 12 институција које су додјељивале грантове. Оне су додијелиле више од 80 одсто грантова у односу на њихов укупан обим.

Листу институција по висини грантова предводе Министарство цивилних послова са 12,36 милиона марака, Високи судски и тужилачки савјет са 11,06 милиона и Министарство за људска права и избјеглице са 7,76 марака. Грантови су додјељивани за различите намјене попут суфинанцирања пројеката културе, спортских манифестација, програма повратка избјеглица, рјешавање проблема Рома, побољшања ефикасности рада судова и тужилаштава, запошљавања или здравствене заштите.

Ревизори су установили да Савјет министара и институције приликом планирања грантова нису одредили јасне циљеве и резултате који треба да буду постигнути финансирањем. Указано је и на слабости приликом изражавања показатеља резултата активности за који је новац додијељен.

– Институције приликом планирања буџета не образлажу начин на који су одредиле износ тражених средстава, иако је то прописана обавеза. Није уочено да је Министарство финансија и трезора предузимало правовремене активности којима би недостаци били отклоњени – констатују ревизори.

Увидом у захтјеве ревизори су утврдили да пет од шест институција у образложењу не наводи податке на основу којих је утврђена висина траженог новца за грантове, већ само намјену, износ и распоред траженог новца. Утврдили су да у већини институција ревизорима нису предочени ни подаци на основу којих планирају новац за грантове и на основу којих врше распоред средстава.

– Посљедица оваквог начина планирања буџета код одређених институција је реструктурирање у току године и значајан износ неутрошеног, а одобреног новца. Примјер је Институт за нестала лица – наводе ревизори.

Они су утврдили да додјела грантова није у свим случајевима вршена на транспарентан начин, а нетранспарентност се огледа и у томе да су неки за исте пројекте добијали новац од различитих институција.

– За неке врсте грантова нису успостављени критеријуми за додјелу. Критеријуми често нису мјерљиви. У неким случајевима су прописани од ненадлежног органа, дискриминишући су и ограничавају конкуренцију – истичу ревизори.

У неким случајевима је утврђено да није јасно да ли је и на основу чега комисија процјењивала да ли су испуњени услови. Као примјер је наведен грант Министарству цивилних послова за суфинансирање институција културе по којем право на подношење пројеката имају установе културе чија је основна дјелатност из подручја културе и које су непрофитне.

– Достављени докази корисника не упућују на испуњеност овог услова. У одређеним случајевима утврђивани су дискриминаторни критеријуми који ограничавају конкуренцију. У неким случајевима нису предочени докази да су извршена вредновања по утврђеним критеријумима и да је на бази њих извршен приједлог и коначан распоред средстава по корисницима – истакли су ревизори.

Институције не врше ни анализу и евалуацију додијељених грантова с циљем добијања повратних информација о постигнутим резултатима и циљевима.

– Институције нису успоставиле систем праћења и контроле намјенског утрошка грантова нити извјештавања о постигнутим резултатима и показатељима успјешности. Нема информација о томе шта је и у којој мјери постигнуто, који је циљ и у којој мјери је остварен. О учинцима гранта се не извјештава – констатују ревизори.

Посланик СНСД-а у Парламенту БиХ Лазар Продановић је истакао да су ревизори у више наврата констатовали да су додјела грантова и њихово трошење обавијени велом тајне.

– Не зна се ни ефекат додијељених грантова нити је познато по којим критеријумима су их неке институције добиле, а друге нису. Стиче се утисак да се додјељују без оправданих и ваљаних разлога – истакао је Продановић.

Посланик НДП-а Момчило Новаковић наглашава да се наводи о нетранспарентности понављају у континуитету и да томе треба стати у крај.

– Под великим знаком питања су ефекти коришћења тог новца. Само дио се користи за намјену за коју је одобрен, а за остатак нико не поставља питање. Крајње је вријеме да буду озбиљно схваћени налази ревизије и да буде нешто предузето – каже Новаковић.

Посланик СББ-а Мирсад Исаковић је истакао да су на сједницама Комисије за финансије и буџет Представничког дома указивали на нетранспарентно и неконтролисано трошење новца из грантова. Посланик СДА Амир Фазлић истиче да је потребно урадити јединствену базу података.

Препоруке

Ревизори препоручују да Савјет министара БиХ додјелу грантова из буџетске резерве треба да заснива на транспарентно утврђеним критеријумима и да их користи у изузетним и хитним случајевима те да обезбиједи надзор над намјенским утрошком новца. Министарству финансија и трезора препоручују да преиспита прописе који дефинишу грантове с циљем обезбјеђења услова за јасно и поуздано евидентирање издатака.

Институције из узорка

– Министарство за људска права и избјеглице

– Министарство правде

– Министарство спољне трговине и економских односа

– Високи судски и тужилачки савјет

– Министарство цивилних послова

– Институт за нестала лица

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Milioni-spiskani-bez-cilja-i-na-lijepe-oci/226272.html

0 гласовa