Александар Вучић је дозволио да му карактер победи интелигенцију, ушао је у сукоб са Сашом Мирковићем. Подао и покварен, с набујалом сујетом, Вучић је помислио да је заиста онако паметан, јак и моћан каквим га приказују Пинк и „Информер“. Колико је погрешио схватиће кад га Мирковић сведе на праву меру, тврди новинар Магазина Таблоид Предраг Поповић, бивши уредник Дневног Телеграфа, Национала и Правде, Вучићев пријатељ и бивши сарадник

Све што је направио у политичкој каријери Вучић може да захвали бескрајном стрпљењу и упорности. Деценију и по трпео је најсрамнија понижења Војислава Шешеља. Кад су се стекли услови, за једно вече демолирао је ружичастог војводу од Лисовића и његову странку. У процесу трансформације из великосрпског радикала у евроатантског фанатика, све с осмехом. трпео је иживљавање Драгана Ђиласа. Комична представа је трајала до првих избора, онда се претворила у хорор без хепи енда, у коме је бахати и наивни Ђилас остао без пара, послова, политичких функција. Три и по године Вучић је изигравао посилног Томислава Николића, да би му очас посла одузео сав политички утицај.

Добри слуга постао је лош газда

Кад је преузео Српску напредну странку с лакоћом је, подмићивањем и претњама, најурио све који су му сметали. С министарских места отерао је Николићевог пријатеља Милана Бачевића и фаркаждинског свињара Горана Кнежевића, а иста судбина чека и Братислава Гашића. Напредњачки картел први је, крајем 2012, усталасао Владимир Цвијан. Оптужио је Вучића за самовољу, на страначким састанцима кочоперно му је псовао маму Ангелину и бучно најављивао смену страначког руководства. Игра је трајала месец дана, Цвијан је напрасно нестао као да га никада није било.

Као сваки пацер, Вучић је вукао јаке потезе и доминирао партијом све док није дошао до своје игре. Тада је велемајстор обмане, убеђен да му се нико не може и не сме супротставити, ударио на Мирковића. Ударио је свом снагом, да одмах обори противника и да застраши све остале напредњаке који још мало држе до личног достојанства. За демонстрацију силе изабрао је погрешног човека.

Зајечар на ивици хаоса: Мирковић забранио протесте против власти

Вучић и Мирковић су увек имали турбулентне односе. Пред сарадницима, Вучић га је сочно оговарао и то по свим основама, од политичких и пословних, до националних. Називао га је потрчком Ивице Дачића, који му је дао на коришћење просторије у згради СПС-а и бивше припаднике „Црвених беретки“ да га чувају. Ругао се Мирковићевим пословним успесима, тврдећи да мимо тезги које сређује певаљкама никада није зарадио ни динар, него само обрће паре Предрага Ранковића Пецонија. Са згражавањем је одбијао да се изјашњава о Мирковићу јер „не жели да јавно призна шта заиста мисли о том припаднику ромске етничке заједнице“.

Тако је причао Мирковићу иза леђа. Кад би се срели, Вучић је био мањи од маковог зрна. Никада му није пало на памет да на Мирковића повиси глас, а камоли да сикне „тишина тамо“ или да га, као Небојшу Стефановића, гађа мобилним телефоном. Увек све фино и поштено, па ко кога превари.

А, Вучић је варао и Мирковића. У кампањи за председничке изборе 2008. године, као менаџер Марије Шерифовић, тада актуелне шампионке „Евровизије“, Саша Мирковић је за њену подршку радикалском кандидату Томиславу Николићу тражио, наводно, 350.000 евра. Могао је да тражи и 35 милиона евра, Вучић би обећао, ништа лакше од тога. После изборног неуспеха настао је проблем с исплатом хонорара. Вучић је тврдио да је платио 100.000, а кривицу за закидање остатка договорене суме пребацивао је на Шешеља и Николића.

Ко зна колико је пара стигло до Шерифовићке, углавном она је због тога раскинула сарадњу с Мирковићем. У осветничком бесу естрадни менаџер је написао и објавио књигу „Молитва за патриоте“ у којој је раскринкао Маријину сексуалну оријентацију, па и проблематичне односе у њеној породици. С радикалима се није обрачунао. Иако је знао ко га је преварио за хонорар, није кварио односе с Вучићем.

Да иронија буде потпуна, Саша Мирковић је пресудно утицао на Вучићев долазак на власт.

