„Организовани криминал на Балкану има прилику јер је уназађена политичка клима између Београда и Загреба“, каже за „Блиц“ Миша Глени, енглески новинар који је добар познавалац прилика на Балкану и стручњак за организовани криминал.

Он наводи да је организовани криминал жив на овим просторима иако су неке од утицајних криминалних група расформиране.

– Био је период када су Хрватска и Србија почињале сарадњу прилично импресивно и покушавале да поремете криминалне мреже, али је политичка клима уназађена у последњих неколико година и ниво неповерења је порастао између Загреба и Београда када је реч о питањима борбе против криминала. То увек представља прилику за криминалне организације – каже Глени.

Зашто је за западне земље, када је реч о приступању Србији ЕУ, питање дијалога власти Београда и Приштине важније од унутрашњих демократских слобода и људских права Срба и Албанаца?

– Ако мислите на људска права Срба и Албанаца на Косову, онда би то било питање које би ЕУ решавала са изабраним представницима Косова због тога што доминантан став у ЕУ (или у Немачкој и Француској) третира Косово као одвојену земљу. У овом смислу шта се дешава на Косову нема директан ефекат на позицију ЕУ према Србији. Међутим, савршено је јасно да је Немачка, са већинском подршком у самој ЕУ, одлучила да ће Србија морати да се сложи са де факто признањем Косова као независне државе пре него што буде примљена у ЕУ.

Да ли ћете опет писати о Србији?

– Мислим да у одређеном тренутку хоћу – ја у ствари пратим шта се дешава на Балкану и понекад долазим приватно да посетим пријатеље и да стекнем утисак о развоју ситуације и могу да замислим да се вратим да нешто пишем овде.

У новој књизи коју представљате у Србији пратите развојни пут Нема, криминалног господара фавела Рија. Тешко је у неким тренуцима читања одолети да не навијате за њега. Као сте ви томе одолели и да ли се у разговорима с вама покајао?

– Основни проблем са фавелавама и криминалом може да се припише јасно власти и бизнис елитама који игноришу заједнице где људи живе у очајном сиромаштву више од 50 година. У исто време, наравно, експлоатишу их као јефтину радну снагу. Рат против дроге, политика осмишљена и диктирана из Вашингтона, постала је дубок проблем за Бразил у 80-им годинама када је земља постала главна рута за кокаин преношен из Колумбије у Европу. Профит који банде из фавела Рија могу да направе од кокаина чини могућом куповину тешког наоружања с којим могу да се супротставе снази државе. Последица је била скоро 20 година најгорег крвопролића. Шефови у фавелама имају избор да нагласе њихову моћ кроз насиље, убеђивање или корупцију. Немо је избегавао насиље када год је био у могућности. Значајно смањење убистава за које је он био одговоран је важна и позитивна карактеристика.

Каква су разлике и сличности између Нема и српских криминалаца?

– Не видим пуно сличности. Србија је чудан феномен – произвела је неке од најопаснијих и најбезобзирнијих криминалаца од 80-их, али када није у рату, једно је од најсигурнијих друштава у свету. Насиље у Србији углавном произилази од стране богатих и моћних, док људи као Немо делују независно од бразилске елите. Наравно, бразилски и српски криминалци разумеју да ако желиш да одржиш позицију моћи, мораш да даш људима до знања да ћеш да користиш одлучно насиље да то урадиш. И видели смо како обе средине иду у том правцу последњих година.

Политичке елите уништиле Југославију

Како после оволико деценија гледате на распад Југославије и ратове?

– Ратове посматрам као велику трагедију коју је скоро сигурно било могуће избећи. Да су се елите бивше Југославије споразумеле око разумног пута напред уместо да жртвују животе обичних грађана, онда би републике биле у могућности да преуреде њихове односе и окупе ресурсе и економски потенцијал. Да је ово био случај, цела регија би сада била у ЕУ, излив младих и интелектуалних талената би био смањен, корупција и криминал би имали мање одлучан утицај на све од бивших република.

(Блиц)

www.nspm.rs/hronika/misa-gleni-nemacka-je-odlucila-da-ce-srbija-morati-da-se-slozi-sa-de-fakto-priznanjem-kosova-kao-nezavisne-drzave-pre-nego-sto-bude-primljena-u-eu.html

0 гласовa