Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да ће Република Српска наредне године ући у процес усвајања и доношења новог устава Српске.
Бањалука - Додик - научни скуп - Фото: СРНА

                                                                                                 Бањалука – Додик – научни скуп Фото: СРНА

 

Додик је навео да ће нови устав Републике Српске бити у складу са најсавременијим достигнућима и праксама сложених земаља.

Учествујући у раду научног скупа са међународним учешћем „Устав и изазови уставног развоја у сложеним државама“, који се одржана на бањалучком Правном факултету, Додик је рекао да Устав данас не одговара стварном интересу народа који овдје живи.

Додик је истакао да ће покушати да нови устав на неки начин буде двокружно усвојен управо због данашње ситуације да има Вијеће народа Републике Српске којег нема у Дејтонском мировном споразуму, а које у суштини одбија многа акта донесена у Народној скупштини.

Он је објаснио да ће приједлог новог устава Републике Српске бити упућен у парламент гдје ће се обезбиједити проста већина за тај акт, након тога ће бити упућен на уставни референдум за који сматра да ће добити подршку народа у Српској, а затим га вратити у парламент и прогласити.

„Устав нема намјере да у себи има неку врсту сецесије, самим чином доношења тог устава, али ће свакако омогућити да се и тим проблемима може бавити Република Српска“, рекао је Додик.

Он је рекао да је у све ово вријеме у БиХ карактеристично флагрантно кршење међунароног права путем високих представника међународне заједнице.

„То је довело до једног монструма који уопште не функционише – БиХ је данас у свакој врсти кризе, уставној, економској и моралној“, истакао је Додик.

Додик је рекао да дуго задржавање у таквим немогућим условима иде на штету свих.

„Нисам против да покушамо да нађемо нека рјешења, али она морају да иду путем јачања аутомономије Републике Српске добијене Дејтонским мировним споразумом“, напоменуо је Додик.

Он је рекао да је веома легитиман политички циљ да се гради већи степен аутономије, и то је свуда легитимно, иако ће неки рећи да је то сецесија.

Додик је подсјетио да је Република Српска унијела своју државност у БиХ, те истакао да овај скуп треба да говори о томе како наћи уставне механизме да се та државност врати Републици Српској без обзира на насиље међународне заједнице и монопол који је успоставила на дијалог у БиХ.

„Овакав скуп треба да даје не само одговоре на теоретска питања већ и на нека практична питања која се појављују, јер они у суштини усложњавају и доводе до пат позиције у читавој БиХ и читавом региону“, рекао је Додик.

БиХ живи у условима написаног устава

Предсједник Српске изјавио је да БиХ данас живи у условима написаног устава, који је Анекс 4 Дејтонског мировног споразума и неуставне праксе која доминира јавним животом у БиХ. Он је навео да је на дјелу злоупотреба институција, те приписивање надлежности које одређене институције немају, као што је то случај са Уставним судом БиХ.

„Анекс 4 Дејтонског споразума директно је у себе укључио одреднице које се могу наћи у Уставу САД, а једна од тих одредница говори да само изричито дата овлаштења БиХ овим уставом представљју надлежност, док све остало припада ентитетима што је у пракси значајно промијењено интервенционизмом међународне заједнице“, истакао је Додик у обраћању на скупу.

Додик је нагласио да је међународна заједница ушла у уставну и законодавну материју, те да су бонска овлаштења, којима су се покушали мијењати устави ентитета и БиХ, подвала.

Према његовим ријечима, та подвала подразумијева да бонска овлаштења никоме нису дала право да доноси законе, али их је високи представник овдје проглашао путем одлука.

Додик је нагласио да научни скуп „Устав и изазови уставног развоја у сложеним државама“ треба да одговори како је могуће да буде одрживо оно што је радио неовлаштени и неизабарани странац, који није имао право да буде законодавац.

Он је напоменуо да је данашњи Устав Републике Српске резултат интервенције високог представника у уставну материју.

„Основни проблем у функционисању данашње БиХ огледа се у неовлаштеном преправљању и проширивању Дејтонског мировног споразума“, сматра предсједник Српске.

Он је подсјетио да је Дејтонски споразум – мировни споразум који мора да буде примјењиван у складу са бечком Конвенцијом о међународним уговорима.

Он је нагласио да је Република Српска спремна да проведе Дејтонски мировни споразум онако како је написан.

„Ми не прихватамо наметнута рјешења високог представника и ми ћемо наћи начина да се око тога боримо“, поручио је Додик.

Он је рекао да актуелна политика и власт у Републици Српској покушава да скрене пажњу на сва та питања.

Додик је рекао да БиХ према Дејтонском мировном споразуму има два министарства, а да их је данас 10, те је истакао да то није био резултат уставних активности у БиХ, већ напора и наметања међународне заједнице.

Он је подсјетио да у Уставу БиХ пише да је БиХ састављена од два ентитета и три конститутивна народа, те да стварни суверенитет у БиХ према том уставу припада Републици Српској и Федерацији БиХ.

„БиХ нема своју територију, јер територија припада Републици Српској и ФБиХ. БиХ има само границе што говори о томе да се тај оквир треба поштовати у сваком сегменту дјеловања и рада у оквиру БиХ“, каже Додик.

Научном скупу присуствују и министар просвјете и културе Републике Српске Дане Малешевић, предсједник Академије наука и умјетности Републике Српске Рајко Кузмановић, ретор бањалучког Универзитета Милан Матаруга и декан Правног факултета у Бањалуци Жељко Мирјанић.

Скупу ће реферате поднијети академици Рајко Кузмановић, Миодраг Симовић, Радомир Лукић, Миле Дмичић, Владан Петров, Дарко Симовић, Слободан Орловић и Горан Латиновић.

Извор: СРНА

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=276617

1 глас