Новости истражују: Западни „јастребови“ забринути што нови амерички председник жели да промени досадашњу пропорцију финансирања свог војног блока. Самит Алијансе пролонгиран са почетка 2017. на лето

 Доналд ТрампМОСКВА – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

ПОБЕДА Доналда Трампа на председничким изборима у САД посебно је уплашила не само америчке, већ и „јастребове“ у Западној и Источној Европи. Њима се није допало што Трамп говори да НАТО треба да се мења јер је „застарела организација“, а поготово да се промени пропорција њеног финансирања.

У току предизборне кампање, у јулу ове године, Трамп је рекао да САД плаћају непропорцијални део НАТО, јавно поставивши питање: „Шта нам то треба?“ Руководиоцима бивших совјетских република и чланица Варшавског пакта запарала је уши Трампова реченица: „Ако Русија нападне на НАТО, треба заштитити само оне земље Алијансе које испуњавају своје обавезе према САД.“

Јасно је да Русија не намерава да нападне НАТО, што је потврдио и председник Владимир Путин, али ће њена армија бити спремна да одбије било коју агресију.

НЕКОЛИКО дана после Трампове победе, генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг упозорио га је на то какве би могле бити последице уколико САД престану да сарађују с НАТО. Бивши норвешки премијер тврди да је Запад сада пред највећим изазовом безбедности за цело поколење грађана, па би продубљивање разлика међу 28 држава чланица НАТО било опасно. Столтенберг сматра да зато треба јачати војну организацију под руководством САД.

– Није време да се стављају под сумњу вредности партнерства између Европе и САД – цитирали су Столтенберга поједини британски медији, и додали: – Он је подсетио да је НАТО подржао Америку после терористичких напада 2001. године. У Авганистану је погинуло више од хиљаду војника земаља чланица тог војног блока. НАТО је преузео на себе операцију у Авганистану, што је био директан одговор на терористички напад на САД. Столтенберг као да заборавља ко је почео ратне операције у Сирији, а пре тога у Либији и Ираку, и каже да се ситуација погоршала прво због Русије, па тек онда због нестабилности на Блиском истоку и северу Африке.

Додуше, Столтенберг је рекао и да су позиви САД на праведнију расподелу финансирања НАТО сасвим оправдани, јер Вашингтон покрива 72 одсто трошкова војног савеза. Уосталом, и одлазећи председник САД Барак Обама је рекао бившем британском премијеру да они морају више да издвајају за трошкове НАТО. Од 28 земаља чланица НАТО, само две поштују договор да издвајају на његово одржавање два одсто националног дохотка.

Занимљиво је да је Столтенберг одлучио да се обрати Трампу преко британских новина, наводећи које све опасности прете и зашто је потребан НАТО. Схвативши да би могло да дође до пукотина у НАТО, Столтенберг истиче да је самит НАТО пролонгиран с почетка 2017. на лето да би Трамп успео да се привикне на председничку функцију. Било је планирано да одмах после инаугурације нови председник дође у Брисел, али сусрет је отказан. Немачки медији истовремено тврде да у Бриселу желе да дају више времена Трампу како би он боље изучио и спознао колика је важност војног савеза и каква би могла бити штета од промена. У „тајном извештају“ који је направио генерални секретар Столтенберг, а који је доспео до новинара „Шпигла“, каже се да би Трамп могао да затражи од чланица НАТО да повећају трошкове на одбрану.

ИЗЈАВЕ генералног секретара НАТО прокоментарисала је Марија Захарова, службени представник за информације Министарства спољних послова РФ, која је казала да се Столтенбергове речи могу превести као страх од тога ко би могао да руководи тим војним блоком ако се удаљи Америка и ко ће и даље плаћати за мрачњаштва која се раде на милост Вашингтона. Одмах се јавио вршилац дужности руководиоца Информационог бироа НАТО у Москви Роберт Пшељ, који је, нимало дипломатски, рекао да је Марија глупа и посаветовао јој је да порасте.

Трампу се преко немачке ТВ обратила и немачка министарка одбране Урсула фон дер Лејен, која га је јавно замолила да и даље подржава НАТО и буде прилично тврд у односу према Русији.

– Трамп мора јасно да изјави кога подржава – да ли је то НАТО или му је важније „мушко пријатељство“. Он не сме да заборави да НАТО није бизнис пројекат, то није компанија – рекла је немачка министарка одбране.

Све изјаве руководилаца чланица НАТО показују колико је велика забринутост у европским војним круговима и колико их мучи питање хоће ли Трамп заиста да оствари предизборна обећања.

У предизборној кампањи Трамп је претио да ће смањити број америчких војника у Европи. Ради се о 4.000 војника које је Обама послао у Пољску и у земље на Балтику, бивше совјетске републике.

ИСТРАЖИВАЊА Према истраживањима која је спровео Pew Research, само 49 одсто Американаца има позитиван став према НАТО. У Немачкој је још лошија ситуација – само 38 одсто грађана мисли да треба да се пошаљу војници у случају руске агресије на неку земљу.

НЕДАВНО је председник Русије Владимир Путин оценио да су садашњи односи Русије и САД најлошији од распада СССР, јер Американци не одговарају на иницијативе које предлаже Москва. И министар одбране Русије Шојгу брзо је реаговао на раст војних потенцијала НАТО на границама Русије. Руководство у Москви не крије да ће адекватно реаговати, мада не постоји никакав страх од звецкања оружјем недалеко од западних граница Русије. Да подсетимо, НАТО је планирао да доведе седам бригада на западне границе Русије. Министарство одбране РФ одговорило је формирањем три нове дивизије чији је задатак да штите западне границе. Две од њих ће бити на обали Балтичког мора, а у Калињинградској области ће бити и ПВО системи, као и ракетни комплекси „искандер“ који могу да носе и атомске бојеве главе и чији је домет до 500 километара.

Да ли ће Трамп као председник променити мишљење и став да је „НАТО одживео свој век“ и да га одлучно треба реформисати или изменити тако да се та организација у будућности више бави борбом против међународног тероризма, знаће се тек после његове инаугурације 20. јануара. Једно је сигурно: Трамп ће покушати да промени садашњу атмосферу у односима Вашингтона с Москвом и Пекингом. То потврђује и бивши градоначелник Њујорка Рудолф Ђулијани, који се спомиње као могући кандидат за државног секретара САД, дакле човек који ће бити на челу америчке дипломатије.

ПРОПАГАНДА ШИРИ НЕПОВЕРЕЊЕ

Истраживања која су паралелно направили московски „Левада центар“ и Чикашки савет за међународне односе показали су колико су у директној вези пад међусобног поверења грађана двеју велесила и пропагандни рат који се води у новинама и на ТВ. Спирала антипатија брзо је расла од 2014. године.

У Русији је падало поверење и расла антипатија према Американцима после бомбардовања Србије 1999. године, затим агресије на Ирак 2003, па 2008, после грузинско-руског конфликта, као и догађаја у Украјини 2014. На другој страни, чак 71 одсто Американаца сматра да Кремљ покушава да смањи утицај Вашингтона. У Русији 68 одсто грађана мисли да се Америка понаша агресивно и да се њен утицај мора ограничити.

Новости

Прочитај без интернета:
0 гласовa