Београд – У Србији чак 400.000 људи ради на црно, показују званични подаци Републичког завода за статистику! Највећи број непријављених радника је у грађевинарству, трговини, туризму, угоститељству, као и у кладионицама и фирмама које се баве обезбеђењем.

Како наводе у Заводу за статистику, у последња три месеца 2014. укупан број запослених у Србији износио је око 1,7 милиона. Такође, 24,2 одсто, односно готово четвртина од тог броја је „неформално запослена“.

Према објашњењу Завода за статистику, то практично значи да више од 400.000 људи ради у нерегистрованој фирми, без формалног уговора или нема пензионо и социјално осигурање.

„Неформална запосленост је управо рад на црно. Број људи који раде а нису пријављени није охрабрујући и стално расте. Чекамо да видимо какве ће цифре бити за прву трећину ове године“, истакла је Весна Пантелић из Завода за статистику.

У грађевини најгоре

Стручњаци, међутим, тврде да је овај број далеко већи и да радника на црно има у многим областима. Како истиче економиста Драган Радовић, рад на црно је изузетно заступљен у свим занатско-услужним делатностима, грађевини и трговини.

„Нема прецизних података колико је тачно таквих људи. Али моје процене говоре да је у нашој земљи чак 700.000 непријављених радника. Само када погледате колико је области у којима је заступљен рад на црно, јасно вам је. Легло је свакако у грађевинарству“, наводи Радовић.

Према његовим речима, Министарство грађевине је пре месец дана проценило да је у овом сектору 40.000 непријављених радника.

„Верујем да их је барем двоструко више. Такође, ретко када у механичарским радњама имате пријављене раднике. Исти случај је са паркетарима, молерима, зидарима, керамичарима, електричарима… Ту су и фризери, кројачи, козметичари или физиотерапеути“, каже Радовић.

Пуко преживљавање

Како додаје, и радници у туристичким агенцијама често су без пријаве радног места, док је на пијацама посебно заступљен рад на црно.

„Процена је да за тезгама ради и око 50.000 људи без икакве пријаве. Што је мањи и неразвијенији град, то је више изражен рад на црно“, објашњава наш саговорник.

Економиста Љубомир Маџар сматра да се овде ради практично о илегално запосленим људима.

„Онда је тешко утврдити тачан број таквих радника. Зато и имамо различите податке, од тога да их је 400.000 до око 700.000. Толики број непријављених радника показује да надлежне институције не раде свој посао. Ипак, с друге стране, то је за те људе једини начин да преживе“, каже Маџар.

„Неко ко званично није запослен не може да живи од ваздуха. Вероватно нешто ради, али је непријављен. И за послодавце су трошкови доприноса велики, па их кроз непријављивање радника снижавају“, каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца.

Где се највише ради на црно

1. грађевинарство
2. туризам и угоститељство
3. трговина
4. фирме за транспорт путника и робе
5. агенције за обезбеђење
6. кладионице и коцкарнице

Информер

www.vaseljenska.com/drustvo/bez-radne-knjizice-na-crno-radi-cak-400-000-srba/

0 гласовa