Одлука председника Албаније да Рамушу Харадинају додели држављанство изненадила је цео регион, пре свега зато што је донета свега неколико дана након запаљивих изјава Хашима Тачија, Едија Раме и Јонуза Муслијуа о могућем скором уједињењу свих територија на Балкану на којима живе Албанци.

Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за Косово и Метохију, гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“, подсетио је да је сан о „Великој Албанији“ настао још 1878. године.

„Злочиначка идеја о етнички чистој Албанији у којој не би било места за друге народе је превасходно геополитички пројекат појединих великих сила за обуздавање територијалне моћи и утицаја Србије на Балкану, а пре свега за обуздавање Руске Федерације преко Србије, и како видимо у тој форми се и исказује у последњих тридесетак година“, наводи Дрецун.

План о стварању „Велике Албаније“, објашњава Дрецун, требало је да се реализује у неколико корака, од којих је први био сецесија Косова. Други би био федерализација Македоније, а након тога би се ишло да се југ Србије припоји том пројекту, као и део Грчке и Црне Горе. Сада смо, како каже, сведоци реанимације тог пројекта.

„Мислим да у овој фази првенствено желе да створе услове да се у наредном периоду изврши федерализација Македоније, као другог корака ка формирању ’Велике Албанији‘, а да се Србија испровоцира до те мере да буде оптужена да је она та која дестабилизује ситуацију. Такође, не треба заборавити ни изјаве косовских званичника да Русија преко Србије покушава да дестабилизује ситуацију на Космету. Јасно је да Албанци покушавају да играју на карту која је већ годинама актуелна и у неким балтичким републикама и Пољској — на карту страха Запада од наводне руске агресије која би ишла ка Европи“, наводи Дрецун.

Новинар из Грачанице Живојин Ракочевић каже да Косово представља Пијемонт Албанаца на Балкану и као такво непрестано настоји да „извезе идеју уједињења“.

„Друштва, ти расцепкани ентитети у којима живе Албанци, заправо су пропала изнутра и сада траже нови смисао који се налази у уједињењу. Када све пропадне — економија, институције, европске перспективе, сва та унутрашња националистичка реторика и силна обећања да ће Албанцима на Косову, у Албанији, Македонији бити боље, тражи се решење и понавља матрица — ’када будемо живели уједињени, као велика албанска држава на Балкану, моћи ћемо да привучемо инвестиције, биће посла, све ће изгледати другачије‘. То је наравно лажна мантра, али она албанским политичарима и националној елити служи да премосте безизлаз у који су прилично запали када је реч о унутрашњој ситуацији њихових заједница на Балкану. То је врло опасна ситуација, јер албански национализам је створио ’Велику Албанију‘ и она је тамо где живе Албанци“, каже Ракочевић.

Андреј Млакар сматра да приче о „Великој Албанији“ одговарају Западу јер представљају гурање прста у око Србији, која се сматра експонентом Русије на Балкану. То мишљење дели и председник Скупштинског одбора за КиМ Милован Дрецун и напомиње да се великоалбанске идеје не смеју олако схватати.

„Албанци се Западу представљају као брана руског утицаја на Балкану, а заузврат траже да Косово и Албанија постану чланице ЕУ. Међутим, не треба заборавити ни амерички утицај, јер Џорџ Сорош жели да прекраја границе на Балкану и знамо да подржава Албанце. Треба видети како ће се у тој ситуацији понашати Трамп, јер ако он подржи стварање ’Велике Албаније‘ идентификоваће се са Сорошевим циљевима, што нисам сигуран да је случај, тим пре што имамо и писмо америчких конгресмена Трампу да Сорош финансира политичаре у Македонији који су на линији албанских интереса. Мислим да сада први пут имамо сукоб различитих америчких политика на Балкану и треба видети како ће се администрација новог америчког председника понашати“, каже Дрецун.

Да албански политичари на Косову ништа не раде без подршке савезника са Запада потврђује и читава прича око изручења Рамуша Харадинаја Србији. Према речима војног аналитичара Андреја Млакара, то што је лидер Алијансе за будућност Косова добио албанско држављанство представља добро осмишљену акцију косовских Албанаца и западних земаља.

„Харадинај је задужио многе на Западу, пре свега Немце и Енглезе, а нису невини ни Французи. Како Француска не може тако лако да пређе преко јаких доказа које је Србија доставила против Харадинаја, нађен је модус да му се додели албанско држављанство, а да Албанија потом формално затражи његово изручење. Француско правосуђе ће тако опрати руке, а Харадинајево изручење Албанији уместо Србији биће његов сигуран пут повратка на Космет где ће наставити да се бави политиком“, објашњава Млакар.

Сличног става је и Милован Дрецун који каже да је међу виђенијим Албанцима на Космету готово јавна тајна да је читава ова прича добро испланирана, а повод су предстојећи избори на Косову.

„Председник косовског парламента Кадри Весељи има врло јаке везе са француским обавештајним службама преко којих је и договорио да Харадинај буде ухапшен у Француској. Та земља је намерно изабрана као место хапшења, а након што се нашао иза решетака Харадинај је одједном постао велики јунак и његов рејтинг расте. Према причама које круже на Космету, циљ је да он и Тачи на следећим изборима добију потребну већину да сами формирају владу, без Исе Мустафе, и ето нам бивше ОВК поново на власти. Ко ће онда имати храбрости да после избора стави двојицу кључних лидера на оптужницу Специјалног суда за злочине терористичке ОВК?“, истиче Дрецун у емисији „Свет са Спутњиком“.

rs.sputniknews.com/radio_svet_sa_sputnjikom/201704251110922582-VELIKA-ALBANIJA-1/

0 гласовa