Победник на овогодишњим председничким изборима Александар Вучић је за оглашавање у медијима потрошио чак четири петине (83 одсто) укупних средстава намењених за кампању, од којих је највише „отишло“ Пинку, међу телевизијама, и Блицу, међу новинама.

Иако је у време кампање био високи државни функционер – председник Владе Србије, Пинк и Блиц су из његовог изборног буџета добили, рецимо, око 30 милиона динара више од РТС-а и Политике, у којима држава има управљачка права, показали су извештаји о трошковима изборне кампање политичких субјеката који су предлагали председничке кандидате, а које је недавно објавила Агенција за борбу против корупције.

У истраживању Националне коалиције за децентрализацију (НКД), која је анализирала те извештаје, као и званичне податке Министарства финансија, Републичке изборне комисије (РИК) и других државних органа у вези са изборима у последњих пет година, прецизира се да је коалиција око СНС-а, која је предложила Вучића, за оглашавање потрошила 664.089.857,50 од 794.209.207,92 динара, колико су износили укупни трошкови кампање. Најмање новца за оглашавање потрошила је Група грађана „Бели – само јако“, која је кандидовала Љубишу Прелетачевића Белог (Луку Максимовића) – само 132.628 динара, од којих је 130.000 динара платила за израду спота.

ДСС и ДЈБ „првенство“ дали државним медијима

Након Вучића, највећи номинални износ за оглашавање потрошила је Група грађана „Морамо боље“, која је кандидовала Вука Јеремића (179.978.856,53 динара). Српска радикална странка, која је кандидовала Војислава Шешеља, издвојила је, после коалиције око СНС-а која је кандидовала Вучића, највећи проценат новца од кампање за потребе јавног оглашавања – 74,17 одсто, односно 54.613.590,53 од 73.628.908,44 динара.

Извештаји достављени Агенцији показали су извесну „избирљивост“ председничких кандидата у погледу медија у којима ће се оглашавати. Вучић, тако, у кампањи није потрошио ни динар за оглашавање на Телевизији Н1, као и на још неким националним медијима, међу којима је и Данас. Чак осам председничких кандидата, међу којима и другопласирани Саша Јанковић, кога је кандидовала ГГ „За Србију без страха“, трећепласирани Прелетачевић и четвртопласирани Вук Јеремић, нису се оглашавали на Телевизији Пинк.

Новину у Вучићевој овогодишњој кампањи представљало је издвајање значајнијег износа за промовисање на Телевизији Хаппy, којој је уплаћено више од 15 одсто укупних средстава за емитовање спотова, које је највећа ставка у његовом оглашавању. Приходи Телевизије Хаппy од изборног оглашавања су, иначе, на претходним председничким и парламентарним изборима били на ивици минималних.

Уколико се приоритетно оглашавање током изборне кампање у медијима у којима држава има управљачка права може сматрати „бригом за државни интерес“, онда су на њему инсистирали Демократска странка Србије и Доста је било, које су за те медије издвојиле највише својих средстава, ма колико она била ограничена. Демократска странка Србије, која је кандидовала Александра Поповића, уплатила је највише средстава за оглашавање РТС-у (3.902.463,18 динара), а Покрет Доста је било, који је предложио Сашу Радуловића, више од половине укупног новца за оглашавање у штампи определио је за Вечерње новости (342.000 динара).

Сви председнички кандидати, изузев Мирослава Паровића, кога је кандидовао Народни слободарски покрет, промовисали су се у већој или мањој мери на интернету. За ИТ промоцију процентуално највише новца намењеног за оглашавање потрошио је Српски покрет Двери који је кандидовао Бошка Обрадовића – трећину (34,85 одсто) од 4.256.244,84 динара опредељених за оглашавање.

Четири председничка кандидата без промоције у штампи

Према извештају достављеном Агенцији, коалиција око СНС-а, која је кандидовала Вучића, издвојила је чак 73,53 одсто новца намењеног оглашавању за емитовање предизборних спотова (488.298.211,96 динара). Телевизији Пинк је исплаћено 118.001.483,19 динара, иза које следе национални јавни сервис ( 107.085.984), Телевизија Прва (105.345.764, 21), Телевизија Хаппy (74.000.000) и Б92 (20.259.030,08 динара).

