Коментар Марка Радуловића

То што је Вучић спреман да се, како каже, сагне и савије главу у Сребреници, то нека ради у име своје партијске клике и изманипулисаног дела народа који га следи. У моје име не треба нико да се сагиње пред 1.000 муслимана које су побиле западне агентуре у сарадњи са снагама Алије Изетбеговића.

А ја своју главу сагињем и исказујем дубоко поштовање према француском Националном фронту чији је посланик Емрик Шопрад пред Европским Парламентом иницирао Предлог Резолуције о Сребреници у коме наводи да је од ’92. до ’93. год. 39 српских села у близини Сребренице уништено, а њихови становници масакрирани и депортовани, да је 16. јула ’95. године ВРС отворила коридор за пролазак колона бошњачких војника и цивила од Сребренице до Тузле и да не постоји ни један доказ о постојању плана за масовну егзекуцију тзв. Бошњака, као што је у фебруару 2001. године пред истражном комисијом Народне скупштине Француске признао Жан-Рене Руез, који је био задужен за истраживање догађаја у Сребреници и околини.

Према томе, различити су приоритети сагињања. Неко се сагиње пред лажима Брисела и Вашингтона, неко пред Истином. У сваком случају, Вучић би требало да прикочи са сагињањем. Будући да Брисел и Вашингтон таквим полтронима у неком моменту, када их искористе и потроше, потуре и ствари пред којима је не само непријатно, него и непристојно сагињати се…

НЕ У МОЈЕ ИМЕ! Нека Вучић „сагне и савије главу“ у Сребреници у име своје партијске клике и изманипулисаног дела народа који га следи

10 гласовa