Бошњаци муслимани још нису испунили циљ – да буду већина у Босни. Америчка ЦИА, која је Бошњацима ’92. и подарила државу, изашла је ових дана са подацима колико ког народа у Босни има

ДВЕ и по деценије Бошњаци муслимани јуришају на три велика циља: да Босна постане самостална и уједињена држава, да осуде што више Срба који су стајали и још стоје на том путу, и да у тој држави они буду апсолутно већински народ.

Први циљ су углавном остварили, други све интензивније реализују, а код трећег је изгледа нешто запело. Америчка ЦИА, најмоћнија шпијунска организација на свету, која је Бошњацима ’92. и подарила државу, изашла је ових дана са подацима колико ког народа у Босни има.

Пре било каквих званичних података о попису из 2013, и нагађања у вези с њим, ЦИА је изнела своје податке: у Босни има 48,4 посто Бошњака, Срба 32,7, Хрвата 14,6 и осталих 4,3 посто.

Под претпоставком да су ти подаци тачни (а што не би били?) Бошњаци муслимани, дакле, нису (још) већински народ, њихова највећа политичка жеља мораће да причека неко друго доба. Уосталом, Босна је у својој дугој историји углавном била већински хришћанска држава.

Ови подаци су истовремено и деманти више написа у бошњачким медијима, по којима су они из „поверљивих извора блиских пописној комисији“ (са)знали да Бошњака у БиХ има око 52 одсто, а Срба „само“ 31 одсто. Јер, бошњачкој политичкој стратегији су важна само ова два податка, остали су бројке које попуњавају пратеће статистичке рубрике.

Но, ЦИА је још „пребројала“ колико у БиХ има: мушкараца, жена, верника, грађана, сељака, удатих, ожењених, разведених… што значи да је дубоко „забола нос“ у пописне папире, а што ће, у ствари, рећи да је у пописној комисији имала своје људе.

А где ЦИА нема своје људе?

Зашто ЦИА износи ове податке пре званичних и зашто су они политичком Сарајеву (не)очекивани и тешки ударац у меки трбух?

Бошњаци муслимани су постали народ још 1971, али ни након свега они нису до данас постали и нација у пуном смислу и значењу тог појма: имају државу, али немају апсолутну већинску националну предност у њој. Без те бројке на челу, више су народ него нација, који са другима дели заједничку државу. Па, онда немаш оног аутентичног уверења да си потпуно свој на своме, ни историјске сигурности и дрскости на основу којих се подузимају даљи кораци и остварују најсмелији планови.

Попис становништва у БиХ је обављен 1-15. октобра 2013, намерно у дане Бајрама, и већ су прошле две године, а резултати се још не саопштавају.

У међувремену, етничка мапа Босне је постала предмет разних нагађања, па су, тако, бошњачки медији још пре годину дана почели да славе победу своје „апсолутне већине“ од 52 процента. Ње би и било када би се бошњачком корпусу прибројали сви они који су дошли тог октобра 2013. из белог света код родбине на бајрамско славље и уписали се као држављани Босне, иако су се из ње одселили одмах на почетку или током рата. Тај контингент од, према неким проценама, готово 300.000 људи, српска страна не прихвата, а ево, изгледа ни ЦИА, дакле Америка.

Зашто?

Зато што би таква Босна саму себе врло брзо централизовала и постала већинска муслиманска држава, а то Западу (још) није циљ: централизована да, али вишенационално и одрживо избалансирана. Ако се простим рачунањем сабере број Срба и Хрвата у Босни, долазимо до процента од 47,3 одсто декларисаних хришцћана у БиХ. Међу „осталима“ од 4,3 одсто је готово половина хришћана, тј. православаца и католика; ако са те гомиле узмемо само трећину, доћи ћемо до збира од близу педесет одсто оних који данас у БиХ јесу хришћани или се на неки начин тако изјашњавају, крију се иза одредница: Црногорци, Босанци, Југословени. Али, исто ће тврдити и бошњачки пописни агитпроп: да са већим делом „осталих“ Бошњаци ипак имају апсолутну већину у Босни.

И тако: због уписаних „бајрамских гостију“, пописна комисија још не може да саопшти службени резултат. Па је целу причу пресекла ЦИА. Као и многе друге, важније ствари у последњих четврт века у Босни. Јер, овце увек неко други броји, оне то саме не знају. Да знају, не би биле овце.

извор: Вечерње Новости

0 гласовa