За оглашавање у штампи ова коалиција је потрошила укупно 124.493.049,38 динара. Највише је инкасирао Блиц – 29.491.02,91 динар (23,69 одсто новца за оглашавање у штампи), а осим Вечерњих новости, за које је издвојено 21.364.932 динара (17,16 одсто), приближно иста средства отишла су и Информеру – 19.512.640,22 (15,67 одсто) и Куриру – 19.237.200 (15,45 одсто). Иза њих су издања Политике, за која је издвојено 12.521.715,22 динара (10,06 одсто), Ало (8.801.357,18 динара), Српски телеграф (7.863.940), новосадски Дневник (4.257.120). Вучић се оглашавао и преко агенције Тањуг, чији је правни статус након „изласка државе из власништва“ недовољно дефинисан, а у стручној јавности оспораван.

Јанковић највише новца дао ТВ Н1

Јанковић је за кампању потрошио укупно 30.924.604,29 динара, од чега на јавно оглашавање – 10.880.314,30 динара. Највише новца за емитовање спотова дато је Телевизији Н1 (491.305,55 динара). Јанковић се није промовисао у штампи.

Прелетачевић је у кампањи потрошио свега 2.511.152,91 динар. На његово оглашавање на телевизијама није потрошен ни динар, пошто је, како се наводи у извештају, спот „емитован на РТС-у у току бесплатног термина резервисаног за предизборно представљање кандидата“. За промоцију на интернету издвојено је свега 2.628 динара. Није било оглашавања на радију и у штампи.

Укупни Јеремићеви трошкови у кампањи износили су 261.794.608,12 динара. У оквиру трошкова оглашавања највише је издвојено за промоцију на телевизијама (123.893.761,78 динара). Највише средстава за ту намену добила је Антена гроуп – ТВ Прва 44.628.444, ТВ Прва Плус – 2.541.563, 21, а ТВ Б92 – 11.168.378,32 динара. Следе РТС (37.474.340,62 динара), Телевизија Хаппy (12.634.312,50), те регионалне и локалне телевизије. За оглашавање у штампи потрошено је укупно 31.420.153,38 динара. Највише средстава добили су медији компаније Рингиер Аxел Спрингера – Блиц, Ало и НИН (13.712.193,55 динара), а следе Курир (8.244.516,35), Вечерње новости ( 4.379.347,14), Недељник и Њујорк тајмс (2.061.834,11), Данас (1.883.705,82) и издања Политике.

Шешељ је скоро сав новац намењен оглашавању на телевизији (45.251.505,71 динара) издвојио за промоцију на Пинку (42.300.005,71 динара). Од укупно 9.037.244,82 динара намењених промоцији у штампи, највише је „отишло“ Куриру (4.000.000,02 динара), Информеру (3.987.244,80) и недељнику Сведок (1.000.000 динара). Ненад Чанак, кога је кандидовала Лига социјалдемократа Војводине, након Пинка, за који је издвојио чак 41,40 одсто средстава за оглашавање, промовисао се и на РТС-у и Н1, а за оглашавање у штампи потрошио 360.960 динара, од којих највише у Данасу (341.760 динара). Милан Стаматовић, кога је кандидовала ГГ „За здраву Србију“, издвојио је за оглашавање 10.028.354 динара, од којих ни динар за штампу.

Трошкови Обрадовићевог оглашавања у медијима износили су 12.212.348,98 динара, Поповићевог – 9.827.761,12 динара, а Радуловићевог – 6.580.377 динара. Паровић је за оглашавање потрошио 600.000 динара, опредељујући се за промоцију на само једном медију – локалном радију.

