У Републици Српској питање правосуђа покреће се већ осам година. Кулминираће референдумом:

„Да ли се прихватају наметнути закони високих представника у прошлости, посебно о суду и тужилаштву БиХ, и да ли се прихвата да се у РС примењују одлуке тих државних правосудних институција?“. Потрефило се да ће грађани оловке у руке узети баш када буде обележавана двадесетогодишњица Дејтонског споразума.

Довољно да предратни реформиста, ратни опозиционар, онај који је Милошевићу рекао „не“, миљеник Запада, постане персона нон грата. Неко за кога надзорници БиХ кажу да их „сувише фрустрира“. Неустрашиви Миле узвраћа: „БИХ је ваша заблуда! “ И поручује:

 „Не пада ми на памет да живим у трулом Апсурдистану! Мој лични пут није толико важан колико је важно да РС схвати да само одбраном својих права може да преживи. Јер, само мало отварање могућности да се уруше права на бизарним стварима доводи нас у готово безизлазну ситуацију“.

Колико је сам Додик у (без)излазној ситуацији, размишљам док идем пут Бањалуке. И, наравно (смејем се са екипом Њузвика), хоће ли ми после неког питања рећи: „Је.. се, бјеж…“, како то већ уме. „Да си носила оптужницу против мене у Сарајево, а после звала да ти дам изјаву, и теби бих рекао. А и ти би исто поступила, видим ја“, објашњава ми у Белом салону, у згради Председништва РС, где прима високе званичнике.

Златну фотељу пре мене „грејала“ је Колинда Грабар Китаровић, председница Хрватске. Разлог, док се одмеравамо, да шаховску партију отворимо дамом.

• Шта сте „шапутали“ с Колиндом?

Успостављене су основе за дугорочну стабилизацију односа Срба и Хрвата. Остала су питања из прошлости на која различито гледамо, али, суштински, територијално разграничење у целости је оно што ће доминирати у годинама које долазе. РС је захвална председници Грабар Китаровић што је одлучила да дође у Бањалуку. То је потврда разумевања, порука да БиХ није само Сарајево, што и није, да има динамичну структуру ентитета. Њен долазак је био прилика да ставимо многа питања на дневни ред.

• Референдум, мост на Сави, повратници…?

О том мосту на Сави разговара се годинама.

• Хоће ли осванути, олакшаће људима везе?

Очигледно да је Хрватска хтела да то питање не буде решавано у оквиру њених могућности, чекала је да га, као чланица ЕУ, усмери на европске фондове. Зато је толико трајало. Нисмо га ни сада решили, без обзира на то што је Европа одобрила средстава, али треба знати да је РС, кроз кредит за изградњу аутопута Бањалука-Градишка, обезбедила финансирање. Располажемо са 17 милиона евра.

• А референдум?

Наравно да је и питање референдума било део разговора. Стало нам је да објаснимо због чега се хватамо оловке, да искажемо став да европске структуре делују на бази стереотипа. Веома је важно да то чује неко ко може да предочи Бриселу: став РС који је, формално, потпуно исправан. Од стране госпође Китаровић није било коментара, али је помно слушала.

• Шта мислите хоће ли све адекватно пренети у „централу“?

Не могу да гарантујем, наравно, ништа. Ипак, она је озбиљна жена. Нећемо ваљда да проведемо време коментаришући само састанак са Китаровићком? Долазе и други.

• А ко то још долази?

Многи.

• Ти „многи“ тврде да хоћете да урушите БиХ, нисам чула да су схватили зашто „јашете“ на судству. И Београд се прави невешт. Интересује ме да ли је, бар она, схватила у чему је штос. Хрвати се кувају у истом лонцу.

Према Дејтонском споразуму БиХ нема надлежност за правосуђе. Међународни представници, подржани великим силама, кршили су међународно право, наметали решења мимо споразума којем су, делом, гаранти. Свесна је тога и госпођа Китаровић. А квалификација референдума?

Најбоље то видите у ставу једног Американца, како се оно зове… је л’, који је задужен за овај део Балкана: „Референдум је кршење Дејтона, али немојте тражити од мене да се позовем на тачку која се крши!“

То осликава начин на који раде: сила која апсолутно не уважава реалност, ни потписане документе, и која покушава да то што је наметнуто у прошлости легализује сталним притисцима и изазивањем страха код људи. Хрвати и због тога беже из БиХ.

• У РС се питање правосуђа покреће дуго. Нисте далеко одмакли.

