У Миљевићима у Источном Сарајеву обиљежено је 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици. .
Миљевићи - парастос - Фото: РТРС

Миљевићи – парастосФото: РТРС

Ове године годишњица се не обиљежава у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника. Још једном је поручено да злочин у Добровољачкој не смије бити заборављен.

Обиљежавању су присуствовали министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, посланици у Народној скупштини, Парламенту БиХ, градоначелник Источног Сарајева и начелници градских општина.

У Храму Светог великомученика Георгија служен је парастос, а након тога су положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да ће пошта припадницима ЈНА страдалим у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици поново бити одата у федералном Сарајеву онда када буду створени услови за то и власти у Федерацији БиХ омогуће постављање спомен-плоче са именима погинулих на том мјесту.

„Ове године привремено смо донијели одлуку да 25 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици буде обиљежено у Миљевићима у Источном Сарајеву јер муслиманска власт у Кантону Сарајево и федералном дијелу БиХ није дозволила да примјерено и у складу са хришћанским обредом поставимо спомен-плочу са урезаним именима погинулих“, рекао је Савановић у Миљевићима, гдје је данас обиљежено 25 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици.

Парастос у Миљевићима (Фото: РТРС)

Парастос у Миљевићима (Фото: РТРС)

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да данашњи помен у Миљевићима у Источном Сарајеву поводом 25 година од злочина над припадницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву не треба сматрати одустајањем од обиљежавања трагичних догађаја 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој, већ схватити као својеврсну опомену и поруку.

„Ово треба схватити као опомену и поруку да морамо једни другима обезбиједити нормалне услове, да без присуства полиције и било каквих репресивних мјера које се предузимају дођемо, поклонимо се сјенима погинулих сабораца и сународника, запалимо свијеће и положимо цвијеће или нешто друго, како то код ког народа вјера и традиција захтијевају“, поручио је Савчић.

Породице погинулих припадника ЈНА огорчене су што данас у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву нису могле да одају пошту најмилијим.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни сарајевски криминалци.

Породице погинулих, мајка убијеног војника Здравка Томовића, Богдана и сестра убијеног Обрада Гвозденовића, Гордана огорчене су што ни ове године сарајевске власти нису омогућиле безбједно и достојанствено обиљежавање страдања војника ЈНА на мјесту злочина у сарајевској Добровољачкој улици. Од када се обиљежава овај злочин, породице жртава, учесници колоне, чланови делегације из Српске никада нису могли да положе вијенце, прислуже свијеће на самом мјесту злочина у Добровољачкој улици.

Министар Миленко Савановић подсјетио је да учесници колоне у Добровољачкој никада нису имали услове какве у Републици Српској имају учесници у обиљежавању страдања других народа у прошлом рату. Подјестио је да им никада није дозвољен одлазак на мјесто злочина и постављање спомен плоче као и да су руже, свијеће и цвијеће редовно завршавали у смећу. Из Српске поручују да више нису могли да толеришу стална понижења српских жртава у Сарајеву. Ево како је протекло обиљежавање.

Ни четврт вијека од убиства махом голобрадих младића у униформама ЈНА 2. и 3 маја 1992. године, њихове породице, учесници колоне, званичници, нису могли да им прислуже свијеће и положе вијенце на мјесту злочина у бившој Добровољачкој улици. Породице жртава присуствовале су обиљежавању у Источном Сарајеву. Мајке и сестре убијених огорчене су што им ни ове године сарајевске власти нису омогућиле да у граду на Миљацки достојанствено обиљеже страдње својих најмилијих.

„Жеља ми је била ондје гдје мој Здравко и његови другови очи затворили и душу испустили да положим цвијеће. Сада сам прошла 200 метара, можда нема ни 200 изнад улице гдје ми је дијете убијено и ја не могу не смијем да положим цвијеће ту и питам се у којој држави живим и гдје је та слобода“, каже мајка убијеног војника ЈНА Здравка Томовића, Богдана Томовић.

„Поново су нас у Сарајеву слагали. Зашто? Зашто?“, пита се сестра убијеног војника ЈНА Обрада Гвозденовића, Гвоздана Гроздановић.

У првим данима маја 1992. године у општем нападу муслиманских паравојних формација на припаднике ЈНА убијена су 42 војника, официра и цивила, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Само у Добровољачкој, у нападу на колону у повлачењу, убијено је девет припадника ЈНА.

„Пуцали су на мене са два метра, иза леђа на превару су од нас узели оружје поредали нас по асфалту и пуцали“, изјавио је биши војник ЈНА, учесник колоне у „Добровољачкој“ Слободан Бојанић

„Поскидали су све са мене, батине, малтретирање, изнуђивање да признам нешто што нисам урадио“, истакао је биши војник ЈНА, учесник колоне у „Добровољачкој“ Крсто Ракић.

Злочини над војницима ЈНА с почетка маја у Сарајаву нису добили судски епилог. Након што годинама учесницима колоне сарајевске власти нису дозволиле одлазак у бившу Добровољачу и постављање спомен-плоче, власти Српске одлучиле су да понижењима стану у крај. Страдање војника привремено ће се обиљежавати у Источном Сарајеву.

Можда би то требало прво учиниту у бишој Добровољачкој. У Сарајеву би требали из историјских читанки избрисати, и иза решетка ставити, све оне који су пуцали у војнике ЈНА. Управо тада су спалили и посљедње снове о заједничком животу у до тада, мултиетничкој сарајевској котлини.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 особа, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет „Добровољачка“ уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак „политички мотивисан“.

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потјернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се „не би могло очекивати поштено суђење у Београду“.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=251711

Прочитај без интернета:
0 гласовa