ЈАРОСЛАВ КАЧИЊСКИ И ВИКТОР ОРБАН СЕ НА ЈУГУ ПОЉСКЕ
ШЕСТ САТИ ТАЈНО ДОГОВАРАЛИ

  • Орбан све додатно заинтригирао када је – на питање о чему је разговарао са Качињским – узвратио: „Ако погледате наше биографије – онда ће вам бити јасно да лидер пољске владајуће партије и ја представљамо својеврсне борце за слободу. Стога могу да кажем да смо ми стари пријатељи и да ми је веома драго што сам посетио свог пријатеља“
  • Аустријски лист Der Standard: Орбан делује на челу „осовине националних држава у ЕУ“. Владе Мађарске, Пољске и Велике Британије покушавају да успоре европску интеграцију. Будимпешта се заједно са Варшавом и са две друге земље Вишеградске групе, Чешком и Словачком, претвара у снажан савез чија је делатност усмерена на учвршћивање „националне политике“ у Европској унији
  • Меркел показала да је Берлину тешко да се придржава неке умерене, средње линије. Немачка или се котрља у нацизам, или у крајње упрошћено схватање слобода и толеранције
  • Католичке земље Европе имају добронамернији однос према Русији него протестантске. До сада је Варшава била аномалија и једини изузетак од овог правила. Са Качињским се у Пољској појављује шанса да заузме достојно место у „осовини националних држава у ЕУ“

Пише: Станислав СТРЕМИДЛОВСКИ

НА православно Бадње вече, у једном од хотела у Нежици на југу Пољске срела су се два човека – премијер Мађарске Виктор Орбан и председник партије Право и Праведност (PiS), Јарослав Качињски, кога данас сматрају за најмоћнијег човека у Пољској.

Орбан је допутовао у приватну посету. Његов разговор са Качињским трајао је око шест сати, иако, по свему судећи, толико трајање није било унапред планирано. Редакција пољског радија за иностранство цитира политичара PiS-а, Јоакима Брудзинског који је у свом блогу написао: „Нико од нас није ни претпостављао да ће се тај састанак завршити тек јутрос“.

Будући да дружење утицајних европских политичара није имало званични статус, њихове прес-службе избегле су да дају коментаре и откривају информације о садржају разговора. Та тајанственост узнемирила је како део пољске и мађарске, тако и европске штампе. У ваздуху је замирисало на заверу и конспиративност у духу старе добре Европе с почетка XX века, иначе, шта би још било потребно медијима током ових новогодишњих дана одмора?

Сам Орбан додатно је заинтригирао када је на питање о чему је разговарао са Качињским овако одговорио: „Ако погледате наше биографије – онда ће вам бити јасно да лидер пољске владајуће партије и ја представљамо својеврсне борце за слободу. Стога могу да кажем да смо ми стари пријатељи и да ми је веома драго што сам посетио свог пријатеља“.

Мађарском премијеру треба одати признање за сарказам. И он и његов пољски „стари пријатељ“ данас се налазе на нишану „демократских снага“ и у својим земљама и у Европи. Истина, Орбан још од раније.

Већ неколико година њега оптужују због ауторитарности, гушења „слобода“ у Мађарској и недостатка критичког става према Русији, што је у Пољској изазвало узнемиреност још почетком прошле године.

Како је тада известила агенција Regnum (у фебруару 2015.), уочи посете Варшави мађарски премијер изјавио је да је Европска унија веома подељена у погледу будућег развоја односа са Русијом. Нагласио је да су са једне стране су Мађарска, Чешка, Словачка, Аустрија: „Ми сматрамо да без сарадње са Русима не можемо да остваримо наше циљеве“. А да су са друге стране државе Прибалтика, Пољска и Сједињене Државе које сматрају да је неопходно да се „Русија избаци из сарадње са Европском унијом“.

Орбан је успут искритиковао клијента немачке канцеларке Ангеле Меркел, председника Европског савета, Доналда Туска. При том је партија Орбановог „старог пријатеља“, Право и праведност, оптужила премијера Мађарске да он „по питању односа према Русији поступа „против јединства у Европској унији“.

