АМЕРИЧКЕ трупе стигле су у Немачку, одакле ће, у оквиру стратегије НАТО јачања присуства на истоку Европе, бити упућене у Пољску. Укупно 900 теретних вагона, заједно дуги 14 километара, и бројни конвоји шлепера наредних дана ће војни товар пребацивати преко северне Немачке у Пољску – и даље.

 Фото Танјуг, АП

Немачки Дојче веле објавио је у недељу ову вест и оцену генерал мајора Бундесвера Јозефа Блока да је у питању „логистички велика операција“. У немачком Бремерхафену, три теретна брода морнарице САД искрцавају оружје и опрему тенковске бригаде 4. америчке пешадијске дивизије.

– Операција „Атлантик ризолв“ је знак константног ангажмана САД у Европи у циљу стабилизације мира – наводи Тимоти Мегвајер, заменик главног заповедника америчких копнених јединица у Европи, стационираних у Бремерхафену.

Влада САД најавила је прошле године да ће трајно послати још једну борбену бригаду у Европу са намером да се, пре свега Пољаци, Естонци, Летонци и Литванци увере да су САД војно на њиховој страни, што ове земље и желе да чују јер сматрају да су угрожене због руске агресије у Украјини, наводи Дојче веле.

НАТО намерава да у Пољској и три балтичке земље стационира четири мултинационалне борбене јединице са око хиљаду војника у свакој – дакле укупно њих 4.000.Та одлука је донета прошлог лета на самиту НАТО у Варшави. И стационирање једног немачког батаљона од око 500 војника у Литванији је део стратегије повећања присутности НАТО на североистоку Европе.

Немачки војници биће стационирани на уском копненом коридору (Сувалки) који с 65 километара ваздушне линије повезује Пољску и Литванију и важи за Ахилову пету НАТО, у случају евентуалне одбране балтичких земаља. Амерички војни транспорти изазвали су жестоке полемике и у самој Немачкој.

Док социјалдемократски званичници покрајине Бранденбург, која се граничи с Пољском, истичу да тенкови на границама никоме неће помоћи, из редова Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) поручују да се америчке војне радње спроводе регуларно у оквиру уговорних правила НАТО и на изразиту жељу Пољске.

Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је ту операцију пре неколико дана такође бранио као „дефанзивну“ и образложио да се она спроводи како би се осигурао мир. Једна друга, одлучујућа Столтенбергова реченица би, у источним чланицама НАТО, могла да изазове љутњу. Та реченица гласи: „Русија не представља непосредну опасност за неку чланицу НАТО“. Столтенберг је истовремено релативизовао обим присутности НАТО садашњом акцијом, рекавши да се ради неколико хиљада војника, у поређењу са десетинама хиљада руских војника.

И управо ти бројчани односи су проблем, сматрају војни стратези. Јер, уколико Русија буде хтела, она би, захваљујући војној надмоћи у региону Источне Европе, могла без проблема да заузме три балтичке НАТО чланице. До тог закључка долазе западни одбрамбени политичари, наводи Дојче веле.

ПРИПРЕМА ЗА РАТ?

ПОЛИТИЧКИ сукоби око наоружавања НАТО на истоку Европе били су на врхунцу током самита у Варшави. Немачки министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је тада говорио о „звецкању оружјем и ратним покличима“, а жестоко је критикован због, наводно, пријатељског става према Русији. Премештањем америчких трупа спор улази у нову фазу. Сабине Лезинг из редова Левице у Европском парламенту упозорава да би војно постројавање могло да се тумачи као конкретна припрема за рат и да би могло да изазове нежељене контрареакције.

www.novosti.rs/

0 гласовa