Југ Србије преузима од Војводине неславан примат по броју самоубистава. Од јануара десет суицида више него у истом периоду лане

ЈУГ Србије, последњих година, преузима примат по броју самоубистава у односу на подручје Војводине, које је годинама предњачило у овој невеселој статистици.

Наиме, полицијски подаци указују на то да се од почетка године само на територији Врања догодило 20 самоубистава – чак десет више него у истом периоду лане. Штавише, ова бројка се уклапа у остале податке који показују да стопа суицида последњих година на југу Србије износи 25 и премашује иначе висок републички просек од 19,5!

Најновији примери су забележени у ретко насељеном пољаничком крају, недалеко од града под Пржаром, где је – у року од само пет дана – двоје људи себи одузело живот.

А међу људима који су на подручју Врања дигли руку на себе има и мушкараца и жена, високообразованих, као и оних знатно нижег степана образовања, те младих и старих, богатих и сиромашних.

– Људи који се одлуче на овакав драстичан корак то најчешће не наговештавају, а такозвана најављена самоубиства се по правилу не остварују. Зато су, међутим, веома чести суициди по извршењу неког кривичног дела, када починилац тешког злочина дигне руку и на себе. Људи се, иначе, чешће одлучују да себи прекрате живот онда када не могу да реше неки проблем, због љубави или лоше економске ситуације, што доводи до осећања свеопштег безизлаза – објашњава представник за медије у Полицијској управи Врања Драган Стаменковић.

Слободан Стаменковић, Др Драган Стаменковић

Ради се, дакле, о комплексном проблему, односно о последици све бројнијих разочарања: од оних у породици, преко финансијских проблема, до депресивног расположења које људи носе у души – не желећи да се отворе и не знајући шта да ураде у критичном тренутку. Елементи насиља су такође симптоматични и представљају један од чинилаца који и те како доводе до суицида, а највидљивији су онда када поједине особе више нису у стању да трпе насиље у породици или на неком другом месту.

Стручњаци кажу да је потенцијалне самоубице, ипак, могуће препознати јер редовно шаљу „сигнале“ околини. Нажалост, док их неко од ближњих не примети, остали их не схватају озбиљно, па у сваком случају изостаје реакција која би могла да спречи трагичан исход.

– Самоубиство је веома сложен проблем, који мора да се посматра из више углова. Медицински гледано, код потенцијалних самоубица би требало да постоји одређена урођена патологија, али пракса неретко показује да је тај њихов потез био само сплет околности у коме су се нашли – тумачи неуропсихијатар у врањском здравственом центру др Слободан Стаменковић.


СЛОМ

УВЕК смо сви изненађени вестима о самоубиствима и људи постављају питање зашто се то догодило, јер особа која је дигла руку на себе није одавала утисак некога ко има ломове у души. Заправо, велики број самоубица у датом тренутку има слом свих адаптативних механизама, који служе за разрешавање проблема у критичним ситуацијама, а самоубиство се види као једини излаз. Међутим, то није оправдано, јер сваки човек има право на живот и излазак из ћорсокака у ком се нашао – указује др Стаменковић.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:689682-%D0%9D%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B3%D1%83-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%BE-%D1%83-%D0%92%D0%BE%D1%98%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B8

0 гласовa