Покушали смо разговорима. Није ишло. У фокусу сила сада је, искључиво, да спречи референдум, из уверења да га неће подржати Бошњаци и да би то могло да дестабилизује БиХ. А то што су суд и тужилаштво наметнути на нивоу БиХ – то би требало да Срби прогутају. И да све буде без српског учешћа као договорне стране.

• Можете ли се, ипак, договорити?

Не. Ни о другим кључним питањима у БиХ нема договора. БиХ је – не само за мене, али моје „звони“ када кажем – неуспешна држава. Чак и странци то наводе, иако су немогућности да Босна опстане као држава допринели сами: арогантном силом и игнорисањем реалности, институција, демократских избора, за које су, од 1996, рекли да су фер и поштени. Ко им се супротстави, проглашава се криминалцем, корупционашем, каче му истраге… Задржавају приступ који је виђен и на другим просторима: вежбају како да направе државне кризе.

• Шта вам раде?

Америка и друге велике земље доносе једном одлуку о неком питању. Не враћају се они сваке године БиХ. Рекли су: Дејтон се мора потписати. Јесмо. Сада чујемо из уста њихових званичника у БиХ: „Ето, Дејтон никада није ни претендовао да буде сталан, ту је био да заустави рат“. Поручују да хоће да нас стегну толико да нам разграде то што смо прихватили, то што се зове Република Српска. Да направе институције на нивоу Сарајева које ће путем моћи, присиле, претњама, казнама, ратом, што је Србима рађено низ година, од времена Отоманске империје, када су Србима 1804. сасекли кнезове да не би могли водити револуције…

• Удахните!

Ма можете то да видите и кроз овај послератни период. И данас, ко год се супротстави напорима за унитарну и централистичку БиХ, прогласе да, као, штити лоповлук. Не кажу, када су суд и тужилаштво у питању, где је правни основ да се то направи?! Баш накарадна свест, која стално промовише систем привремености, свест да у БиХ ништа није решено.

• Може ли међународни фактор да обезбеди функционисање БиХ?

Не може! Да је могао, то би учинио када је имао масовну операцију; војну, финансијску, политичку. Сада се овако обрачунава. Неће моћи. Знате, Запад је отворио низ ургентних кризних подручја. Не само у територијално-политичком него и у економском смислу. А не желе да виде неуспех, нестрпљиви су. И овде је тако. Када разговарате с њима и питате зашто инсистирају када и сами знају да неће проћи, одговарају: „Дали смо много новца.“ Тај новац РС није видела!

• Тврдите да пет година после рата нисте добили ни динара.

Ништа! Све је отишло у Федерацију, не могу нас притискати као обвезнике. Уосталом, њихова је добра воља хоће ли дати донације. Морам да будем тотално бруталан: то је и њихова заблуда. И БиХ је њихова заблуда.

• Дејтон је грешка?

Грешка је што је створена БиХ. И ту грешку живе генерације, желе да нам је оставе у аманет, само зато што је неко од њих из неког свог разлога хтео да остане БиХ. Није имала шансу! Да је била продубљена историјска анализа о БиХ 1996, пре Дејтона, сигурно нико објективан не би ни дозволио да се направи ако је за стабилизацију на овим просторима. Једини разлог је да неко жели дестабилизацију, не само БиХ већ читавог региона. Све су свели на стереотипе. Запад функционише на стереотипима, поготово ако је реч о рубним, њима неинтересантним подручјима.

• Мислим да смо сви у региону још интересантни.

Није него! Увек о себи имамо високо мишљење. Уопште нисмо. Они имају одлуку о нама и ви то не можете да додирнете реалним стањем. Они ће у томе и даље живети, они ће држати Србе и даље одговорним, кривим, без обзира на то што РС показује способност да своје друштво уреди и брже и једноставније и прилагоди га европским интеграцијама него што је то спремна Босна у целини. Оваква каква је, чак и вођена странцима, не може да дотакне ЕУ са становишта онога што јесте пут у ЕУ.

• Странци које прозивате за то криве унутрашње снаге.

То је пример драматичних промена у ЕУ. Обично је придруживање било молба од стране оних који желе да се придруже. Па су они морали да мењају друштво, прилагођавају. А овде се дешава да европске структуре најчешће и руководе БиХ, у настојању да је припреме за себе и за оно што би она требало да буде по њима. То не пије воду! На крају, ниједно европско друштво није више мултиетничко у смислу како то намећу БиХ. Ниједна држава, ни сложена као што је Немачка, Аустрија или Белгија, Шпанија, Британија… нису мултиетничке као БиХ, земља три конститутивна народа. У Немачкој живи немачки народ у целини, он је у суштини те земље. У Аустрији имају покрајине, али су Аустријанци. А овде, у БиХ, никада није успостављен базични консензус унутрашњих политичких снага по њиховом рецепту.

• Да ли они то виде?

Виде, али игноришу. Када желите нешто да решите, онда сте ви њима стали на жуљ. Откуда таква дрскост! А свесни су да управо суд и тужилаштво на нивоу БиХ служе за политичко моделирање. Не да се баве правом и правдом. Уочи нашег разговора гледао сам допис тужилаштва из Сарајева.

Пре седам-осам година, када смо градили зграду владе, пласирана је огромна прича о проневерама, криминалу, па су након четири године истраге отписали да Додик нема ништа с тим, а тек данас, значи осам година после, фирма која је то градила добија одлуку да нема елемената за кривичну одговорност.

Медији у региону су галамили, срамну улогу су одиграли и неки у Србији. Након осмогодишњег мрцварења фирма је, чудом, преживела. Нико није с њима хтео да ради, лаж се представљала као истина. А нико се није нашао да пита шта се даље дешава, да јави како Додик одавно није под истрагом. Тужилаштво БиХ, одмах када је „бирано“, ударило је на најјаче политичаре у РС. То сам ја.

Ударило је на најјачег привредника, г. Станковића из „Интеграла“, на директора ТВРС, најјачег медијског човека… Нас тројицу су третирали као групу везану за злочиначки удружени подухват, криминалце. Након свих година тортуре, пише то исто тужилаштво да нема елемената одговорности. Нико се није извинио.

• Изетбеговић није стално на тапету као ви. Да ли се то неко њега плаши или?

Зато што се захтеви муслимана и међународне заједнице у значајној мери подударају. А они чине само 33 одсто БиХ. То је мени стално питање када дођем у Београд: зашто га форсирате? И ви сте га интервјуисали. Ко је он?

Само члан Председништва, муслиман изабран од муслимана. И ништа више није од српског или хрватског члана. Он намеће фарсу миротворца. Ако уђете у његово практично политичко деловање, онда ћете видети да му је циљ унитарна, муслиманска Босна, РС не постоји. Неће то рећи, али како ради – то је то. Знају то странци.

Све што раде СДА и Бакир, раније његов отац, који је написао Исламску декларацију, а син чита сваки дан на послу и у кући – раде да буде тако. Подржан је од Запада иако је довео Ал каиду, муџахедине који су развили глобални процес исламског фундаментализма, о којем, пре распада бивше Југославије, готово да нисте могли да чујете.

Сада постоје екстремисти овог обима! Немате ниједну терористичку мрежу да нема неки спој са БиХ. Од оних који су напали САД, Мадрид, Лондон… То им је Алија пружио, а Бакир наставља. Али Запад је и даље спреман да остане при глобалној кривици Срба. Приватно ми то признају, правдају се да је то ствар неких глобалних одлука.

• Признају ли оптужнице које су против вас подигнуте? Засад сте платили само казну за брзу вожњу.

Не знам да ли су их писали. Подигнуто је, рецимо, шест оптужница због тога што сам рекао да су Маркале сумњиве са становишта тога ко је извршио напад, позивајући се на судију који је то изјавио у Трибуналу. Кантонална скупштина Сарајево је донела одлуку да Додика тужи због кршења овога или онога. То што је судија казао нема везе. И ја морам да пролазим кроз све те процесе.

Не допуштају вам да дођете у позицију да писнете о било чему што им не одговара. Када кажете да је Сребреница политизована, појаве се мајке из Сребренице, туже… Да је немогуће да је граната испаљена са чак 72 километра с подручја где су били Срби пала на трг у Тузлии побила људе са прецизношћу која је запањујућа, да су све експертизе потврдиле да је то немогуће.

Онда из Тузле поднесу кривичну пријаву. Дакле, ако неко хоће да држи до свог комодитета, не сме да проговори! А онда значајан број медија и код Срба, у Београду, то прихвата као доказ криминализације!

• То су опаске упућене Вучићу, медијима за које се тврди да их контролише?

Пустите Вучића! Од примарног је значаја да са Србијом и свим њеним лидерима имамо добре односе. У последње време они су значајно интензивирани. Усред смо решавања неких идеја, проблема. Веома је важно што су РС и Србија утврдили неколико датума из заједничке прошлости, националне и државне историје.

• Шта су проблеми? Да ли је референдум на листи?

