Свједоци Тужилаштва БиХ Бесим Мујановић и Мурадиф Јуралџић данас су у Суду БиХ негирали исказе које су током истраге о убиству дванаестогодишњег дјечака Слободана Стојановића 1992. године код Зворника дали Агенцији за истраге и заштити БиХ у Тузли и Центру јавне безбједности Бијељина.
Суд БиХ - Фото: РТРС

Суд БиХФото: РТРС

У наставку суђења Сакибу Халиловићу и Елфети Весели за свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића, Мујановић је рекао да је у априлу 1992. године био члан Патриотске лиге у Власеници, да је наредног мјесеца отишао у Тузлу гдје је био „вук самотњак“, те да није био припадник ниједне војне јединице.

Тужилац Мирослав Јањић предочио му је исказ који је у Тузли дао Сипи 15. октобра 2014. године у којем је навео да је у Тузли срео Сакиба Халиловића који је формирао Диверзантску јединицу и био њен командант. Рекао је да је у тој јединици било неколико жена, међу којима „и Албанка Елфета из Власенице, малена, црна и мало старија од њега“.

Свједок је данас изјавио да је прије одласка из Тузле у Церску „на слободну територију“, као члан Патриотске лиге имао оружје, док је у ранијем исказу навео да је у Живиницама задужио пиштољ и аутоматску пушку звану „српкиња“.

Ранију изјаву да је он лично био командир војне полиције данас је демантовао тврдњом да се бавио размјеном.

Тужилац му је предочио документ Оружаних снага БиХ од 29. јула 1992. године – списак припадника Диверзантског вода према којем је Сакиб Халиловић био командант, а он командир војне полиције.

„Ја сам био припадник Добровољног ватрогасног друштва које је било опремљено кантама и водом“, изјавио је данас свједок.

У исказу Сипи рекао је да је могуће да су Халиловићеву групу звали „шарени“ јер су били међу првима који су носили униформе, а да је њихов прави назив био Извиђачко-диверзантска група.

Мујановић је негирао да се Халиловићева јединица, у којој је била и Елфета Весели, смјестила у кућу оптуженог по доласку у Ново Село.

Објашњавајући контрадикторне исказе, Мујановић је навео да је током давања исказа у Сипи био испровоциран и изреволтиран, да је био навођен да се тако изјасни, те да је записник, који није ни погледао, само потписао како би што прије отишао.

Тужиоцу је казао да никоме није рекао да је био присиљаван и да му је сугерисано како да одговори на постављена питања.

Он је потврдио да је Елфету Весели знао од раније из Власенице и да је видио само једном у Новом Селу, гдје је радила у кухињи.

Додао је да је чуо да је Едо из Козлука, чијег се презимена не сјећа, убио дјечака Слободана Стојановића „јер је био љубоморан на Изета Карића који је био у вези са Елфетом Весели, а обоје су се дружили са дјечаком“.

Други свједок Тужилаштва БиХ Мурадиф Јуралџић рекао је данас да по доласку из Сребренице у Церску 18. августа 1992. године није видио дјечака „Румуна“, те да никада није чуо да је Елфета Весели убила дијете и да је била војно ангажована.

У исказу датом Центру јавне безбједности Бијељина 18. јула 2012. године навео је да је видио млађег дјечака, сина неког Румуна, који се хранио и купао са припадницима Интервентног вода, чији припадник је била и Елфета Весели.

Тада је навео да је чуо двије верзије о судбини дјечака Слободана Стојановића – да је убијен при покушају бјекства, односно да га је убила Елфета Весели.

И овај свједок данас је тврдио да није прочитао записник „јер слабо види“.

Тужилаштво БиХ терети другооптужену Елфету Весели да је као припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље, Каменица, у другој половини јула или првој половини августа 1992. године убила дванаестогодишњег Слободана у насељу Бајрићи-Ново Село, на подручју Каменице.

Према оптужници, она је на најсвирепији начин убила дјечака тако што му је, док је био на бициклу, пришла с леђа и заклала га ножем.

У оптужници је наведено да је Халиловић, који је био командант Диверзантског вода, знао да је његова подређена починила ово кривично дјело, али није предузео неопходне мјере да буде кажњена.

Суђење ће бити настављено 14. новембра.

Извор: СРНА

0 гласовa