Саша Мирковић: СНС је удружење за уништавање грађана

Пред изборе 2012. године, Мирковић се разишао са својим дугогодишњим политичким ментором Бошком Ничићем и промовисао се у потпредседника Покрета радника и сељака, чији председник је био Зоран Драгишић. У изборној ноћи, љут због неуспеха, Мирковић је направио скандал у Зајечару. Том приликом је показао и неколико џакова с гласачким листићима који су, како је тврдио, пронађени у контејнеру. Узалуд се трудио, нико му није поверовао. Међутим, пет дана касније предложио је Вучићу да искористи тај трик и убеди јавност да је Демократска странка фалсификовала резултате избора.

Случај “џак“

Вучић и Николић су пред Скупштином Србије одржали конференцију за медије, показали џак с изборним материјалом с бирачког места 57 у Панчеву, који није однет у општинску изборну комисију. Оптужбом да је ДС том крађом закинула СНС за 15 одсто гласова, Вучић је створио атмосферу која је донела победу Николића и у другом кругу. Истрага коју је спровело Основно јавно тужилаштво у Панчеву шест месеци касније је утврдила да није било изборне крађе и да су спорни гласачки листићи пребројани, што су потврдили контролори свих странака. Међутим, та превара отворила је врата напредњацима за улазак у власт.

Мирковић је делимично наплатио заслуге. Као члан УРС-а, крајем 2012. именован је за помоћника министра саобраћаја у сектору за путеве и безбедност. Медијска хајка, у којој је приказиван као необразован и недостојан функције у власти, брзо је уродила плодом. После два месеца поднео је оставку. Кад је доказано да је Небојша Стефановић плагирао докторат, Вучић га је одлучно заштитио. Мирковића је пустио низ воду. Но, ни тада им се односи нису погоршали. Напротив, Сашко је Алеку за рођендан поклонио рођенданску торту на пет спратова. Загрљени, заједно су певали хит Бокија 13 „Калигула“.

Као слаткише, размењивали су информације о транге-франге комбинацијама којима се баве Вучићеви кумови Зоран Башановић, Александар Николић звани Фото Тони и … У знак захвалности и поверења, Мирковић је добио посланички мандат, а напредњачка већина изабрала га је за председника Скупштине града Зајечара.

Како је Вучић владао Србијом, тако је Мирковић Зајечарем. Идила је трајала две године, док један другоме нису постали превише проблематични. Зајечарци су подигли буну на напредњачке дахије, а цела Србија је протесте против Мирковића схватила као побуну против Вучића. Демонстранте, предвођене Ничићем, подржао је Бојан Пајтић. Вучићу није пало на памет да се укључи у одбрану свог сарадника. Напротив, у пролеће 2015, Мирковић је наумио да Ничићевим протестима не одговори контрамитингом него концертом Цеце Ражнатовић. На опозиционим скуповима учествовало је по две-три хиљаде Зајечараца, а Цеца би окупила 50.000 фанова, које би Мирковић представио као своје симпатизере. Да би се прикрила политичка позадина, најављено је да ће Цеца хонорар уплатити дечијој болници у Зајечару. Концерт је два пута заказиван, али није одржан. Тобож, падала је киша. Заправо, пала је Вучићева забрана. Господар Србије, који је дискретно наредио највећој домаћој фолк-звезди, да пева на рођендану његовог кума, није јој дозволио да учествује у Мирковићевом маркетиншком покушају да одобровољи Зајечарце.

Владар није дозволио да се паре из републичког буџета пребаце зајечарској локалној самоуправи, која је већ трпела одијум суграђана, револтираних због укидања надокнаде за породиље, студентских стипендија, кашњења плата запосленима у јавним предузећима…Мирковића је подржала само министарка Зорана Михајловић, која је пристала да крајем јуна дође у Зајечар и учествује у трагикомичној представи отварања незавршеног моста у Котлујевцу.

У очекивању Вођиног судњег дана

Савезом с Михајловићевом, Мирковић је додатно иритирао Вучића. У то време остварио је и пословну сарадњу с продицом Родић, који су купили власнички удео у његовој телевизији „Моја“. С „Куриром“ и Мирковићевим медијима – ТВ Бест, „Спорт“, „Папарацо“ и неколико интернет портала, међу којима је и „Телеграм“, који ће ускоро прерасти у дневне новине – могла би да се створи солидна осовина за осветљавање медијског мрака. Тај мултимедијални арсенал требало је да буде појачан и агенцијом Тањуг, али власт је саботирала Мирковићеву жељу да га купи.

