Уз јаке мере обезбеђења, мирном шетњом, полагањем цвећа и паљењем свећа, уз кратак верски помен на Брчанској малти у Тузли, а затим и комеморативним скупом у Бијељини код Спомен костурнице у којој је сахрањено 25 убијених војника, обележена је 24. годишњица страдања 59 припадника ЈНА у Тузланској колони.

581468_051706c1_f

У нападу на 92. моторизовану бригаду ЈНА, која се 1992. мирно повлачила из касарне учествовало је око 3.000 припадника Патриотске лиге и МУП БиХ под контролом муслимана, што је директно преносила локална телевизија.

Један од првих, али и најсвирепијих злочина на простору бивше СФРЈ имао је за епилог и 44 рањених, али овај случај никада није био предмет интересовања Хашког трибунала. Једини оптужени, Илија Јуришић, првостепено је осуђен на 12 година затвора, а марта ове године је правоснажно одлуком Апелационог суда у Београду ослобођен кривице због недостатка доказа.

Председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић каже да је обимну документацију од неколико десетина хиљада страница о ратном злочинима, укључујући и у Тузли, доставио Хашком тужилаштву, Тужилаштву за ратне злочине Србије, али и Државном тужилаштву Хрватске.

– Сви су ме лепо примили и обећали да ће погледати доказе. Међутим, нико ништа није предузео да се барем неки злочин над Србима процесуира. Зато и не треба да чуди што ме је на 12. годишњицу масакра у Тузли јурило 3.000 острашћених муслимана само зато што сам хтео да на месту погибије војника ЈНА положим цвеће и запалим свеће. И данас би се исто поновило да није било јаког полицијског обезбеђења. То је ваљда та спремност муслимана на суочавање са прошлошћу и помирење са Србима – истиче Дукић.

Председник Борачке организације РС генерал Миломир Савчић упозорава да се ослобађајућа пресуда Јуришићу тумачи као да злочина над војницима ЈНА није ни било.

Српска пре свега

Бранислав Дукић каже да је добра ствар митинга које су за викенд одржале и странке позиције и опозиције у Бањалуци, чињеница да су обе стране показале да ће по сваку цену бранити интегритет Српске.
– Уколико изузмемо политичке разлике, сви су показали да неће дозволити цепање Српске, ни да јој се отме и најмањи део – оцењује Дукић.

– Дан уочи годишњице, у Тузли је организован округли сто на тему „Значај битке на Брчанској малти за одбрану БиХ“. Уместо да се тај злочин назове правим именом, кукавичким, подлим чином, муслимани га славе и проучавају као војничку битку. Шта је војничко у томе што су војницима пуцали у леђа док су се повлачили из касарне и после их оверавали по путу – огорчено подсећа Савчић.

Помоћ од хашких адвоката

Савчић истиче да је јако опасно дозволити да се не расветли потпуна истина о овом и другим догађајима из рата у БиХ.
– Најбоље решење би било да се адвокати који су учествовали у Хашким процесима активније укључе у писање оптужница и суђења за злочине почињене над Србима. Они су у Хагу стекли огромно искуство и могли би да допринесу да се истина више не тумачи на различите начине – закључује Савчић.

Били смо глинени голубови

У Тузланској колони био је и Миодраг Вукмирица. Он је тог дана рањен и задобио је озбиљне опекотине, а данас живи у Београду. После напада је заробљен, па је 25 дана провео у болници, а следећих 35 у затвору после чега је размењен.

Био је у видно обележеном болничком пинцгауеру када је први део колоне пуштен да прође, а онда отворена ватра.

– Да је армија нешто хтела, могла је као и наредног дана када се аеродром селио, да подигне авионе и да запрети. Могли смо и да идемо пешке, а не да будемо као глинени голубови у возилима. Ја сам имао срећу што ме је заробио командант цивилне полиције и видевши да сам редован војник рекао да ме оставе, па су ми станари зграде указали помоћ. И јавио сам се телефоном кући да знају да сам жив. Наравно, да нисам рекао да сам рањен, али сам знао да ће до њих стизати различите информације – испричао је Вукмирица.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/572294/Muslimani-slave-ubistvo-59-vojnika

0 гласовa