БЕОГРАД – Позив за организовање заједничких војних вежби Русије и Србије, који је Сергеј Шојгу, министар одбране Руске Федерације, упутио Србији почетком недеље, представља само политичку реторику, с обзиром на то да су заједничке војне вежбе предвиђене билатералним споразумом о војној сарадњи две земље, речено је у Министарству одбране у одговору на питање да ли се разматра преиспитивање одлуке о заједничкој војној вежби са Русијом, након критика које су уследиле из Европске уније.

Из Министарства одбране истичу да заједничке војне вежбе са Русијом не представљају никакву новину, или одлуку која се доноси „данас за сутра“, већ да су одавно утврђене споразумом.

„Не можемо да преиспитујемо одлуке које смо одавно утврдили потписивањем билатералног споразума са Русијом. То би било јако неозбиљно и готово је немогуће без некаквог заокрета на нивоу Владе Србије у промени геостратешке политике“, истичу у Министарству одбране.

Коментаришући критике ЕУ због заједничких војних вежби Србије и Русије, Јадранка Јоксимовић, министарка без портфеља задужена за европске интеграције Владе Србије, наводи да је геостратешко опредељење Србије јасно – европско.

„У политичком смислу Србија промовише политику сарадње са великим бројем земаља. У домену војних односа Србија има споразуме о сарадњи са преко 60 држава широм света па и са Руском Федерацијом. Најинтензивнију сарадњу у домену одбране има у оквиру Партнерства за мир која истовремено укључује највећи број активности“, истиче Јоксимовићка.

Према њеним речима, Србија дели безбедносне ризике са земљама чланицама ЕУ.

„У погледу преузимања безбедносног ризика широм света, овде не говорим о војним вежбама, Србија тај ризик, учествујући у свим операцијама ЕУ у које је позвана, дели са ЕУ и њеним државама чланицама. То довољно говори о стратешком правцу кретања наше земље“, наводи министарка за европске интеграције.

Она напомиње да је Србија држава придружена ЕУ, као и да са ЕУ има отворен и искрен однос.

„Када год постоји потреба за политичким и спољнополитичким консултацијама простор постоји и због тога је формиран Савет за стабилизацију и придруживање између Србије и ЕУ“, закључује.

Иван Мркић, саветник председника Србије Томислава Николића, оцењује да су заједничке војне вежбе Србије и Русије разумљиве.

„Мени је то сасвим у реду. Мислим на такав став Министарства одбране. Па, зар није Руска Федерација још увек у НАТО Партнерству за мир? Зар нису Руси и Американци у заједничким истраживањима космоса на станици Мир, зар нису Немачка, САД, Велика Британија, Француска, Кина и Русија улагали заједнички напор у постизању главног споразума са Ираном, зар нису пре неки дан САД отвориле амбасаду у Хавани?“, истиче Иван Мркић.

Он напомиње, међутим, да Србија није тог калибра, али, како каже, добро је мислити својом а не туђом главом“.

„Србија много ради на путу европских интеграција и стало нам је да европски стандарди постану и наши, јер је то добро за сваку област нашег друштвеног и економског живота“, истиче Зорана Михајловић, потпредседница Владе Србије.

Да подсетимо, Министарство одбране припрема укупно 24 војне вежбе са другим државама. Од тог броја предвиђено је да Војска Србије ове године има две војне вежбе са Русијом а остале са земљама чланицама НАТО алијансе. Још тада је у Министарству одбране била потврђена информација коју је објавио представник Министарства одбране Русије при Ратном ваздухопловству Игор Климов – да ће војни пилоти Русије и Србије извести заједничке вежбе у септембру. Међутим, у Министарству одбране јуче није било расположених да одговоре на питање шта се догађа са предвиђеном војном вежбом са Русијом у септембру.

Интересантан је податак да је прва заједничка вежба Оружаних снага Руске Федерације и Војске Србије, у историји две земље, договорена и одржана усред украјинске кризе и отвореног сукоба на релацији ЕУ-Русија, у новембру 2014. Информација о томе чувана је у тајности, а у домаћу јавност стигла је преко руског Министарства одбране. Иако су српски званичници тврдили да информација о војној вежби није била тајна, чињеница да није правовремено најављена у медијима, тумачила се као бојазан Владе Србије од негативних коментара ЕУ. Непуних месец дана раније Београд је уприличио војну параду, током посете Владимира Путина, поводом обележавања 70-годишњице од ослобођења Београда, што је изазвало критике појединих западних званичника.

Споразум о војној сарадњи

Владе Србије и Руске Федерације потписале су 13. новембра 2013. Споразум о војној сарадњи, а кровни документ потписан је током посете Владимира Путина, председника Русије, у октобру прошле године у Београду. У том документу, између осталог, пише да је настао због важности дијалога по питањима очувања међународне и регионалне безбедности и стабилности, узајамног разумевања у области одбрамбене политике две земље, односно да је циљ јачање веза између ВС и Оружаних снага РФ. У члану 3 споразума пише да ће се реализација праваца војне сарадње вршити на неколико начина, међу којима су: размена посета и званичних делегација различитог нивоа, реализација експертских посета ради одржавања консултација, учешће по позиву на војним вежбама и (или) присуство на њима у својству посматрача, разменом посета припадника војног ваздухопловства и аеро-група, одржавањем културних и спортских активности, као и другим облицима сарадње према договору две државе.

www.pravda.rs/2015/08/19/ne-donosimo-odluke-danas-za-sutra-nece-biti-preispitivanja-ucesca-u-vezbama-sa-rusijom/

Прочитај без интернета:
0 гласовa