С. МИШЉЕНОВИЋ

Не постоји могућност да у структуралном дијалогу Република Српска изгуби било коју од прописаних надлежности. Управо зато се залажемо за укидање проширених надлежности, а посебно се противимо успостављању Врховног суда БиХ. Јер би његовим успостављањем, за шта такође не постоји уставни основ, била угрожена постојећа организација судова у ентитетима. Правосуђе ентитета представља заокружену целину и не може бити угрожено по било којем основу.

 rs (1)_620x0

Ове ставове изнео је у интервјуу за „Новости“ Антон Касиповић, министар правде Републике Српске.

Он наводи да РС истрајава на укидању такозване проширене надлежности која омогућава Суду БиХ да, по нејасним критеријумима, преузима предмете из надлежности ентитетских судова.

- Република Српскa се залаже за поштовање успостављене надлежности између заједничких институција БиХ и ентитета регулисаних Уставом БиХ и уставима ентитета. У организацији правосуђа ово је изузетно важно у циљу јачања правне сигурности и права сваког на правично суђење и поштовање члана 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода – наводи Касиповић.

* Каква је позиција Српске када је реч о раду и надлежностима Суда БиХ?

- Наш циљ је да по опште прихваћеним стандардима регулишемо стварну надлежност Суда БиХ на врло јасан и децидан начин. То подразумева да Суд БиХ нема надлежност у односу над судовима ентитета и да је надлежан само у кривичним стварима, за кривична дела уграђена у Кривични закон БиХ или и у неки други закон који је донела Парламентарна скупштина БиХ. То практично значи да су кривична дела уграђена у Кривични закон ентитета у искључивој надлежности суда и тужилаштва ентитета.

ПОМАК У БРИСЕЛУЗНАЧАЈАН помак у дијалогу је била бриселска конференција министара правде БиХ, ентитета и председника Правосудне комисије Брчко дистрикта БиХ. Тада је потписан протокол у којем је радна верзија закона о судовима БиХ припремљена у Министарству правде РС ушла као документ који ће бити предмет расправе структуралног дијалога – каже министар Касиповић.

* Може ли реформа правосуђа БиХ бити окончана договором?

- Због незадовољства радом Суда и Тужилаштва БиХ, а нарочито због ретроактивне примене Кривичног закона, проширене надлежности, структурални дијалог је и почео 2011. године и имао је за циљ да се редефинишу Суд и Тужилаштво БиХ у складу са општеприхваћеним стандардима из ове области. За било какву реформу организације и надлежности Суда БиХ потребно је постићи пун консензус како струке тако и политике. Закон о суду је наметнут, али за његову измену и допуну потребан је пун консензус како би могао бити усвојен у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине.

Ма колико преговори трајали и без обзира на њихов исход, постојећа организација и надлежност судова РС остаје нетакнута. Закон о судовима РС је донела Народна скупштина Републике Српске, на основу члана 121. Устава РС и то је питање у искључивој надлежности РС.

* Да ли се могу ограничити надлежности Суда БиХ?

- Досадашња искуства показују да Суд БиХ ни у једном „преузетом“ предмету није поступио у складу са законом. То посебно потврђује и аналитичко мишљење Високог судског и тужилачког савета БиХ, па не разумемо оне који још увек покушавају да задрже проширену надлежност Суда БиХ. Морамо се изборити да укинемо оно што не познају ни друге земље које имају висок степен владавине права и природног судије, као и начела да окривљени мора знати по којем закону ће му се судити и који суд ће му судити.

АПЕЛАЦИОНО ВЕЋЕ

ЗАЛАЖЕМО се да се Апелационо веће, које је у саставу Суда БиХ, измести успостављањем Вишег суда, као другостепеног суда који би одлучивао у другом степену. Неприхватљиво је да судије Суда БиХ, решавају у првом и другом степену, а да при том председник суда има ингеренције у формирању првостепеног и другостепеног већа. Постојећа организација је супротна Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода у којој је јасно дефинисано да осуђено лице има право жалбе непосредно Вишем суду.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:596543-%D0%9D%D0%B5%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BE-%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%92%D1%80%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D1%83%D0%B4%D0%B0-%D0%91%D0%B8%D0%A5

Прочитај без интернета:
0 гласовa