Ако Европска унија не смогне снаге да изврши корените, стратешке промене у самој себи, оптимистички сценарио њене будућности наговештава продужену стагнацију, а песимистички – њен колапс, са последицама које овог тренутка нико не може да сагледа.

„Али, где су ти велики лидери који би били спремни да се уздигну до овог изазова? Покажите ми бар једног“!

Како виде једни друге

„Немачка, на пример, види Грчку као земљу летаргичних лењиваца и лопова, а Грци Немачку виде као урођеног угњетача“.

Ово су редови из једне најновије интерне анализе у лондонском Ситију, у коју су „Вести“ имале увид и где се експлицитно поставља теза да је крајње време да врх у Бриселу почне да размишља о пројекту такве, нове, реконструисане Уније, јер ова – како показују догађаји, од Грчке преко Украјине до Шпаније и Италије (у Британији поготово), увелико губи и атрактивност и моћ унутрашњег револуционисања.

Анализа у Ситију говори, даље, да се „начин размишљања“ о садашњости и будућности Европске уније на самом Континенту, већ приближио својевременој Фојербаховој тези да више није питање „да ли треба мењати свет, него како га мењати“.

На ово, пак, нема у Бриселу ни одговора, али ни жеље да се он пронађе. Највише зато што би – иде даље теза – овако радикалан подухват захтевао нови оснивачки уговор ЕУ, који би, опет, захтевао меру ширег народног консензуса и европске солидарности које, практично, готово да више нема и чега се владајуће елите плаше као ђаво крста.

– Некадашња кохезиона догма – сви смо заједно у овом историјском пројекту Европе, све више је само носталигично сећање на идеале идејних твораца Уније – Шумана, Делора или Монеа.
Оно мало оптимистички изражених размишљања у лондонском Ситију и даље верује да садашња европска криза још може да се преовлада применом дубинских структуралних мера. Али, то је мањинско мишљење.

Већинско убеђење је да у погледу даље будућности еврозоне, на пример, нема довољно материјалних знакова за оптимизам. У анализи се каже да је „грчки земљотрес“ и његов утицај на ЕУ и посебно, еврозону – „релативно мали“, али да еврозона, у њеној садашњој форми,“сигурно не би преживела неку будућу, јачу рецесију“.

Атина „не трује“ остале чланицеЗбог тога је консензус да, уствари, Грчка, сама по себи, није проблем или бар не би требало да буде. Грчки проблем је, оцењује се у Ситију, релативно мали у европским размерама јер је и Грчка релативно мали део Заједнице. Поготово што ниједна друга земља у еврозони – иако су неке озбиљно погођене кризом – није у овако великом проблему. Стога је и сума потребна за санирање Грчке – релативно мала, а њена криза може да се третира као случај „суи генерис“ који нема потенцијал да „трује“ остале кризне земље у Зони.
0 гласовa