Масовна појава страних банака у БиХ, њихове блештеће рекламе и готово повлачење грађана за рукав како би им дале кредите, у комбинацији с општом беспарицом, недостатком перспективе и ниским животним стандардом, претвориле су животе великог броја становника БиХ у прави пакао. У Босни је посебно одјекнула информација Удружења корисника кредита Швајцарац да су до сада 23 особе из БиХ починиле самоубиство јер нису могле да враћају кредит.

Истовремено, из банака долазе подаци о скоку ненаплативости кредита, па је тако у протеклих пет година проценат кредита који се не враћају са 5,9 скочио на чак 16 одсто од укупног броја. Према подацима Централне банке БиХ, само у 2014. години одобрено је око 7,5 милијарди марака кредита у БиХ.

- Грађани једва крпе крај с крајем па посежу за ненаменским краткорочним кредитима, како би што пре дошли до пара, али не воде много рачуна о томе да ли могу да врате тај кредит. Банке, с друге стране, олако дају позајмице, што значи да се ради о врло подлим намерама, а грађани немају куд па потписују неповољне уговоре чиме загорчавају живот и себи и жирантима – каже један бивши банкарски службеник из Бањалуке.

Очај жираната

Током свог дугогодишњег искуства овај бањалучки банкар често је виђао како исти клијенти у врло кратком размаку дижу два кредита. Први им је био потребан за неке текуће потребе, а други да би вратили први.

Намена кредита

* кредити за бизнис 5%

* стамбени кредити 25%
* кредити за текућу потрошњу 70%

- У питању су били углавном људи којима се на лицима видело да су у очају. Први кредит им је био потребан за неке битне ствари у животу, а после се испоставило да не могу да га враћају. Онда су узимали други, да би вратили први, али тако су само продужавали своју агонију. Иако је под знаком питања да ће моћи враћати и други кредит, банка им га је одобравала, као што је урадила и са првим – открива наш саговорник.

У БиХ одавно делује удружење преварених жираната који се годинама боре за промену законских решења којима би терет наплате кредита из хипотеке или имовине прво падао на дужника, а тек касније на жиранта. Мика Никић из управног одбора удружења каже да је у питању класичан зачарани круг такозваног кредитног ропства.

- Слободно можемо рећи да је народ банкротирао. Кредите дижу како би преживели, па је јасно да кад рате приспеју једноставно немају од чега да их враћају. Често дижу нове кредите, како би вратили старе, због чега тону све дубље – каже Никић.

Бесплатна помоћ

Истовремено, у појединим општинама на сцени је иницијатива за отварање канцеларија за бесплатно саветовање о томе како да грађани најлакше врате кредите који су подигли. Реч је о девет општина – Сребреници, Градачцу, Броду, Старом Граду Сарајево, Кисељаку, Посушју, Крешеву, Невесињу и Милићима. Сличне канцеларије већ постоје у Тузли, Теслићу, Бијељине и још петнаестак других општина.

У тим канцеларијама би требало да раде саветници који су прошли специјалну обуку. Њихов задатак је да разговарају са грађанима и заједно с њима покушају наћи најбољи начин за отплату дуговања. Искуство Мирјане С. из Бијељине најбоље описује такве ситуације.

Бизнис са жирантима

Пре неколико месеци, медији у БиХ су објавили шокантан случај о предузетнику из Шамца који је за 18 месеци подигао 14 кредита у укупном износу око 435.000 марака. Све то не би било превише спорно да увид у пореску евиденцију није открио да ова особа има пријављену месечну плату од тричавих 240 марака или 120 евра. Како су му банке одобриле кредите, нико никада није истражио, али оно што је чињеница јесте да је он успео да ували у проблеме око 20 људи који су му били жиранти и који су сада принуђени да враћају туђи кредит.

- Пре три године дигла сам кредит за куповину аутомобила и било је предвиђено да га враћам шест година. Није то била велика сума, а тада сам била запослена, па сам могла да враћам рате. Међутим, две године након тога, прво сам остала без посла, а затим сам учествовала у саобраћајној несрећи у којој је аутомобил потпуно уништен и није га било могуће поправити. Дакле, нити сам могла продати аутомобил, па вратити кредит, нити сам имала посао. Била сам очајна, али онда сам се посаветовала са својим „кредитним саветником“ који ме је до детаља упутио у најбољи начин. Већ сам намеравала да дижем нови кредит како бих вратила стари, али захваљујући овим саветима, урадила сам репрограм, смањила рату, па ћемо видети докле ћу догурати – каже ова Бијељинка.

Према подацима домаћих и страних организација, грађани БиХ су банкама, на име кредита, дужни невероватних седам милијарди КМ, а број и даље расте. Ипак, оно што је посебно забрињавајуће јесте да само трећина диже кредит због бизниса или купује стан. Већина узима кредит за кућне потребе што је први предуслов за улазак у дужничко ропство.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/502535/Narod-je-vec-bankrotirao

Прочитај без интернета:
1 глас