Пише: Александар ЗАПОЉСКИС

ДОК Москву потреса срамна битка за понижавајући „хамон“ или ако говоримо руским језиком – обичну пршуту, а фалсификовани сиреви нестају под гусеницама руских трактора, у далекој Грчкој је трајала истински епска битка за будућност Европске уније.

У мутним водама грчке кризе суочили су се Немци, Англо-Саксонци и европски капитал, па чак и руски интереси. Битка је још далеко од краја, о конфигурацији резултата још је рано говорити, али тренутни однос снага и методи који се користе сами по себи изазивају радозналост.

Пре свега, треба признати да се банкрот Грчке већ догодио. Као што се и предвиђало, Атина у јулу није успела да отплати приспеле дугове. Међутим, да званично објави банкрот – Алексис Ципрас није имао довољно политичке воље. Међутим, судећи по чињеници да се након директног игнорисања резултата општенационалног референдума сав гнев народа излио само у две мање манифестације, лако исконтролисане од стране полиције, говорити о одлучности обичних Грка нема смисла.

Они су покушали да блефирају, али то им није успело.

Сматрам да се мора отворено рећи: Грчка је пристала на веома дуго, понижавајуће и тешко дужничко ропство.

Упркос протестима неких од посланика Сиризе, грчки парламент је усвојио пакет антикризних финансијских мера. Он садржи низ готово револуционарних тачака.

За 13% повећан је ПДВ на храну, енергију и воду за хотеле, 6% – на трговину књигама и лековима, 23% – за ресторане и предузећа за производњу хране. Отказан је попуст на плаћање ПДВ-а за острва, која остварују две трећине прихода од туризма. Са 26 на 29% повећан је порез на доходак за мала предузећа. Повећана је стопа пореза на луксуз. Забрањен превремени одлазак у пензију до 2022. године и на 67 година повећана старосна граница за пензионисање.

Али, то није најважнија ствар. Парламент је одобрио упрошћени судски механизам за промену власништва приватизованих предузећа. На тај начин, пренос седишта приватизационог фонда из Швајцарске у Грчку у суштини ништа не значи. Надгледаће га – а тачније, фактичики управљати њиме – Дојчланд. Осим тога, поред државних предузећа, власници ће преузети и доста приватних грчких фирми.

Првог дана након пет недеља блокаде, грчка берза је изгубила 16% своје капитализације, а неки „плави чипови“ (највредније акције) – попут акција банака Piraeus Bank SA и National Bank of Greece – пали су за 30%. Стручњаци напомињу да је NBG на крају сесије вредела мање од своје турске придружнице Finansbank AS (односно 2,97 према 3 милијарде евра).

У замену за ово, Грцима су дали новац да плате дугове. Међутим, дали су их наменски. На пример, председник ЕЦБ Марио Драги је рекао да грчка економија нема довољно инвестиција због ниске капитализације локалних банака. У овом случају, у оквиру програма хитног пружања ликвидности (Emergency Liquidity Assistance, ELA), Атини је додељено 900 милиона евра. Али у исто време, све операције на грчкој берзи морају се плаћати само „новим новцем“. Новим, тј. добијеним након 3. августа.

На пример, од продаја расположивих средстава. Све што је било пре овог датума, забрањено је за коришћење. Треба ли се сада чудити тако драматичном повећању продаје на берзи? Поготово када се има у виду да се ово ограничење односи само на Грке, а не важи за стране инвеститоре.

Такође, Грчка ће добити програм кредитне подршке од 88,6 милијарди евра у наредне три године. За то време би требало да прода грчку имовину од 50 милијарди евра. ЕЦБ не крије да толико новца нема у ЕУ и да ће он бити искључиво састављен од ваздуха, тј. у оквиру наставка програма QE, чији ефекат већ планирају да продуже преко првобитно планираног краја лета 2016.

Узгред, ово је управо и одговор на питање: како се банкрот десио а није дошло до краха евра. Крах је одложен због упумпавања у економију ничим необезбеђеног новца кроз QE. Али дословно одложен, а не отказан. Одлагање ће трајати онолико колико ће бити могуће спроводити приватизацију грчке имовине. А тај процес је већ почео. Штавише, управо око њега се сада води главна економска и политичка игра.

Већ је јасно да су главни добитници у грчкој распродји Немци. САД, преко ММФ-а, покушавају да их успоре. Од Грцима обећаних 88,6 милијарди, половину би требало да издвоји ЕЦБ, а ММФ другу половину. Сада, по поводу своје половине ММФ је 27. јула изразио сумњу у целисходност, што је протумачено као одбијање да учествује у грчком програму.

По мишљењу ММФ-а, без реструктуирања грчког дуга, Атина нема никакве изгледе да га испалти. У овом тренутку, они су дужни: Немачкој – 56 милијарди евра, Француској – 42 милијарде, Италији – 37 милијарди, ММФ-у – 32 милијарде, ЕЦБ – 20 милијарди, и још много (тачна цифра није позната) Европском механизму финансијске стабилности (ЕМФС).

Истина износи ММФ, ЕЦБ и ЕМФС не би морали да буду реструктуирани.

Како је руководство ММФ-а успело да добије сагласност Француске и Италији – то је велика мистерија, али Немци су категорички одбили, и у једном тренутку је постојао утисак да ће се цела ова кула од карата срушити. Али, онда су свој профит у мутној води хтели да уграбе и Британци.