Колико су учестали избори коштали

Држава Србија и њени грађани су у последњих пет година само за изборе на централном нивоу издвојили најмање девет милијарди динара (најмање 8.935.438.753 динара), од којих више од 60 одсто за ванредне изборе, за чије одржавање није постојала реална потреба јер је државна администрација функционисала несметано, а власт имала стабилну већину, показују подаци Министарства финансија, Републичке изборне комисије (РИК) и државних органа и организација која се за средства обраћају директно Влади, као што су Министарство спољних послова, Министарство државне управе и локалне самоуправе, Агенција за борбу против корупције, Управни суд и Управа за извршење кривичних санкција.

У истраживању НКД подсећа се да је у том периоду било пет „централних“ избора, од којих су три изборна циклуса била ванредна. Током 2012. организовани су ванредни председнички и редовни парламентарни избори, 2014 – ванредни парламентарни, 2016 – ванредни парламентарни, а 2017 – редовни председнички избори. Од увођења вишестраначког система у Србији је одржано 11 председничких и 11 парламентарних избора.

Ниједан државни орган у Србији нема целовите податке

Председнички и парламентарни избори 2012. године коштали су државни буџет најмање 3.451.030.190 динара. Од тих средстава, 1.764.802.000 динара обезбеђено је преко РИК-а, за потребе непосредне организације избора, док је додатних 843.228.190 динара издвојено за кампању за парламентарне изборе, а још 843.000.000 за председничку кампању. У овај износ опредељених средстава нису урачунати буџетски трошкови државних органа и организација која средства добијају директно преко Владе.

За ванредне парламентарне изборе 2014. године издвојено је 1.948.838.000 динара. За изборне активности које се финансирају преко РИК-а опредељено је 1.146.438.000 динара, а за трошкове изборне кампање 802.400.000. У овај износ опредељених средстава нису урачунати буџетски трошкови државних органа и организација која средства добијају директно преко Владе.

Ванредни парламентарни избори 2016. године из буџета Србије покривени су са 1.631.090.760 динара. Преко РИК-а су обезбеђена средства од 1.050.440.760 динара, док је за изборну кампању издвојено још 580.650.000 динара. У овај износ опредељених средстава такође нису урачунати буџетски трошкови државних органа и организација која средства добијају директно преко Владе.

За овогодишње редовне председничке изборе из буџета је издвојено најмање 1.813.097.000 динара. Од тог износа, 1.107.456.000 динара опредељено је за трошкове организације избора који се измирују преко РИК-а, а 641.760.000 за изборне кампање. За трошкове државних органа и организација који се за њихово покривање обраћају директно Влади, по подацима достављеним НКД-у, одобрено је најмање 63.881.000 динара.

У Србији, иначе, не постоји државни орган или организација који поседују обједињене и свеобухватне податке о трошковима избора, било оним из буџета, било оним ванбуџетским, као што су прилози грађана и правних лица, сопствених средстава политичких организација или кредита и зајмова. РИК не поседује податке о трошковима финансирања изборне кампање учесника избора, као ни о трошковима државних органа и организација који се за покривање трошкова директно обраћају Влади. Министарство финансија, пак, има податке о трошковима изборне кампање, али не и оне о трошковима организације избора који иду преко РИК-а, као ни податке о трошковима државних органа и организација које се за њихово покривање директно обраћају Влади.

„Реформе“ као (недоказани) мотив за расписивање ванредних избора

Сви ванредни председнички и парламентарни избори у последњих пет година одржани су упркос стабилној ситуацији у држави, која је констатована и у званичним предлозима за њихово расписивање, чиме је индиректно негирана реална потреба за њиховим расписивањем. Пре годину дана, на пример, тадашњи премијер Србије Александар Вучић потписао је предлог Владе за расписивање ванредних парламентарних избора, наводећи у образложењу да је Србија „политички и економски стабилна земља са јасним перспективама напретка и просперитета“.

Исте аргументе о „стабилности државе“ Вучић је у првој половини ове године, међутим, искористио да образложи одлуку да истовремено са председничким неће бити организовани и ванредни парламентарни избори.

– За њихово одржавање не постоје разлози пошто Србија има стабилну већину у Народној скупштини и стабилну економију, рекао је новинарима.

