Сарајево – Суд Босне и Херцеговине осудио је у петак Ибру Мацића на 10 година затвора за убиство четири старице српске националности у селу Блаце, у општини Коњиц, као и за злочине почињене над заробљеницима у логору „Мусала“.

Мацић је, као припадник такозване Армије БиХ, 13. јуна 1992. године у селу Блаце у једној кући затекао четири старе Српкиње, Ану Куљанин (1908), Даницу Куљанин (1910), Цвију Килибарду (1912) и Јелку Килибарду (1910). Седеле су на кревету, а Мацић је у њих испалио више метака из полуаутоматске пушке. Њихова тела никада нису пронађена.

Оптужница против Мацића, међутим, била је много шира. Тужилаштво БиХ га је теретило и да је од априла до октобра 1993. године у просторијама Основне школе „Мусала“ у Коњицу, у којој су били затвореници српске и хрватске националности, учествовао у мучењима, сексуалним злостављањима и нечовечним поступањима. Оптужен је да је затвореника Петра Петровића ударао дрвеном летвом по ногама и леђима, да је на сексуални однос присиљавао четири заробљеника, да је тукао заробљене Зденка Љаљу, Игора Драгића и Горана Никшића, као и Драгутина Пржуља, коме је псовао „усташку мајку“ и ударао га пендреком по целом телу…

Решетке за Ибру Мацића само су – изузетак који потврђује правило. Злочини над српским становништвом у општини Коњиц у протеклом грађанском рату потцењени су пред правосуђем БиХ, а у којој мери, најречитије говори податак да су убице за убиство више од 170 српских цивила, заједно са тројицом хашких осуђеника, до сада добили мање година затвора од броја убијених Срба.

Осим појединачних злочина над Србима из ове севернохерцеговачке општине, посебно сурови и масовни злочини почињени су крајем маја 1992. године у Брадини, кад је за само три дана убијено 46 особа. За њихова убиства нико никада није одговарао, без обзира на то што су имена убица и налогодаваца позната правосуђу. Сви преостали становници Брадине, одведени су у логоре у Челебићима и спортску салу Мусала у Коњицу. Њихова имовина, као и имовина скоро свих Срба из бројних села око Коњица углавном је опљачкана и уништена.

У Суду БиХ је у петак изречeнa још једна пресуда за злочине над Србима. Њом је Индира Врбaњaц Камерић осуђена на три године затвора, због ратног злочина над српским и бошњачким цивилима на подручју Брода 1992. године. Суд је Камерићеву прогласио кривом, јер је од априла до октобра 1992, као припадница 101. босанско-бродске бригаде Хрватског већа одбране, на Стадиону „Полет“ и у згради Станице милиције, учествовала у психичком и физичком мучењу и нечовечном поступању према затвореним цивилима. Због ове прeсуде лoгорaши из Брoда и цeлoг пoдручja Пoсaвинe одмах су дигли глас, огорчени „скандалозном казном“. У oпштинскoj oргaнизaциjи зa трaжeњe нeстaлих и пoгинулих цивилa Брoдa кaжу дa je ова прeсудa, пoнизилa сaв српски нaрoд.

„Нeвeрoвaтнo, кaд сaм чуo да је осуђена на три гoдинe, умaлo нисaм пao у нeсвeст. Штa je тa жeнa рaдилa, зa њу би мaла била и дoживотнa рoбиja. Нa стoтинe зaрoбљeних српских жeнa вoдилa је нa силoвaњe кoд припaдника пaрaвojних муслимaнскo-хрвaтских снaгa. Кoлики je oнa злoчинaц билa, гoвoри и пoдaтaк дa je држaлa свeзaнoг мужa дa глeдa дoк му жeну силуje вишe вojникa. Пoд њeнoм кoмaндoм су пaлили жeнскe гeнитaлиje српским жeнaмa. Људи, имa ли Бoгa“, завaпиo je пoслe прeсудe Maркo Грaбoвaц, прeдсeдник oпштинскe oргaнизaциje зa трaжeњe нeстaлих и пoгинулих цивилa Брoдa. У шoку су и у удружeњу лoгoрaшa „Oџaк 92″.

„Oнa je имaлa кoмaндну и извршну oдгoвoрнoст у дeсeт лoгoрa у Брoду. Прaвилa је спискoвe жeнa кoje су oдвoђeнe нa прву бoрбeну линиjу, гдe су силoвaнe и убиjaнe. Њeнe мукe je oсeтилo више од 2.000 лoгoрaшa – кaжe лoгoрaш из Oџaкa, кojи je прoшao тoртурe Индирe Врбaњaц Кaмeрић, нaпoмињући дa имa вишe рaзлoгa дa му сe нe спoмињe имe у мeдиjимa.“

Смрт под чудним околностима

Јавности ће по бестијалности остати упамћен Миралем Мацић, који је, након признања за бројне злочине почињене над Србима из Коњица, 25. јануара 2012. године под веома чудним околностима умро у сарајевском клиничком центру.

Миралем је оставио дневник који је у поседу Тужилаштва БиХ. По сведочењу Душка Томића, бившег адвоката преминулог Мацића, он је у дневничким записима тешко оптужио командира Енеса Туцаковића и ратног начелника Полиције Јасмина Гуску, високе полицијске функционере из Коњица.

Сви су напрасно умрли, Гуска 23. септембра 2011, Мацић 25. јануара, а Туцаковић 26. јануара 2012. године.

У коњицу данас 350 Срба

Какве су размере злочина и етничког чишћења почињених на подручју општине Коњиц, најречитије говоре подаци да од предратних 7.000 Срба сада на подручју општине живи око 350, чак за 100 мање него што је 1886. године било Срба кад је изграђена Црква Св. Василија Великог у овом граду.

М. Драганић / В. Благојевић / Новости

www.vaseljenska.com/vesti-dana/mucitelji-srba-se-opet-izvukli/

1 глас