„Демант“ из кабинета премијера Црне Горе Мила Ђукановића, из којег би требало закључити да „није тражио бомбардовање Црне Горе“ од америчког предсједника Била Клинтона, ни једном рјечју не помиње основну информацију на коју се демант односи.

Да не буде забуне, поновићемо да је Бил Клинтон, некадашњи амерички предсједник, дао изјаву у документарном филму Би-Би-Сија, како је Ђукановић од њега тражио да се бомбардује Црна Гора, односно „подручје гдје је већинско промилошевићевско становништво“. У истом документарцу и Жак Ширак, тадашњи француски предсједник, каже да је ту тврдњу чуо у телефонском разговору са Билом Клинтоном.

Дакле, ни после 12-13 година од настанка овог филма, Ђукановић и даље одбија да се изјасни о Клинтоновој тврдњи, већ је невјешто пребацује на терен „препознатљивих рукописа оних који дуже од двије деценије раде на штету Црне Горе и региона“, дакле напада оне који подсјећају на његову велеиздају, а игноришући главну компоненту – тврдњу Била Клинтона.

Није неважно истаћи да су сви важнији медији региона пренијели изводе из овог филма, укључујући и Ђукановићев шокантни захтјев.

Дакле, или је ова информација америчког предсједника потпуно тачна, или се Ђукановић плаши да Клинтону каже да је лажов!

Умјесто тога он се острвио на медије који су обновили сјећање на његову улогу у рату 1999. године.
„Таква тврдња није у складу са здравим разумом, јер ни тада, а ни данас одлуке о операцијама НАТО није могао да доноси нико ван Алијансе, што значи ни Црна Гора“, каже се у тексту реаговања из премијеровог кабинета, уз квалификације да је то „најнижи облик деструкције који не преза да злоупотреби трагични догађај“ који се „циклично понавља уочи свих важних одлука за Црну Гору, као што је заустављање њене интеграције у НАТО и ЕУ“.

Као што видимо кабинет премијера само сипа флоскуле о „срећној будућности“., коју „спречавају“ тамо неке „снаге мрака“.

Важно је подсјетити да се ради о истом Милу Ђукановићу, члану Врховног савјета одбране Савезне Републике Југославије, на чијој је сједници октобра 1998. године, донешена одлука да се СРЈ „брани свим средствима“.
Овом састанку су, осим Ђукановића, присуствовали и чланови ВСО Слободан Милошевић, предсједник СРЈ и Милан Милутиновић предсједник Републике Србије.

По Уставу СРЈ све одлуке ВСО су морале бити донешене консензусом, дакле и Ђукановићевим гласом.
Само неколико мјесеци касније, умјесто да „СРЈ брани свим средствима“, Ђукановић формира паравојне формације под командом Министарства унутрашњих послова Републике Црне Горе, супростављајући их легитимној Војсци Југославије.

Ђукановић иде корак даље, па одлази у Брисел у команду НАТО пакта, отворено се стављајући у службу агресора, чиме прави, по свим дефиницијама, чин – велеиздаје!

Дакле Мило Ђукановић на кога се ова опасна оптужба односи и даље ћути на доказ своје велеиздаје, чији епилог ових дана покушава да усмјери у дефинитивну предају територије и ресурса државе Црне Горе на располагање ратном савезу западних земаља, тадашњем и садашњем агресору на његову земљу.
Оно што је за Ђукановића политички маневар, у овом народу је одувијек имало назив у ријечи издаја, а када то ради предсједник државе или владе онда је ријеч о велеиздаји!

За такве активности, у овом народу се увијек знало мјесто и одговор.

Гојко Раичевић, Мировни покрет не у рат не у НАТО

www.vaseljenska.com/misljenja/milo-veleizdajnik/

Прочитај без интернета:
1 глас