За Варшаву је тада главни фронт био на истоку. Данас су се нове пољске власти суочиле са ситуацијом да првенствено морају да се бране са западне стране.

Берлин је више него озбиљно настројен и намерава да нападне PiS не само у Бриселу.

Како преноси Deutsche Presse Agentur (DPA), владајућа коалиција у Бундестагу разматра могућност увођења санкција против „конзервативне владе“ у Пољској, која „наставља да крши принципе владавине права, поделе власти и слободу штампе“.

Лидер парламентарне коалиције и „десна рука“ Ангеле Меркел, Фолкер Каудер, изјавио је да у случају „нарушавања европских вредности државе-чланице Европске уније морају имати храбрости да (Пољској) уведу санкције“.

Орбан недвосмислено иступа против тога. Мађарски премијер је изјавио да Будимпешта никада неће дозволити Европској унији да казни Пољску. А то није само гест, већ испољавање одређеног политичког курса Будимпеште.

Како примећује аустријски лист Der Standard, Орбан се налази и делује на челу „осовине националних држава у ЕУ“. По мишљењу тог издања, владе Мађарске, Пољске и Велике Британије покушавају да успоре европску интеграцију. Будимпешта се заједно са Варшавом и са две друге земље Вишеградске групе, Чешком и Словачком, претвара у снажан савез чија је делатност усмерена на учвршћивање „националне политике“ у Европској унији.

А главни опонент налази се у Берлину. Време је да се призна оно што је очигледно: нама су потребни другачија Немачка и другачији Немци. Нажалост, канцеларка Меркел показала је да је Берлину тешко да се придржава неке умерене, средње линије. Немачка се, или котрља у нацизам, или у крајње упрошћено схватање слобода и толеранције. Европи и свету потребни су здравомислећији Немци, флексибилнији и толерантнији, али истовремено способни да чврсто бране европске хришћанске вредности и интересе грађана Европске уније.

Таква другачија Немачка, са другачијим Немцима, данас може да постане Аустрија. Историја нам указује на то да се Аустријска, касније Аустроугарска империја одликовала умећем у спровођењу реформи, виртуозном (истовремено и чврстом) националном и конфесионалном политиком, као и схватањем са ким има посла у лику Отоманске империје. И у наше време Беч показује завидну разборитост, што код земаља Централне и Источне Европе изазива жељу да се на њега и оријентишу.

Подсетимо да је прошле године у чешком замку „Славков“ саопштено да ће се основати „Славковски троугао“. Декларацију су потписали премијери три земље – Аустрије, Чешке и Словачке, који су најавиле сарадњу у питањима саобраћајне инфраструктуре, енергетске безбедности, запошљавања омладине, пограничних односа, социјалне димензије европске интеграције и суседних земаља ЕУ.

Како је тим поводом истакао Дариш Каван, експерт Пољског института за међународне односе, Аустрија доследно реализује политику „успостављања мостова“ између ЕУ и Русије. Беч је активно учествовао у раду на Јужном току, што би му омогућило да појача улогу гасног чвора Баумгартен и сматрао је непотребним увођење санкција против Русије.

Док се у време претходне владе Пољска придржавала чврсте антируске реторике – то јој је стварало проблеме у Вишеградској групи и уопште у Европи, у оним земљама које нису сматрале за потребно да провоцирају конфронтацију са Москвом.

Да ли је то случајност или не, али постоји још једна интересантна нијанса – ако се обрати пажња на доминантну конфесионалну припадност, онда се види да католичке земље Европе имају добронамернији однос према Русији него протестантске.

До сада је Варшава била аномалија и једини изузетак од тог правила. Сада се у Пољској појављује шанса да заузме достојно место у „осовини националних држава у ЕУ“.

Добро ће јој доћи помоћ Мађарске и премијера Орбана, а развијање односа са Бечом преко Будимпеште такође ће показати да Пољаци умеју да се договарају и раде са Немцима, колико год другачије мислили у Берлину.

Превела Ксенија Трајковић

извор: fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/nastaje-katolicka-osovina-za-bolje-odnose-sa-moskvom-i-nacionalizaciju-eu

1 глас