ЗАГРЕБ – Лоша репутација трогодишњих струковних школа произилази из поражавајуће чињенице да у Хрватској ни само предузетништво нема позитиван предзнак, изјавила је шефица Одељења за образовање при Хрватској предузетничкој комори Мирела Лекић.

Лекић је у интервјују за Дојче веле рекла да Хрвати као нација не вреднују једнако опште и струковне компетенције, па су гимназије и општи програми много цењенији у друштву.
„Једноставно, не схватамо да је добро струковно образовање темељ добре привреде. Стално се говори да струковне школе уписују ученици који не могу постићи добар академски успех и да су незаинтересовани за струку. То и јесте тако, јер онај ко има добре оцене, радије уписује гимназију, која му отвара пут на високошколске институције. Сви би хтели високо образовање, а заборављамо да су нам потребни добри радници који ће изнети нашу привреду“, нагласила је Лекић.

Ипак, како је рекла, ситуација иде на боље, јер до пре две године ученици који су завршавали трогодишње струковне школе нису имали могућност наставка образовања, ако га нису сами платили. „И то је разлог неатрактивности струковних школа. Сада смо то успели да променимо, па ученици могу да упишу додатну годину, после које могу на факултет“, истиче Лекић.

Хрватска тренутно има 263 хиљаде регистрованих незапослених грађана, а истовремено постоје фирме које не могу да пронађу адекватне раднике. Посебно је то изражено у грађевини, која увози радну снагу из суседне БиХ. Како се наводи, чини се да послове које у иностранству радо прихватају, Хрвати у домовини одбијају или се једноставно не јављају на огласе за посао.

„Имамо четири хиљаде фризера на берзи, али када послодавац тражи готовог човека, или се људи не јављају на огласе, или их нема. Фризери данас раде већином као конобари“, каже Лекић и додаје да према истраживању које је Комора спровела 2009, велики број ученика струковних трогодишњих школа и не тражи посао.

„Ваљда чекају да неко дође по њих и одведе их да раде“, каже Лекић, која сматра да млади нису научени да буду предузимљиви. Угледна загребачка посластичарка, Мартина Думанчић, пак додаје да разуме ту стидљивост у тражењу посла, с обзиром на то да имају дипломе за струку коју не знају да обављају.

„Тешко им је да то прихвате, прескоче ту баријеру и опет крену од нуле“, прича своја искуства Думанчић и наглашава да Хрватска као туристичка земља мора да школује одличне конобаре, куваре, посластичаре.

„Ипак, ситуација није потпуно црна“, додаје Лекић и наводи Струковну школу Вице Влатковића у Задру која школује будуће машинисте, електротехничаре и бродограђевинце.

„Дубоко сам уверена да је то будући центар компетентности. Отворени су за све промене, сарадњу и пројекте у оквиру којих су и наставнике оспособили за другачије методе учења. Само се заједничким ангажманом, променом наставних програма и метода поучавања, променом уписне политике и повезивањем школа с привредом, могу променити ствари“, оцењује Лекић.

„Кад деца виде да се сви труде и да ће добити знање, побољшаћемо имиџ струковних школа“, закључује Лекић.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.480.html:555034-%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B5-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B8%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0-%D0%B8%D0%BC%D0%B0

Прочитај без интернета:
0 гласовa