ЗА само недељу дана малолетници у Нишу и Београду шокирали су јавност. У Нишу су ухапшена двојица млађих од 18 због туче и покушаја убиства двадесетогодишњег младића. У Београду су малолетници упали у основну школу, у Котежу и, уз претњу пластичним пиштољем и ножем, покушали да отму дневник. Донекле теши чињеница да су отимали дневник, а не новчаник професору. Јер, и то је могло да се деси. Међутим, обесхрабрује факат да су основношколци у свом арсеналу имали хладно оружје и можда били спремни да га искористе!

Вести да малолетници пребијају вршњаке скоро до смрти, да нападају жене, труднице, таксисте и старе да би их опљачкали, одавно су део наше свакодневице. Насиље међу младима расте, баш као и употреба алкохола и дроге. У овом тренутку, према подацима Управе за извршење кривичних санкција, у Васпитно-поправном дому у Крушевцу налази се 216 младих, а у малолетничком затвору у Ваљеву 218 млађих од 23.

АЛАРМАНТНО

Наташа Стевановић, начелник Службе за третман у КПЗ „Ваљево“ слаже се да је број кривичних дела са елементима насиља код најмлађег дела нације у порасту. Највећу стопу раста малолетничког криминалитета има Нови Сад. Стручњаци и даље не знају зашто: миграције, незапосленост, строжа казнена политика… У укупном проценту учињених кривичних дела на малолетничка отпада четири одсто. Пре деценију овај проценат није прелазио 2,5. У 60 одсто случајева малолетници насиље врше над вршњацима, по правилу, у саучесништву. Тако се осећају јачима.

САРАДЊА НАДЛЕЖНИХЈЕДНО од решења за помоћ малолетним делинквентима јесте боља увезаност свих институција, сматра Наташа Стевановић – од центара за социјални рад, преко полиције, тужилаштва, суда, служби за социјалну заштиту, НВО до локалних самоуправа: – Санкције и забране саме по себи, без превенције, неће дати никаквог резултата.

НАЈСУРОВИЈИ

Они који стигну до „Ваљева“ починили су најтежа кривична дела: убиства, тешка убиства, разбојништва или силовања са смртним исходом. Њихове жртве ретко преживе. Шездесет одсто таквих починилаца овде има између 16 и 18 година.

– Дневнике су ђаци крали и у моје време, али кришом, ноћу, да не буду ухваћени. Млади су увек били пуни бунта, али оно што се променило то су елементи насиља који све то прате – каже Стевановићева.

У савременом друштву појам ауторитета се убрзано топи и нестаје – ауторитета оца, мајке, професора, полицајца… Породице су се кроз транзицију промениле. У потрази за послом и зарадом, родитељи мање времена посвећују васпитању деце, а вршњачка група има све доминантнији утицај. Тај утицај је понекад добар, али често и лош. Са општим порастом насиља, логично, следи и пораст насиља код деце и младих.

– Између 14 и 18 година млади покушавају да сруше ауторитет и помере границе. У ком правцу ће то ићи највише зависи од породице. Чак 40 одсто малолетника који чине кривична дела потичу из непотпуних породица, а у четвртини њихових породица регистроване су социо-патолошке појаве (употреба алкохола, дрога, криминал…)

ПОРОЦИ

Наша саговорница објашњава да затворску популацију чине и млађи пунолетници који су пре 23. године починили прво кривично дело. И та дела су све суровија. Сви они у 80 одсто случајева су или уживаоци психоактивних супстанци или учествују у њиховом промету. Забрињава и податак да 45 одсто оних који дођу на издржавање казне имају у току још неки судски поступак.

ОДГОВОРНИ ПОСЛЕ 14.ГОДИНЕ УПРКОС томе што су криминалци све млађи, о померању старосне границе кривичне одговорности писци закона нису размишљали. Она остаје 14 година, као у већини европских и држава у региону.

Што се тиче образовног статуса, већина је завршила основну школу, а 28 одсто њих и средњу. Колико је важна подршка породице показује податак да су неки родитељи, у сарадњи са заводском управом, охрабрили своје дете да из КПЗ упише факултет и воде га на испите. Таква деца имају шансу да се извуку.

Већина „становника“ КПЗ „Ваљево“, али и васпитно-поправног дома, има проблем са самопоуздањем, идентитетом, самоувереношћу.

– Свако насиље иза себе крије страх. Право питање је шта стоји иза тог страха. Ако откријемо шта су окидачи, можемо да помогнемо. Уколико дете има смисла за хумор, са њим ћемо пробати да радимо кроз хумор. Ако има неке друге добре особине, а сви их имају, пробаћемо да допремо до њих кроз индивидуалне програме поступања – каже Наташа Стевановић.

Крајњи циљ је да осуђеник појми какво је кривично дело заправо починио. Да се изнутра промени и да у истим околностима следећи пут реагује другачије. Ако и друштво таквој особи да шансу, она ће се променити. Уколико не, она се по правилу враћа иза решетака.

ЗАКОН

Променама би требало да допринесу и планиране измене Закона о малолетницима.

– У поступку према малолетницима уводи се начело истине. То значи да је суд увек дужан да, без обзира на предлоге странака, сам изведе доказе за потпуно и тачно утврђивање чињеничног стања – објашњава проф. Милан Шкулић, члан радне групе за измену закона.

Убудуће, неће се изводити ни основно и унакрсно испитивање, већ ће испитивање вршити суд. Неће бити могућ споразум о признању кривице или сведочењу са малолетником. Током поступка боље ће бити заштићене малолетне жртве. Поступак се убрзава и постаје ефикаснији јер ће се у првом степену одвијати у једној фази, а не у две, као до сада. Једино када дође до изрицања заводске санкције, након поступка пред судијом за малолетнике, водиће се и друга фаза – главни претрес пред већем за малолетнике, којим ће председавати други судија, а не онај који је водио претходне фазе поступка.

– Васпитно-поправни дом ће се у старту изрицати у максималном трајању, односно штићеник ће одмах знати колико најдуже може да остане. До сада је то било флексибилно и зависило од његовог владања. Вероватно ће бити враћено и старо решење да ће малолетницима моћи да суде и основни и виши судови – каже Шкулић.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%85%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.405.html:552922-%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%BE-%D1%81-%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D1%81%D0%B0-%D0%BD%D0%BE%D0%B6%D0%B5%D0%BC-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%82-%D0%BA%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%85-%D1%83-%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%A1%D0%B0%D0%B4%D1%83

0 гласовa