У званичним образложењима за расписивање свих ванредних председничких и парламентарних избора као основни мотив наводи се „наставак“ или „убрзање реформи на путу Србије ка Европској унији“. Сваки изборни циклус у том периоду је, међутим, успорио реформе, што је између осталих констатовала и сама Европска комисија у Годишњим извештајима о напретку Србије, у којима се, рецимо, оцењује да су избори „прекинули законодавну активност“ или „ограничили напредак у имплементацији постигнутих споразума са Косовом“.

Европска комисија, такође, у Годишњим извештајима везаним за овај период понавља оцене о недостатку озбиљнијег реформског напретка Србије у областима „од посебне важности“ за њено приближавање ЕУ, као што су правосуђе, борба против корупције, слобода медија и нормализација односа са Приштином. Извесна реформска успореност Србије видљива је и у чињеници да је од 2012. године до данас отворено десет од укупно 35 преговарачких поглавља за чланство у Европској унији (ЕУ), од којих су само два привремено затворена, наводи НКД.

Озбиљан застој у Скупштини Србије

За износ буџетских средстава опредељених за ванредне парламентарне изборе одржане у последњих пет година, Скупштина Србије могла је несметано да ради безмало две године. За износ који је издвојен за изборе 2014. године (1.970.004.238 динара) тај скупштински сазив могао је да функционише 336 дана, а за износ (1.662.678.869 динара) који је обезбеђен за изборе 2016. године – 319 дана.

У току изборне 2012., 2014. и 2016. године Скупштина Србије није доносила законе укупно 16 месеци, односно више од 480 дана (44,44 одсто времена). Због ванредних парламентарних избора 2012. и 2014. године укупна пауза у доношењу закона износила је 11 месеци.

Број закона који се у изборним годинама усвајао по хитном поступку био је значајно већи него него у неизборном периоду. У изборним годинама (2012, 2014, 2016) по хитном поступку донето је чак 257 законских аката (70,6 одсто). На тај начин су усвајани чак и системски закони – што Закон о државној управи не допушта, међу којима су били Закон о привременом уређивању исплата плата и пензија, Закон о енергетици, Закон о јавном бележништву или сет медијских закона. Према доступним подацима, у најближим неизборним годинама број законских аката који су усвојени по хитном поступку био је мањи од 45 одсто.

Закључци

Коалиција око СНС-а, која је кандидовала Александра Вучића, имала је више средстава за изборну кампању него предлагачи свих десет преосталих председничких кандидата заједно.

Коалиција око СНС-а, као предлагач Вучића, добила је убедљиво највећи износ из државног буџета, а обезбедила је и два пута више „сопствених прихода“ него предлагачи свих десет преосталих кандидата заједно.

За Вучићеву кампању идентичне прилоге од 40.000 динара дало је више од 7.000 грађана, што је већи износ од прилога грађана за кампању девет Вучићевих противкандидата заједно.

Вук Јеремић је имао највеће појединачне прилоге грађана, који су износили углавном 500.000, а достизали и 920.000 динара.

Вучић је за јавно оглашавање потрошио чак четири петине укупних средстава обезбеђених за кампању, од којих је међу телевизијама највише новца добила Телевизија Пинк, а од штампе – дневни лист Блиц.

Кампања за овогодишње председничке изборе била је за четвртину скупља него кампања за председничке изборе 2012. године, а Вучић је за кампању имао чак три пута више новца од Томислава Николића, који је победио на тим изборима, такође као кандидат СНС-а.

У последњих пет година за изборе на централном нивоу, којих је било пет, из државног буџета издвојено је најмање девет милијарди динара, од којих више од 60 одсто за непотребне ванредне изборе, којих је било три.

За износ буџетских средстава опредељених за ванредне парламентарне изборе 2014. и 2016. године Скупштина Србије је могла да ради скоро 22 месеца.

Због ванредних парламентарних избора 2012. и 2014. године укупна пауза у доношењу закона износила је 11 месеци.

(Данас)

www.nspm.rs/hronika/nacionalna-koalicija-za-decentralizaciju-najvise-vucicevih-sredstava-tokom-kampanje-otislo-na-pink-i-blic.html

Прочитај без интернета:
1 глас