Решавамо инфраструктурне проблеме, прво за мост који ће да споји Љубовију и Братунац. Ускоро ћемо одржати заједничку седницу влада, промовисаћемо пројекат. РС веома одговара моћна, стабилна и јака Србија. Сарађујемо у области културе, здравства, образовања… Дакле, пустите Вучића! Љубав између РС и Србије није везана за личности, већ за чињеницу да се доминантно у те две државе налазе припадници истог народа. Наравно, имамо потребу да Србија буде најважнији и најмоћнији фактор региона. То је, уосталом, природно стање ствари везано за конфигурацију држава на Балкану. И Хрвати брину о својима.

• А референдум?

Србија, као гарант, подржава Дејтон који је промовисао БиХ, организовану од два ентитета и три конститутивна народа, став да промена односа у БиХ може да буде само резултат договора унутрашњих политичких снага. Јасније не може бити.

• Вучић је за ЕУ, ви нисте.

Па шта! Видимо огромне напоре које Србија улаже на путу ка ЕУ, ценимо их. Наша ситуација је специфична. Ми нисмо против ЕУ, али смо често рањавани политиком ЕУ када је реч о уважавању наше аутономије. ЕУ треба да буде неутрална, објективна. А није. Наша политика је мотивисана потребом да очувамо аутономију, ојачамо, што баш не кореспондира са оним што у Бриселу желе.

То не значи да треба да одустанемо, наше позиције су видљиво на европском путу, премда, признајем, нисмо они оптимисти од пре неколико година. Има много проблема које продукује сама ЕУ, стварајући од БиХ монструма који не може да преживи. А они упорно покушавају да принесу месо како би се монструм хранио! Најчешћа храна: узимање надлежности РС.

Подршка таквом монструму дисквалификује и нашу вољу. Ипак, уверени смо да ће време на неки начин и то релативизовати и да ћемо бити у позицији да са потпуним легитимитетом, који већ имамо, додатно афирмишемо нашу позицију.

• Где ћете тада бити? Где ће бити Република Српска, БиХ?

Потпуно апсурдна ситуација не удаљава ме од циља: док седим овде, чиним и чинићу све да одбраним аутономију РС, да је поставим на чврсте темеље. А БиХ неће бити…

• Како ћете то да остварите?

Ми то остварујемо.

• Јесте ли сигурни? Сарајево хоће и врховни суд, америчка амбасадорка каже да ће да забрани референдум…

Ма шта ме брига шта причају! У суду БиХ другостепени орган именовао је председник првостепеног суда, Бошњакиња, као што је и веће за првостепени поступак она именовала. И ви имате у оквиру истих људи истог председника и за првостепени и за другостепени поступак! Они треба да се баве само питањима која су у вези са оним за шта је БиХ надлежна.

• Кажу да се бојите изузимања предмета.

Да, одмах неко скочи: боји се Додик. Па, имали су све ове године на располагању, што нису нешто процесуирали. Сада се то решава на потпуно накарадан начин. Рекли смо да не могу исти да буду судије у два суда. То нема нигде на свету! И када кажете – референдум, онда вам припишу све и свашта. То вам је овако: ви и ја урадимо исто кривично дело, они ће узети мене зато што сам председник РС и судиће ми у Сарајеву, а вас ће оставити овде. За исто кривично дело, исти обим, исто све! Само зато што је то њима политички интересантно.

• Као у случају Насера Орића?

Ако тужилаштво у Бањалуци покрене питање неког правног посла везаног за криминал или злочин – онда има до краја да га доведе. А они, чим виде да је неки муслиман оптужен, као што је Орић оптужен у Бијељини, узму и – девет година стоји. Дотле умре троје кључних сведока. Фарса! Само Србима такве глупости можете подметати! Дајте да се бавимо питањем рата на објективан начин.

Немогуће је да амерички или било који суд може да процесуира било кога, оног Тадића су прво судили Немци, а да суд у Бањалуци нема право да процесуира злочине почињене на територији коју покрива. То су апсурди! Реч је о клаоници правној која је урађена само за Србе!

• Шта кажу ваши пријатељи муслимани на таква размишљања?

Не замерају. Понекад сам себи испаднем блесав, луд, глуп, не знам ни ја шта, тупећи исто, али сматрам да је борба за суд базична политичка борба Срба. Јер постојање РС не значи да смо равноправни. То се види.

Међународна заједница је давно промовисала систем неравноправности Срба: пред законом, када су донације у питању, пред не знам ни ја чиме све… Не можете очекивати да томе аплаудирам. Нисам човек који мрзи, имам много пријатеља Бошњака.