У параноји, да би спречио раскол у свом картелу, вођа је својим керберима дао миг да крену у јуриш на Мирковића. Главни удар је предводио Драган Ј. Вучићевић, који је у патолошкој теорији завере за саучесништво у државном удару оптужио и Сашу Мирковића. Званично, за грех му је узето то што је у неким новинама изјавио да за успех СНС-а није заслужан искључиво Вучић. Незванично, проблем је изазвало стварање пакта Родића, Михајловићеве и Мирковића. Чашу је прелила кривична пријава коју је Градско веће Зајечара средином новембра поднело против Снежане Богосављевић-Бошковић, министарке пољопривреде и заштите државне средине. У саопштењу, уместо конкретних детаља тужбе, као разлози су наведени злоупотреба службеног положаја, несавестан рад у служби, застрашивање и подстрекивање, а све „у заштиту тајкуна и у њихову корист“.

Под жестоким ударом Мирковић је покушао да се дискретно извуче из приче. Да не смета, склонио се у страну, напустио СНС и најавио формирање покрета „Јака Србија“. Прекасно за миран разлаз.

Полиција је 30. новембра почела да проверава пословање Градске управе Зајечар. Чешљање уговора праћено је претњама и притисцима на све који нису схватили да је дошао крај Мирковићеве владавине у Зајечару. Да би сараднике поштедео непријатности, Мирковић је поднео оставку на место председника градске Скупштине и написао отворено писмо премијеру.

Објава рата

– Вучићу, престани више са застрашивањима и претњама. Знам како функционишеш, јер те дуго познајем. Знам колико волиш да се светиш људима који помисле да ти се супротставе у странци, а камоли људима који су ван странке. Знам све о људима којима си окружен. Знам како користиш све могуће ресурсе државе да би на неког извршио притисак, осветио му се или под изговором „борба против корупције“ покушао да га ухапсиш. А онда у свим медијима објавиш како си највећи борац против корупције на земаљској кугли, у шта не верујем, а ти знаш и зашто. Знао сам све то али сам ти поверовао да си се променио. Знам да си од свих из СНС-а тражио да мој одлазак не коментаришу и да ми пожеле срећан пут да би ти испао велики, а са друге стране, на посредан начин, преко својих полицајаца и уредника Вучићевића да ме криминализујеш.

Покушао сам џентлменски да изађем из СНС-а, али ми ти то просто не дозвољаваш светећи се, и приватно и политички. Знам и да си послао батинаше да убеђују зајечарске одборнике шта је држава, а шта Саша Мирковић. Знам да си решио да се обрачунаш са мном. Знам да имаш и приватну војску, и приватну полицију, и приватно тужилаштво, и приватне судове, али сви они функционишу по принципу тајне организације завештане ћутањем. Знам и да волиш да гледаш „Кума“. Знам и још много тога. Знам да овим рескирам све, и будућност своје деце и животе чланова породице, о мом и да не говорим. Али сам решио да нећу више да будем у тој твојој игри. Знаш и ти одлично да је све ово што кажем тачно и да ниједан полиграф на свету неће моћи да докаже супротно. Мислио сам да ћеш престати да ми се светиш и да ћеш схватити да је било време да се растанемо. Не, ти идеш и даље, па удараш испод појаса. И да знаш, ја нисам против моје државе коју неизмерно волим. Ја сам против тебе и твог апсолутизма. Немој више да малтретираш људе које познајем. Немој да их застрашујеш, јер Србија зна да тренутно можеш колико хоћеш, али не можеш докле хоћеш – написао је Саша Мирковић.

Иако је покушао да смири Вучића утешним речима „не секирај се, нећу да будем сведок-сарадник против тебе“, Мирковић није пропустио да га подсети на многе непријатне теме.

– Многе људе из опозиције држиш у полицијском стиску, те не смеју ово да ти кажу. Ја, ево, смем и хоћу! И немам проблем да се с тобом појавим на РТС-у на јавном полиграфу, па да виде грађани ко лаже, а ко не. Можемо да причамо и о томе како финансираш изборе, шта је истина око наводне крађе избора 2012. године, фамозне афере „џак“. Можемо да причамо и другим стварима, али док се не одлучиш и закажеш дуел остави ми пријатеље и породицу на миру, јер за све што се деси њима, а и мени, ти ћеш бити крив – оптужио је Мирковић бившег пријатеља и партијског шефа.

