Пекинг – Док је сва светска пажња усмерена на догађаје на Блиском истоку, у чијем се вртлогу нашле не само Русија и Сирија, него ево већ и Турска, у сукобу чије су последице још неизвесне, то се истовремено на Далеком истоку врше систематске припреме за велики рат (Трећи светски). Наравно, говоримо о најбољем пријатељу Русије – братској држави Кини.

Па тако, усред информационог мора и „исуканих“ дипломатских мачева преко крхотина надзвучног борбеног руског авиона Су-24, и тоне турских поморанџи чији увоз Русија забрањује, мало је ко обратио пажњу на чињеницу да је Кина без преседана започела најамбициознију у последњих 70 година, реформу војске, тако да је припреми да достине другу позицију у свету борбене способности, заузимајући место које јој историјски припада (по кинеском уверењу). Као што сви знају, друга војна сила на свету је Русија… још увек.

Наравно, кремаљске „патриоте“ неприродно се радују док узвикују како ће сада са Кином у истом табору да на смрт избомбардују Стејт департмент и омски падобранци изврше десант спустивши се на травњак испред Беле куће. Не бих желео да рушим Кристалне замкове (посебно не у односима Русије и Кине, иако се вема дуго бавим специјално само овом темом), ипак би требало фанатичним фановима скренути мало пажње на неке не баш ласкаве моменте у реформи НОАК-а (Народно-ослободилачке армије Кине).

Пре свега, на седници Централног војног савета Народно-ослободилачке армије Кине, кинески председник Си Ђинпинг, који је истовремено и шеф кинеских оружаних снага најавио је циљеве реформе, чији задатак мора бити испуњен до 2020. год., а то је: да припреми НОАК за вођење борбених операција изван Кине! Односно, то је главни циљ реформе, да припреме Кину за експанзију? Али са ким Пекинг види сукоб као могућност у наредних пет година?

Да би се ситуација боље схватила, треба обратити пажњу на чињеницу да је реформом такође обухваћено уједињење војних округа. Посебно, Пекиншки ВО као и Војна област Шењанг спојиће се у један Северни ВО, чији би се штаб требао стационирати што је ближе могуће граници са Русијом… Подсетимо се да је НОАК у јуну ове године, на северу државе, спровела велике опште војне вежбе, током којих је извела хиљадукилометарски усиљени марш. Питам се, где се то Кинези припремају да изврше дубоко продирање?

Сигуран сам, да многи скептично гледају на могућност сукоба између Русије и Кине, али да вас подсетим, да су ове две земље међусобно кроз историју због територијалних претензије ратовале и крвави обрачуни на овом терену нису били ретки. Данас су готово цео Далеки Исток населили имигранти из Кине и убрзо ће заиста представљати националну већину. Шта би требало да се деси у овом случају да спречи Пекинг да брине о својим суграђанима на суседној територији, која се још увек студентима у кинеским школама приказује у наставном програму, као привремено окупирана територија? Истовремено, кинески медији редовно филују информације о територијалним субјекатима и тако фокусирају јавност да обраћа пажњу на овај проблем на одговарајућем нивоу. Али, вратимо се на НОАК.

Такође, у овој се реформи огледа константна одлика источњачке карактеристике – одуговлачење (како би се добило на времену). Нова кинеска армија биће спремна до 2020. године и то неће бити једноставно тек тако, већ зато што у то време ситуација око Русије може да поприми катастрофални изглед на геополитичкој перспективној мапи. Русија је већ сада изгнаник, а њен се статус погоршава из дана у дан све више и више. Међународна заједница чак и сада не би осудила Пекинг да његов шеф доведе своје „жуте“ војнике у Бајкалски регион. Али је још прерано, мада је у Мјанмару овај сценарио већ успешно увежбан, играјући на сепаратистички фактор кинеске популације, чији је резултат стварање једног броја некаквих република унутар државе (Ва, Дану, Кокан, Нага, Палаунг, Пао).

Рано у том смислу, што Русија још није сасвим исцрпљена економским санкцијама, њена војска у сукобима још није до максимума деморалисана. Поред тога, Кина је сада ангажована у решавању својих енергетских проблема, јер је зависна од увоза нафте и гаса. И да би у потпуности искључила зависност од природног гаса, представљен је економски петогодишњи план као приоритет, у ком пероиду се мора поспешити развој геотермалне енергије. У ствари, 2020. године тај ће тренд омогућити Кини да потпуно искључи увоз гаса и као чињеница – да Русију остави на миру са својим гасоводом…

Једина ствар од које се Кина не може одрећи, то је руска технологија, али ће она и ово питање решити. Са осмехом на уснама и лошим намерама на уму, Пекинг је успешно извршио куповину како модерног борбеног ловца Су-35, тако и најновијег достигнућа научно-војне мисли руског војно-индустријског комплекса, С-400… који се веома ефикасно носи са турским „Коралом“, па остаје само да се до 2020. године ископирају у довољној количини. Као што можете видети – све је испланирано.

И једноставно не могу да не споменем очаравајућу фразу кинеског лидера на самиту Г-20 коју је изговорио Путину: „Сваки пут, када се Русија буде суочила са тешкоћама и невољама, ми ћемо стајати на вашој страни“.

Тако је, они ће стајати на вашој страни – буквално (на руском језику „страна“ значи држава прим. прев.). Велика припрема за велики рат је почела!

Са руског посрбио: Славиша Лекић

Извор: Правый взгляд информативни портал – „Покрет за Руског Цара“ – rusimperia.info/catalog/5283.html

извор: www.vaseljenska.com/svet/na-dalekom-istoku-kinezi-obavljaju-sistematske-pripreme-za-veliki-rat/

2 гласa