Долазе на славу, идем код њих за Бајрам, није то проблем, овде је реч о политикама, о држави, нацији. Имате одличних људи Бошњака, имате међу Србима највећих кретена. Ја немам проблем с тим. Имам проблем с чињеницом да сам изабран за председника РС, да имам Устав који ми одређује понашање. Имам међународни споразум који се зове Дејтонски, знам да читам. Са споразумом немам проблем. Имам са онима који га крше, који то што га браним сматрају јересом, а што они оспоравају – врлином.

• СДС, који је некада водио државотворну политику, данас аминује одлуке којима се крши Дејтон. Какав је то усуд да Срби и у Србији и у РС не могу да дођу до консензуса?

Не дају странци, а издајници из СДС су моделирани. Путем група, невладиних организација, амбасада, посебно САД, Британије и још неких западних земаља: са једним бројем људи из СДС „раде“ годинама. Импресионирани су ти плиткоумни издајници разним салонима у које су их водили, понешто од њих и прихватали, или створили убеђење да су они решење које прижељкују са Запада.

• Прихватају суд у Сарајеву, а, по логици ствари, они би требало први да зглајзну…

Будале, слушају слепо! Зато и не чуди њихов пут, оријентисаност на босански концепт. Данас амбасадорка САД каже да је разговарала са онима који су направили Дејтон и да он не би требало више да постоји. А они гутају! Шта има везе што каже једна Американка. Постоји међународни документ, гаранти. То је једино важно. Она ће бити овде две године, прави каријеру. Њу не занима уопште ова прича, а нас не би требало да занима шта говори и све оно што било ко говори а није у складу са чињеницама. То што је неки Холбрук причао овако или онако: па знамо то. Клинтонови кадрови живе 10-15 година на каријерама које су направили на БиХ, на сатанизацији Срба.

• Дејтонски споразум се ипак урушава.

Свесни смо тога. Али проблем је велики, неки људи имају подвојене личности: подељени су између нагона да се остваре и буду свој на своме и нагона да буду поданици далеко више но што неко тражи. Снага странаца у региону, поготово овде, везана је за наша очекивања од њих, а не за њихова хтења.

Понегде и њих има. Ипак, више ми њих подвлачимо под то да јесу важни него што су то заиста. Шта ради амбасадор у једној сувереној држави, па био и амерички? Не може да се меша у унутрашње ствари.

Вести нису локални лидери, него шта раде амерички или британски амбасадор, немачки… Имате ли у Америци где да приказују шта ради амбасадор Србије? Зашто ми прихватамо да нам је главна вест ако амбасадор да 20.000 неке донације, а није, рецимо, огроман пројект који завршите, који вреди милионе евра. У перцепцији Срба је: Јес видео, дао паре, а, да простиш, ј..еш наше, ко шиша ауто-пут, ко шиша болницу, бјеж…

• Педесетак дана до референдума. Ако се изузму подвојене личности и Бошњаци, људи ће гласати „не“.

И?

• Шта онда?

Ништа. Ако народ изађе на референдум и каже „не“, то је одлука. Шта би друго било? То ће бити став РС. Ко је биран и одговоран према народу, мора то да поштује.

• Ако неће?

ОК, па шта! Издајници. А и БиХ ће се сама срушити, и са њима и без мене. Ја чак мислим да сам више помогао да се одржи. Али то ће се распасти. Ово је трулеж. Немате ништа ту. Све што се одлучи на нивоу БиХ је менторство странаца. Све што смо покушали сами да урадимо странци су спречили.

Имате и сада странце који управљају тужилаштвом! У канцеларији у тужилаштву у Сарајеву, број 9 или 11, седи Хасан Плех, који је амерички држављанин и који одређује шта ће да се ради. Чему ће дати приоритет. Ја то не прихватам. Нећу у таквим условима да живим. Ми доворимо са Лагумџијом да судски и тужилачки савет промени процедуру, да има пет кандидата за тужиоца на неком нивоу, а парламент тог нивоа да именује.

Па ваљда је одговорнији него седам људи који чине неформалну групу. Не дају! Ма овде треба главом без обзира побећи. Мислим из Федерације БиХ. Наравно, не говорим о РС.

• А ви, бежите ли?

Ја лично не, али ваљда ћу доживети самосталну Републику Српску. Једног дана ће је свакако бити.

(Пише: Бранка Митровић)

(Њузвик)

www.nspm.rs/hronika/milorad-dodik-bosna-je-trulez-raspada-se.html

Прочитај без интернета:
1 глас