Уз признање да је погрешио што је био члан и функционер Српске напредне странке – „удружења грађана за уништвање Србије“ – Мирковић је упозорио и на оно чега се Вучић највише плаши:

-Пре неки дан сам се ја пробудио. Сутра ће се пробудити још неко, врло брзо и цела Србија. Доћи ће време да неки други, трећи или пети Саша изађе из СНС, па ће Србија сазнати како изгледа демократија Александра Вучића.

Имигранти надиру ка Зајечару

За почетак расула у напредњачком картелу довољан је Саша Мирковић. Он зна све Вучићеве прљаве послове, зна шта су и како радили бата Андреј, кумови Горан Веселиновић, Зоран Башановић…. Свестан је и да му је то најбоља одбрана од осветољубивог вође. Пошто је срушио мост иза себе, Мирковић је ушао у борбу на све или ништа. У новогодишњој ноћи 2012. бачена му је бомба на кућу, нешто касније му је на огради освануо претећи графит, али то је дечја игра у односу на невоље које ће га снаћи у овом сукобу.

Без обзира на исход, свеједно да ли ће постати лидер опозиције или робијаш, Саша Мирковић је већ нанео велику штету Александру Вучићу. Доказао је да га се не плаши и да је спреман на борбу. Довољно да се наруши атмосфера страха којом диктатор штити трон на коме се тренутно налази. После отвореног писма и неколико наступа у јавности, Мирковић је пробио лед.

Сада је питање ко ће кренути његовим путем. Кандидата није мало, а Вучићу време измиче. Сукоб с Мирковићем дошао му је у најнезгоднији час, непосредно пред чистку у странци, која ће се одиграти у фебруару, на изборној скупштини Српске напредне странке.

Како отерати Зорану

Вучићев план је једноставан: растерати или минимизирати утицај кадрова Томе Николића, решити се непотребних и проблематичних, а изузетно амбициозних појединаца и на водећа места поставити слепе послушнике. Реализација плана биће много компликованија. Очекивао је да ће се лако, галантим обећањем увређеним новинарима, решити Братислава Гашића. Погрешио је. Вођен инстинктом за самоодржање на политичкој сцени, Гашић је пружио неочекиван отпор. Одбио је да поднесе оставку на функцију министра одбране, анимирао је локалне следбенике да пишу петицију подршке, а дискретно је показао спремност да пређе у Николићев табор. Много незадовољнији од Гашића су Игор Мировић и Милош Вучевић. Иако су најзаслужнији за успон СНС-а у Војводини, сад, кад је дошло време да преузму власт у покрајини, морају да се суоче с вођином одлуком да главну улогу преузме митровачки дођош из ДСС-а Бранислав Недимовић. С обзиром на Мировићев карактер, неће бити изненађење кад и он објави неко отворено писмо Вучићу у Мирковићевом стилу.

Највећи проблем представљаће Зорана Михајловић. По свим својим особинама – аутономна је, одлучна, агресивна и транспарентна – она изгледа као страно тело у Вучићевом окружењу. Вођа би се осећао много опуштеније без њеног присуства у врху СНС-а. Но, њено одстрањење изазвало би два проблема. Мања мука је одлука Председништва да се на страначким изборима ново руководство бира тајним гласањем, што ће сигурно многе незадовољне функционере охрабрити у намери да подрже Михајловићеву. Притисцима, уценама и обећањима, својим омиљеним манипулативним оруђима, Вучић ће вероватно успети да и у таквој процедури наметне своју вољу, али остаје му већи проблем – како да у јавности објасни да потпредседница Владе није прошла реизбор на страначкој функцији. Ако се одлучи да иде до краја и заиста најури Михајловићеву, то ће бити јасан сигнал да се Вучић припрема за ванредне републичке изборе, које би везао с покрајинским у мају следеће године. У том случају и Николићев клан мораће да покупи пинкле и напусти СНС. Вучић је много снаге уложио у одржавање контролисаног хаоса, какво постоји у том картелу откад је основан. До сада га то није угрожавало, али ако пропусти прилику да очисти странку од свих неподобних и сумњивих, за две године, кад је редовни изборни термин, много тога може да се промени. Сукобом с Мирковићем и одрицањем од Гашића, Вучић је показао спремност да уђе у рискантну игру.

Од Саше Мирковића, коректног сарадника, много употребљивијег него што су Небојша Стефановић, Никола Селаковић или Александар Вулин, направио је огорченог непријатеља. Лоше за Вучића, добро за Србију.

Предраг Поповић / Таблоид

извор – www.vaseljenska.com/misljenja/najblizi-saradnik-objavio-rat-aleksandru-vucicu/

7 гласовa