Врата ЕУ остају отворена за Западни Балкан, пише у ауторском тексту за Дојче веле Михаел Рот, државни секретар у немачком Министарству спољних послова.

Расположење за проширење Европске уније није најведрије и то није почело референдумом о Брегзиту, навео је Рот.

- Грађанке и грађани у ЕУ очекују да Унија реши сопствене проблеме пре него што прими нове чланице. То изазива забринутост и у државама Западног Балкана. Стога је био важан сигнал са јулске конференције у Паризу у оквиру такозваног Берлинског просеца: европска перспектива је оснажена, улазак у ЕУ ће уследити чим буду испуњени сви неопходни услови – истиче Рот.

Он констатује да људи у земљама Западног Балкана верују да се приближавање ЕУ одвија превише споро.

- Неопходне реформе од њих захтевају много. Баш зато политичарке и политичари имају још већу обавезу да придобију подршку за заједнички циљ – улазак у ЕУ. Он је у обостраном интересу. Државе Западног Балкана профитирају од заједнице која је светски симбол привредног раста, солидарности, слободе и демократије утемељене на непорецивим вредностима. Европска унија с друге стране профитира од једног стабилног и демократског региона – додаје Рот.

Према његовим речима, свака земља сама одређује тренутак приступања ЕУ: што брже спроводе реформе, то је улазак ближи.

- Када ће ЕУ примити нове чланице зависи мање од ЕУ, а више од темпа промене у земљама -кандидатима. Критеријуми су јасно утврђени. Европска унија неће оставити те државе саме, она ће их и даље подржавати на њиховом путу – пише Рот.

Наводи и да развој демократије и правне државе за Немачку има приоритет.

- То је основни критеријум за могући улазак у ЕУ. Унија и Србија су недавно отвориле кључна преговарачка поглавља – то је био важан корак на обострано задовољство. Сада се ради о томе да након речи уследе и дела. Ради се о примени свега онога што је српска Влада конкретно предвидела у акционим плановима за поглавља 23 и 24. Србија је ту на добром путу. ЕУ помно мотри стање медијских слобода, независности правосуђа, основних и људских права – истиче Рот.

Немачки функционер наводи да је јасно да промене које дотичу цело друштво не могу бити изведене преко ноћи.

- Али неопходне реформе нису саме себи циљ нити су уступак Европској унији – напротив, оне треба да користе српским грађанкама и грађанима. Исто важи за помирење у региону и добросуседске односе. Они служе трајној стабилности у региону и требало би да побољшају заједнички живот људи”, каже Рот.

Подсећа да су чланице ЕУ, упркос различитим историјским искуствима и схватањима, усагласиле заједничку позицију према Русији.

- При томе ЕУ своје опхођење према Русији не заснива искључиво на санкцијама већ и на дијалогу. Никако не желимо политику против или без Русије. Зато нико и не тражи од Србије да прекине своје везе са Русијом. У Европској унији се ради о заједничком политичком наступу – и према Русији. Србија је донела одлуку да жели да постане чланица ЕУ потпуно свесна да то значи да ће током приступног процеса морати да континуирано прилагођава своју спољну политику заједничкој спољној политици Европске уније – закључује Рот.

извор: www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/601904/Ne-trazimo-od-Srbije-da-se-odrekne-Rusije-ali

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