Док су велике силе решавале своја велика питања, Грцима је истекао рок за плаћање чак и јулског дуга ЕЦБ (3,188 милијарди) и ММФ-у (1,5 милијарди). Нестајало је чак техничких изговора, уз помоћ којих се још некако могла стварати слика да банкрота неће бити и да се „новац негде случајно изгубио, али ево – сваког тренутка ће стићи“.

Док год постоји шанса да се ЕУ присили да потпише уговор TTIP, САД су за очување заједничке Европе заинтересоване више него за спречавање њеног освајања немачким капиталом. Немци су то искористили и доделили Грчкој до краја августа мост-кредит од 7 милијарди. Овај новац ће бити довољан да затвори тренутно нагомилан обавезе. Међутим, за целу текућу годину укупан износ дуга је 15 милијарди од чега половина тек треба да буде однекуд узета.

Од ових 7 милијарди евра – једна је била британска и Лондон је захтевао посебне гаранције. Немачка их је дала. Ова милијарда ће бити враћена Британцима од прихода од камата грчког дуга у власништву ЕМФС. На тај начин је Берлин дао наговештај Лондону о својој спремности да му обезбеди у Новој Европи неке посебне преференције.

Ово је важно у светлу британског референдума о очувању чланства у ЕУ. Излазак Велике Британије моментално би сахранио Европску унију. Наговештај је добро схваћен и ММФ је своје препоруке на рачун основног износа отписа грчког дуга одмах повукао.

Шта је то Нова Европа?

То је у ствари главна интрига ситуације. Иза завесе демонстрационог пљачкања Грчке у Европској унији се спроводи велики процес економске и политичке реконструкције целе свеевропске структуре.

Почео је стварањем ЕМФС и откупом лавовског дела најтоксичнијих националних дугова држава ЕУ. Судећи по чињеници да грчко неплаћање дугова није изазвало кризу у билансима банака држава еврозоне, ЕМФС је успео да их ослободи најпроблематичнијих хартија од вредности. А ЕЦБ је одштампала за то потребну количину новца. А највећи акционар ЕМФС је Немачка…

Међутим, Немци нису вољни да се ту зауставе. Сада се главна борба води између председника Европске комисије, Жан-Клод Јункера и немачке канцеларке Ангеле Меркел. Јункер покушава да пребаци преговоре о будућности грчког дуга на политички ниво Европске комисије, тј. на мешавину еврокомесара и шефова националних влада чланица ЕУ. Истовремено представник Ангеле Меркел, министар финансија Немачке Волфганг Шојбле сматра да је неопходно ограничити овлашћења Европске комисије, остављајући јој једино представничке политичке функције, а контролу усклађености са европским уговорима и финансијама предати ЕЦБ, ЕМФС и министарима финансија еврозоне.

Ово подразумева велику ревизију целе организационе структуре ЕУ. Укључујући, вероватно, формирање неке нове владе ЕУ.

Шојбле сматра да Европска комисија не може преузети на себе улогу доношења политичких смерница и истовремено водити контролу усклађивања правних основа Европске уније, то јест, практично одлучивати и контролисати своја решења.

Укратко, иза затворених врата европских владиних канцеларија води се озбиљан велики рат у којем су интереси страна које у њему учествују повремено испреплетани на крајње чудан начин.

На пример, упркос нашој директној конфронтацији са Сједињеним Америчким Државама, у овој фази ни Москва ни Вашингтон нису заинтересовани за рушење целе Европске уније. С том разликом што ће Американци ову позицију држати док код имају могућност присиљавања Брисела на потписивање TTIP. Ради тога су чак спремни да се помире са немачким плановима за реформу ЕУ. Али, ако Амриканци виде да трансатлантски трговински споразум неће стартовати – став Вашингтона ће се брзо преокренути. Јер, јака Немачка величине Западне Европе апсолутно није потребна Американцима. И Камерон је са својим референдумом о могућем изласку Велике Британије из ЕУ – увек у приправности.

С друге стране Русија је заинтересована за дугорочну немачку хегемонију у ЕУ. Што потврђује ширење пројекта „Северног тока“, који предвиђа обезбеђење енергетске основе немачкој индустрији. Нама је то у интересу не само економски – 50% спољне трговине отпада на ЕУ, већ и геополитички.

Јачање Немачке неминовно ће је извести изван америчког политичког диктата. А без њега ће заједнички економски интереси неминовно довести до успостављања ближег политичког савеза између наше две земље. Самим тим створили би се предуслови за смањење напетости у односима између других држава чланица ЕУ и Русије. Конкретно, с Пољском, балтичким земљама и неким балканским државама. И украјинско питање би значајно изгубило на оштрини.

За сада је све ово тек на почетку. Када и до чега ће све ово довести – показаће време. А дотад ће кредитори и даље черупати Грчку.

На пример, са 14 најпрометнијих грчких аеродрома, чији укупан путнички саобраћај достиже 22 милиона људи годишње, управљаће немачка компанија Fraport AG. Жељу да помогне земљи да изађе из дугова, показује чак Грчка црква. Међутим, према речима стручњака, она може прикупити највише милијарду евра, што не може знатно утицати на проблем.

Грци су пали у ропство, из кога не могу изаћи за наредних 30-40 година. Али, еврозона је већину разорних ефеката ипак избегла. Засад.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/moskva-pomaze-jacanje-nemacke-jer-ce-je-to-osloboditi-americkog-diktata

2 гласa