Стопа незапослености тренутно је, према речима председника Србије, најнижа у новијој историји – 10,6 одсто, рачунајући и сезонске послове. Без њих је на нивоу између 12 и 13 одсто. Међутим, оно што показује статистика јесте да и даље највећи број оних који траже посао чине млади, и то већином они са завршеном средњом школом.

 

Posla u Srbiji ni za lek

   Посла у Србији ни за лек

 

Сетимо се да је пред почетак првог радног дана председника Србије Александра Вучића дочекала, испред Председништва, омладина СНС. Да ли их је ту довела идеологија или нада да ће се, преко странке, запослити, тек младих до 30 година којима ни странка не помаже да нађу посао има скоро 150.000, према подацима Националне службе за запошјлавање.

Међу незапосленим младим људима највише је оних између 25 и 30 година. Тек 15 одсто њих има факултет, 57 одсто је остало на завршеној средњој школи. Више од 60 одсто њих нема никакво радно искуство.

Статистика Националне службе каже и да млади људи до 30 година у просеку на посао чекају готово две године.

Владана Ђуришић, дипломирана новинарка, одскаче од тог просека, јер за послом трага пуне четири године. Практично од дана када је узела диплому на факултету журналистике.

„Последње две године, а поготово последњих годину дана, могу да кажем да сам сигурно била на два до три разговора за посао недељно код послодаваца који су ме звали. Најпре сам посао тражила у струци, али није ми било страно ни ван струке, од Београда до Земуна па чак и до Новог Сада, али посла и даље нема, не може да се нађе“, прича нам Владана.

Ни у струци ни ван струке, за једне је преквалификована, за друге са 26 година већ стара, а и једни и други и трећи замерали су јој највише што нема радно искуство.

„Када виде да ниси ништа досад радила, кажу – ако је нису ови пре тога запослили, можда не морам ни ја, нешто ту није у реду, а не мора да значи да је тако“, наводи Владана.

Ову дипломирану новинарку чак и Закон о запошљавању дефинише као тешко запошљиву категорију, тик уз старије од 50 година, особе да инвалидитетом, жртве породичног насиља и жртве трговине људима…

Н1: У тој категорији су млади који су здрави, прави, са завршеном школом и они спадају теже запошљиву категорију? Зашто?

Михаиловић Ковач: „Зато што је њима отежан приступ на тржишту рада и препознати су као категорија којој је потребна интензивнија подршка и рад с младима“, каже на то Десанка Михаиловић Ковач, саветница за запошљавање у НСЗ.

Н1: Због чега неко не би да запосли младог човека који је способан, образован?

Михаиловић Ковач: „Зато што послодавци, уз одређене компетенције и знања, захтевају и радно искуство“.

У том врзином колу где се највише тражи оно што се најмање даје, Владани остаје да се са запосленима у Националној служби шали на сопствени рачун.

„Саветник ме зна, некад сам долазила чак и чешће него што треба, некад се јавим тако кад сам у пролазу, па се јавим да му кажем како је прошло „нису ме примили, примили су комшиницу“ и слично“, прича Владана своја искуства.

novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/mladi-u-srbiji-najte%C5%BEe-zapo%C5%A1ljiva-kategorija

0 гласовa