Београд – Банке су смањиле камате на стамбене кредите, и то на испод четири одсто, али и поред тога грађани готово и не узимају ову врсту позајмице. Наиме, према подацима Кредитног бироа, прошлог месеца ови кредити су се махом отплаћивали, а готово да и нису тражени. Отуда је у марту укупан дуг становништа по основу стамбених кредита смањен за 5,8 милијарди динара односу на фебруар.

Банкари и економисти се слажу да су главни разлози за пад тражње стамбених кредита ниска и нередовна примања, па се грађани тешко упуштају у ново задуживање.

Према анкети Народне банке Србије, коју је спровела међу банкама, стамбени кредити се све мање траже и одобравају још од септембра прошле године. Зато су банкари су смањили камате на 3,80 одсто на годишњем нивоу, а најављују и обарање провизија и накнада у наредном периоду. Уз то, стамбени зајам се може узети у већини банака без обавезног животног осигурања, накнаде за годишње администрирање ове позајмице…

Такође, банкари најављују додатно обарање камата.

„Банке су до сада добро зарађивале на стамбеним кредитима, јер су зарачунавале високе марже“, каже Млађен Ковачевић, економиста. „Еурибор, камата од које зависи цена стамбене позајмице, на историјском је минимуму и износи око 0,3 одсто, а све остало, дакле до пет-шест одсто, колико код нас износе камате на стамбене зајмове, зарада је банке. Како више немају добрих клијената који би се задужили, промениле су приступ и нуде мање камате. Али, ни то неће подићи њихову и кредитну активност, јер је све мање грађана који су способни да се задуже“.

У последњих 12 година банке су одобриле око 100.000 стамбених кредита, од тога око 18.000 у швајцарским францима, које грађани врло тешко отплаћују. Укупна вредност одобрених стамбених зајмова је око 380 милијарди динара. Просечна вредност стамбеног кредита је 34.000 евра, а највише их узимају грађани између 35 и 45 година старости.

Уколико би неко сада подигао стамбени кредит од 43.000 евра, са учешћем од 13.000 евра на 360 месеци и са каматом од 3,85 одсто камате, сваког месеца ми морао да издваја 147,10 евра. Неке банке нуде и грејс период од годину дана. Цене некретнина су и даље у паду, али и поред тога, тешко се било који подстанар одлучује на ову врсту зајма.

Још ће да падају

Након што је Народна банка Србије недавно смањила референтну камату са осам на 7,5 одсто, створени су услови и за даље смањење камата на динарске кредите у Србији, изјавио је јуче председник Савета гувернера Народне банке Србије проф. Небојша Савић.

„Пад камата на динарске кредите је управо оно што се већ неко време дешава на тржишту“, рекао је Савић.

(Фото: Новости)

(Фото: Новости)

Ниво на којем је референтна камата данас, додаје он, прилагођен је целини економске политике која се води у Србији, а да би могла и даље да пада, потребна је подршка фискалне политике.

У мери у којој држава буде успешно спроводила реформу јавних финансија, прецизирао је он, у тој мери ће и каматна стопа централне банке моћи да иде и ниже са тренутних 7,5 одсто. Како је казао, ефективна референтна каматна стопа је сада око пет одсто.

На добош

Стамбени кредити су и даље зајмови који имају највећи степен наплате. Банке су до сада активирале око 800 хипотека, али преузете станове врло тешко могу да продају. Почетна цена на лицитацији је 60 одсто вредности некретнине, а упркос томе интересената – нема.

С. Моравчевић / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/ne-pomazu-ni-niske-kamate/

1 глас