106. п. н. е. – Рођен је римски говорник, писац, филозоф и политичар Марко Тулије Цицерон, највећи стилиста римске литературе. Био је републиканац, противник Јулија Цезара и Марка Антонија. За конзула је изабран 63. пре н.е. Открио је и разобличио Катилинину заверу. Био је то покушај да се република замени личном владом, неком врстом диктатуре (према античкој терминологији – тираниде). После убиства Цезара 44. пре н.е. ухапшен је због серије напада на Антонија (14 беседа – „Филипика“) и убијен је 43. пре н.е. Његова мисао изречена у делу „О дужностима“: „Суммум иус сумма иниуриа“ („Највише право највиша неправда“ – превише ревносна примена закона може бити изразита неправда) типичан је израз његовог интелектуалног склопа. Остала дела: „Беседе“, „О беседнику“, „Расправе у Тускулу“, „О старости“, „О пријатељству“, „О крајностима добра и зла“, „О природи богова“, беседе „Против Катилине“.

1815. – Аустрија, Британија и Француска су створиле војни савез против Пруске и Русије.

1868. – У Јапану је укинут шогунат – на основу којег је од 1192. неформално спутана царска власт, док су земљом владали представници највише аристократије. Крај шогуната имао је значај неке врсте буржоаске револуције – укинуте су многе феудалне привилегије, модернизована је војска, реформисано школство и успостављене су институције по западном узору, што је омогућило невероватан успон Јапана.

1875. – Умро је француски лексикограф и енциклопедиста Пјер Атанас Ларус, издавач „Великог светског речника XИX века“ у 17 томова. Издавачка кућа „Ларус“ је после његове смрти наставила издавање енциклопедијских и уопште лексикографских дела.

1883. – Рођен је енглески државник Клемент Ричард Атли, лабуристички премијер од 1945. до 1951, током чије власти је Велика Британија признала независност Индије 1947. (као и Бурме 1948. и још неких бивших колонија). Дела: „Лабуристичка партија у перспективи“, „Дванаест година касније“, аутобиографија „Како се то збило“.

1892. – Рођен је енглески писац Џон Роналд Руел Толкин, професор англосаксонског (староенглеског) и енглеског језика и књижевности на Оксфордском универзитету. У трилогији „Господар прстенова“ створио је властити митски свет (и језик), служећи се прозом у којој се осећају узори нордијских сага и старе англосаксонске поезије, са средишњом темом сукоба добра и зла. Истом имагинарном свету припадају и романи „Хобит“ и „Силмарион“. Остала дела: критичке студије „Беовулф: чудовишта и критичари“, „Бајке, критичка студија“, „Чосер као филолог“.

1904. – Рођен је српски писац, ликовни и књижевни критичар, јеврејског порекла, Ото Бихаљи Мерин. С братом Павлом 1928. основао је издавачку кућу „Нолит“ (Нова литература). Уређивао је и књижевно-политички часопис „Нова литература“. Због политичких разлога емигрирао је и у Немачкој је уређивао

комунистички књижевни часопис „Линкскурве“. У Паризу је 1933. основао „Институт за борбу против фашизма“. Од 1936. у Шпанији се борио на страни републиканаца против снага генерала Франка. Ликовним и књижевним студијама знатно је допринео тумачењу и схватању савременог стваралаштва. Дела: роман „Довиђења у октобру“, есеји и уметничка критика „Освајање неба“, „Мисли и боје“, „Сусрети са мојим временом“, „Југословенска скулптура XX века“, „Градитељи модерне мисли“, „Наивна слика света“, „Продори модерне уметности“, „Крај уметности у доба науке?“, „Маске света“,

„Ре-визија уметности“, „Модерн Герман арт“, „Гоја и ми“, „Капричоси“, „Ужаси рата“, „Анри Русо, живот и дело“ (са супругом Лизом), монографије „Крсто Хегедушић“, „Габријел Ступица“, „Богосав Живковић“, „Вангел Наумовски“, дело о Шпанском грађанском рату „Шпанија између смрти и рађања“.

1924. – Енглески египтолог Хауард Картер пронашао је у Долини краљева у близини Луксора у Египту саркофаг фараона Тутанкамона.

1926. – Умро је чешки писац Јарослав Хашек, који је светску славу стекао недовршеним хумористичко-сатиричним романом „Доживљаји доброг војника Швејка у светском рату“ у којем је исмејао опште прилике у Аустро-Угарској као и бесмисао, бруталност и лудило рата. Швејк је лик човека из народа у којем се под маском наивчине крије нека врста народне мудрости.

1926. – Грчки генерал Теодорос Пангалос прогласио је себе званично диктатором Грчке, пола године пошто је пучем преузео власт. Збачен је у августу 1926.

1929. – Рођен је италијански филмски режисер Серђо Леоне, творац „шпагети вестерна“. Филмови: „Колос са Родоса“, „За шаку долара“, „Добар, лош, зао“, „Зовем се Нико“, „Било једном на Дивљем западу“, „Догодило се у Америци“.

1931. – Умро је француски маршал Жофр Жозеф Жак, творац ратног плана Француске у Првом светском рату и победник битке на Марни 1914. Крајем 1916. смењен је с положаја главнокомандујућег француских армија због неуспеха у операцијама 1915. и 1916.

1942. – У Норвешкој је у Другом светском рату Немачка основала 23 концентрациона логора кроз које је прошло и више од 4.500 Срба. Најозлогашенији су били Бејсфорт, Ботн, Ерландет, Фалстад, Корган, Осен, у које су људе највише упућивали из логора на Старом сајмишту у Београду. До априла 1943. депортовано их је 4.680, од којих је више од 3.000 убијено. Логораше је помагао норвешки покрет отпора.

1942. – Током Другог светског рата хрватски нацисти – усташе – су на планини Папук, у западној Славонији, уништиле (и претходно опљачкале) сва српска села. Том приликом већина српских цивила је зверски убијена.

1942. – Немачки заповедник за Србију објавио је у Другом светском рату наредбу којом је, под претњом смрћу, забрањено скривање Јевреја и чување јеврејских ствари, новца и вредносних папира. Многи Срби су, ипак, ризиковали живот и стотине Јевреја је спасено а Српска црква, па и администрација су издавали лажна документа с циљем да ти људи буду спасени.

1945. – У Арденима је пропао последњи покушај немачког вође Адолфа Хитлера да измени исход Другог светског рата, пошто су савезничке армије генерала Бернарда Монтгомерија и Омара Бредлија у контраофанзиви захватиле у клешта нацистичке дивизије наневши им тешке губитке.

(Б92)

извор – www.nspm.rs/hronika/na-danasnji-dan-tokom-drugog-svetskog-rata-hrvatske-ustase-su-na-planini-papuk-u-zapadnoj-slavoniji-unistile-sva-srpska-sela.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa