Онима који мне да сам имао и актуелнијих тема од (језичког) „Заумља и преумљеника“, тек да отпишем да сам био узео мало ваздуха. Но, ево ме приправног, да опет нервирам нововучићевце и остале индоктриниране преобраћенике плус мазохистички део овдашње јавности који би, осим Косова, што се, само по себи, подразумева, радо препустио још понешто од територије Србије, само ако би то неко из Брисела или Вашингтона пожелео.

Београд је, откако су му на власти бивши Шешељеви и дојучерашњи Милошевићеви криптонационалисти, „зарад убрзања евроинтеграција“, све „склонији компромису“ кад је о Космету реч. А ја се стално питам, јесам ли то луд кад понављам једно те исто питање: О каквом компромису је реч, када једна страна једнострано проглашава независност Косова, а друга га, српска, сматра покрајином у саставу државе Србије?

А онда наш Канцелар и Потканцелар прихвате граничне прелазе, косовска документа, „не ометају пријем Косова у међународне организације“, а заузврат, ево већ две и по године од потписивања Бриселског споразума, Срби са Космета не добијају ништа, па чак не могу да умесе ни празну обланду – „Заједницу српских општина“… Компромис је, колико знам, оно решење неспоразума у коме обе стране треба да буду потпуно, делимично или половично задовољне решењем. Британци компромис конотирају као позитиван излаз од кога обе стране имају користи, док га Американци препознају као решење из кога обе стране излазе као губитници, али нема компромиса у коме једна страна добија скоро све, а друга готово ништа, као у случају тзв. бриселских дијалога.

Да је Србија управо у кожи тог апсолутног губитника у „компромису“, слаже се са мном и командант рата и мира на Косову Хашим Тачи који понавља да асоцијација српских општина неће имати ни једно извршно овлашћење, јер је то „само добра воља (!) и могућност међуопштинске добре комуникације на Косову“. Уосталом, „Србија је извршила геноцид на Косову и то се (јавно) зна“, вели Тачи, а не демантује нико од његових ментора.

А, докле, под патронатом Вашингтона и Брисела, иде та еволуција у албанском поимању компромиса, показао је Јонуз Муслиу, такође, бивши албански ратни лидер, али из Прешева: „Уколико буде формирана заједница српских општина, „Прешевска долина“ ће прогласити аутономију с правом да се припоји земљи домовини – Косову! Мора да се примењује принцип реципроцитета: оно што узму Срби на Косову, да узму Албанци у „Долини“!“

Док је српска власт инсистирала да неће бити независног Косова, ако север и српске енклаве на КиМ не остане део Србије, „Прешевска долина“ је захтевала да се, у том случају, припоји Косову. И док су, у међувремену, српски преговарачи, скроз-наскроз, омекшали, па се, због отварања Светих Поглавља, задовољавају и „ЗСО-ом“, Албанци с југа Србије не одустају од првотних захтева. Може им се, јер режим у Београду више води рачуна о томе шта ће рећи „наши европски пријатељи“, него о интересима државе и својих грађана.

И док је чак је и један од тих „наших пријатеља“, аустријски министар дипломатије Курц, недвосмислено затражио да се на спољним границама Европске уније створе безбедносне зоне и прихватни центри за имигранте, а британски премијер брутално саопштава да добар део миграната жели да се „огребе о социјална давања на рачун животног стандарда европских пореских обвезника“ – да се народ овдашњи не би о злу забавио, ето нама (Канцелар нам бацио удицу, па чека резултате теста)хлеба и игара, тј. избора. Тј. хлеба нешто мање, што због суше што због неиспуњења претходних изборних. Нешто ме, зато, живо занима хоће ли се на надолазећим изборима кандидовати и они који стварно и одлучују о нашим судбинама – ЕУ, ММФ, НАТО, Брисел, Берлин, Вашингтон, Приштина или, можда, и Москва – и хоће ли Канцелареви „виделисти“ задржати 50 одсто подршке бирачког тела?

www.nspm.rs/hronika/cvijetin-milivojevic-srbija-apsolutni-gubitnik-u-kompromisu-oko-kosova.html

3 гласa