Споразумом са ММФ-ом Влада Србије се обавезала на велики број конкретних мера са прецизно дефинисаним роковима, али пошто обједињени списак планираних реформи јавности није предочен, рокови се (макар у изјавама) неретко померају па остаје тешко разлучити шта нас заправо чека током 2015. године.

Ипак, текст аранжмана са ММФ-ом (који држава није превела на српски нити га је објавила) веома је јасан и не оставља места различитим тумачењима.

МАРТ

Споразумом са ММФ-ом Влада се тако обавезала да још прошлог месеца реши питање Железаре Смедерево у чему није успела, па је овај проблем пренет у март. Према најновијим изјавама, решење за Железару би требало да буде нађено ове недеље, пошто држава изабере једну од пет компанија које су се јавиле на позив за избор менаџера те фабрике.

Меморандум са ММФ-ом прецизира да би Влада Србије ове или следеће недеље морала да реши и питање Металско-сирћетног комбината (МСК).

До краја марта би и Железница Србије требало да се макне са мртве тачке, тако што ће бити раздвојена у четири предузећа: Железницу АД, предузеће за превоз путника, за превоз робе и за инфраструктуру. Државни секретар Министарства саобраћаја Дејан Трифуновић недавно је потврдио да ће оснивачка акта за ове фирме бити дефинисана до 31. марта, а да ће оне почети да раде 1. јула.

У наредне две недеље би требало и да се споје Путеви Србије и Коридори Србије, што је мера која већ дуго прави трење, јер ће један од генералних директора – Зоран Дробњак или Дмитар Ђуровић – остати без функције.

Овог месеца је прорадио и један шалтер за добијање грађевинске дозволе, који би према договору са ММФ-м у пуном капацитету требало да профункционише до јуна. Новим законом о грађевини који је ступио на снагу 1. марта дефинисано је да се дозволе за градњу добијају у року од само 28 дана.

До краја овог месеца треба да буду усвојене и измене закона којим ће домаћи инвеститори добити једнак третман као и страни.

Предвиђено је и да до краја марта Влада усвоји план финансијског реструктурирања ЕПС-а, као и Програм трансформације Пореске управе 2014-2019, који развија Министарство финансија.

Још 15 дана је остало и да се заврши анализа система јавне управе која треба да покаже где су највећи вишкови запослених и где се може постићи највеће побољшање ефикасности, као и да Влада достави министарствима инструкцију о томе на који начин да израчунају фискални ефекат мера које треба да спроведу. Министарство финансија треба (ако већ није) и да успостави специјалну јединицу за управљање фискалним ризицима. Влада би требало и да донесе уредбу којом ће бити регулисани улога и надлежности Министарства финансија, економије и других министарстава у надзору државних предузећа.

На крају, овог месеца би требало да буде промењен и Закон о раду тако да добијање социјалне помоћи буде „боље усаглашено“ са конкретним програмима обуке.

АПРИЛ

Према речима министарке за државну управу Кори Удовички, за наредни месец или евентуално почетак маја, планирано је представљање закона о рационализацији, након чега ће у јулу држава почети да дели отказе онима који су вишак. Држава планира да ове године отпусти између 1,7 и два одсто запослених, што је око 10.000 људи.

У априлу би требало да се пронађе и решење за Петрохемију, што изгледа све мање оствариво, након повлачења потенцијалних руских инвеститора. У априлу нас чека и поскупљење струје за 15 одсто, преко раста цене киловата и увођења акцизе, мада је извесно да ће због свих предвиђених процедура, први увећани рачуни грађанима стићи у јуну.

МАЈ

Према тврдњама премијера Александра Вучића до маја ће бити донета одлука о реконструкцији и проширењу капацитета Аеродрома Никола Тесла. Ово је предвиђено и споразумом са Фондом, мада тамо рок није прецизиран.

ЈУН

За јун је превиђено усвајање новог Закона о инспекцијском надзору у циљу смањења сиве економије и корупције, а предлог овог закона се већ налази у Народној скупштини. Ипак, главна вест у том месецу ће бити Закон о зарадама државних службеника (то јест о платним разредима), који би требало да буде упућен у Народну скупштину, која ће га према плану усвојити до октобра, а закон ће вероватно почети да важи од јануара 2016. уз одређени транзициони период.

У јуну можемо очекивати и жалбе разних градоначелника и представника Војводине, пошто би тада требало да буде промењен закон о финансирању локалне самоуправе, како би се смањили трансфери и дала „подршка“ градовима и општинама да подигну сопствене приходе. Закон ће ступити на снагу у јануару 2016. године.

Шести месец је и рок да држава коначно формира свеобухватан регистар запослених у јавном сектору, укључујући и локални ниво и државна предузећа. До тада би требало да буде промењен и закон о јавно приватним партнерствима, тако да Влада о њима одлучује тек ако их претходно одобри Министарство финансија.

Упоредо са тиме, требало би да буде измењен и закон о роковима плаћања, тако да покрије и међусобна потраживања државних институција.

ММФ је захтевао да држава престане да даје гаранције за ликвидност јавним предузећима, а рок да овај захтев постане закон, такође истиче у јуну.

На крају, крупна вест у јуну би требало да буде и доношење свеобухватне стратегије за решење проблематичних кредита у банкама, што ће имати последице на многе задужене грађане и привреду.

СЕПТЕМБАР

Месец када почињен нова школска година биће и тренутак када ће Влада усвојити план корпоративног и финансијског реструктурирања Железнице, који ће припремити у сарадњи са Светском банком, ЕБРД, ЕУ и консултантима.

У септембру ће бити завршена и „дијагностика“ свих банака у Србији, како би се утврдило да ли негде постоје слабости у финансијском сектору.

ОКТОБАР

Месец када студенти крећу на факултете биће обележен Србијагасом, који би тада требало да добије план финансијског реструктурирања, како би стигао на време да се укључи у буџет за 2016.

Октобар је и рок да се заврши детаљна детаљна анализа свих уштеда које се могу постићи реструктурирањем јавне управе, па ће се и ти налази уврстити у буџет за 2016. годину.

ДЕЦЕМБАР

За децембар је предвиђено увођење таксе за коришћење инфраструктуре Железнице Србије, затим правни оквир за конверзију права коришћења у право својине, као и представљање планова за рационализацију Фонда за развој и агенција АОФИ и СИЕПА.

На крају, предвиђено је да ове године почне и приватизација Телекома Србије, с тим што рокови нису дефинисани. Влада је расписала тендер за приватизационог саветника, на који се јавила само француска кућа Лазард, у којој ради бивши министар финансија Србије Божидар Ђелић.

novaekonomija.rs/sr/vesti-iz-zemlje/na-koje-se-sve-mere-u-2015-srbija-obavezala-u-dogovoru-sa-mmf-om

0 гласовa