Година пред нама Србији доноси многобројне изазове на спољнополитичком плану. Притисци са Запада да се смањи присуство Русије

Захтеви да се „олабаве“ везе са Бањалуком и Москвом, односи са суседима, бриселски дијалог са Приштином, гласање о чланству Косова у Унеску, хашки захтев за изручење троје радикала, само су неки од изазова који на спољном плану чекају Србију у 2017. години.

Колико следећег понедељка, будно бриселско око, сасвим извесно, надзираће посету Бањалуци шефа државе Томислава Николића. Он ће бити гост „број један“ на прослави Дана Републике Српске, а који је за Сарајево неуставан и кога Бошњаци не признају.

Према оцени Иве Висковића, професора Факултета политичких наука, Србија и током 2017. треба да очекује притиске да „примири“ Додика и његове амбиције.

– Није добро да се од нас тражи да будемо посредници и да дувамо у врућу супу коју су други закували – каже Висковић за „Новости“. – Било би добро да се ове године макар превазиђу решиви проблеми у региону, пошто многи од њих опстају због неспремности политичких елита да се са њима ухвате укоштац.

У Нову годину загазило се и са бременом многобројних неспроведених договора из бриселског процеса. По мишљењу шефа дипломатије Ивице Дачића, највећи изазов биће наставак дијалога са Приштином, као и спречавање да се Косово учлани у међународне организације, попут Унеска.

Иако је Београд у новембру 2015. успео да спречи отварање врата ове УН организације за Приштину, ове јесени ће се на Генералној конференцији Унеска водити нова битка у којој је важан став сваке државе, тим пре што су Косову прошлог пута мањкала тек три гласа.

Бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић очекује да се у 2017. на Београд врше притисци како би се дистанцирао од Републике Српске, не би ли БиХ могла да се централизује, да ће се наша власт суочити са уценама око Косова због тежњи Запада да га уведе у УН, као и да ће посебан трн у оку ЕУ и САД бити ојачано присуство Русије, Кине, па и Турске, на Балкану.

Као потенцијално извориште турбуленција не треба занемарити ни захтев Хашког трибунала да се испоручи троје чланова СРС због непоштовања овог суда. Да ово питање неће пасти у заборав, српским властима је уочи новогодишњих празника поручио председник Трибунала Кармел Ађијус, оценивши да је „погрешно веровати да је Трибунал у овом случају немоћан“.

Реципроцитет

Уколико буде прилике, Србија ће применити политику реципроцитета према суседним државама када се у међународним организацијама појави неко важно питање за Македонију, Црну Гору… – изјавио је у понедељак за „Новости“ министар Ивица Дачић.

Он је појасио да наша држава игра конструктивну улогу у решавању проблема у региону, али да би могла да гласа против интереса суседних земаља које нису подржале Србију у важним питањима, као што су признање Косова или његово чланство у Унеску.

www.novosti.rs/

0 гласовa