Да Хрватска нема озбиљних намера да се позабави злочинима почињених у „Олуји“ 1995. године, али и да је све подигла на „виши“, степен спрдње, пре само неколико дана, показала је одлука Општинског тужилаштва у Шибенику задуженог за грађанске парнице против Хрватске, које је квалификацију ратног злочина – убиства, цинично преименовала у „застарело потраживање ратне штете“.

Истовремено, у истој згради, представници тог истог тужилаштва, али задужени за казнена дела, већ 20 година „прикупљају обавештења и информације“ за тај исти догађај који је квалификован као ратни злочин убиства.

„Вести“ су дошле у посед оригиналног документа овог тужилаштва под бројем Н-ДО 120/15 од 17. августа, у коме се у образложењу одбијања „Захтева за мирно решење спора“ породице Јовић која је тужила Хрватску због убиства Милана и Бранислава Јовића, оца и сина. Тада је са њима убијен и Михајло Андрић. Они су заробљени током акције Олуја и убијени истог дана, 5. августа 1995. године у Сиверићу код Дрниша.

Хрватско државно тужилаштво већ двадесет година „истражује“ овај случај мада постоји исказ сведока који таксативно наводи шта се тачно догодило тог дана.

Осам чланова породице Јовић, мајка и деца, у међувремену су тужили Хрватску тражећи да им плати за претрпљене душевне болове око 350.000 евра. Одбијајући овај захтев, заменица Општинског тужиоца у Шибенику, Сњежана Бајан сада констатује да је ово Тужилаштво утврдило да је „наступила застара потраживања обзиром да је протекао и субјективни и објективни рок за подношење наведеног захтјева“.

Такође, у одбијању захтева се образлаже и због чега је сам захтев „неутемељен“:

„Из запримљене документације произилази да је штетни догађај почињен дана 05. коловоза 1995. за вријеме војно редарствене акције „Олуја“ усљед војних дјеловања, те штета као таква има карактер ратне штете. Сукладно Закону о одговорности Републике Хрватске за штету узроковану од припадника хрватских оружаних и редарствених снага тијеком Домовинског рата (НН117/03), искључена је одговорност РХ за штету која има карактер ратне штете“.

Кћерка и сестра убијених Бранислава и Милана, Жељка Јовић Субота каже да још није добила овај документ, али да су је пријатељи обавестили да је убиство њених најближих шибеначко тужилаштво преквалификовало у „ратну штету“.

- Очекивала сам све, али не и да се хладнокрвно убиство за које постоје сведоци, детаљна документација, обдукциони налази и фотографије, представи као ратна штета. Ово је ново ругање жртвама и истини – каже за „Вести“ Жељка Јовић.

Она ће највероватније сутра отићи у Шибеник како би разговарала са шефицом Жупанијског државног одвјетништва Живаном Берош Додиг. Ипак, не зна колико би поступак могао да траје.

Сведочење о бруталној ликвидацији

Убиство Бранислава и Милана Јовића још није разјашњено зато што постоји основана сумња да су у њега били уплетени и неки од челника тадашњег врха државе, између којих је и Смиљан Рељић, некадашњи шеф хрватске цивилне тајне службе.

Један од кључних доказа је исказ Петра Ивића, припадника 142. бригаде Хрватске војске који је у борби заробио Јовиће и трећег, Михајла Андрић Рњак, а затим и присуствовао њиховом убиству
У изјави датој Тужилаштву 11. септембра 2001. године (број КН-ДО-5/01, Шибеник, 11.04.2001), он је рекао и следеће:

„У једном је тренутку нетко од присутних војника или можда више њих, мислећи на ону тројицу заробљеника, упитао ‘Што ћемо с њима, који ће нам к…ц?’. Заробљеници су сједили један поред другога. Испред њих се налазио Смиљан Рељић до њега Анте Петричевић, а иза Смиљана се налазио његов возач Дамир Блажевић. Након оног упита Смиљан је одмахнуо руком и казао, ‘Води, макни то…'“.

Ипак, Ивић овај записник није потписао из страха за безбедност своје породице.

Спор дуг 20 година

- Захтев за мирно решење спора сам са мајком и браћом и сестрама поднела јуна ове године, али ако прикупљање доказа о смрти мог оца и брата траје већ 20 година мада постоје искази најмање три очевица и притом бројна документација, питање је колико ће овај спор трајати. Са једним од њих сам се и лично видела, попили смо кафу и обећао ми је да је спреман да сведочи, да исприча оно што је видео – каже Жељка Јовић.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/514244/Mrtvi-Srbi-kao-ratna-steta

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