ЈОШ нису познати детаљи како ће тећи приватизација Пољопривредне корпорације Београд, али је свима јасно да је реч о златној коки. Држава је одлучила да је прода, а синдикати сумњају да би неко могао да је купи за мале паре и „очерупа“. Најава српских бизнисмена, Миодрага Костића и Матијевића, да ће се удружити како би преузели ПКБ, најављује оштру борбу за имовину, земљиште, животиње, механизацију и стручњаке у Падинској скели. У реду за овог пољопривредног гиганта стоје и фирме из Данске, Немачке и Кине.

Скупштина Града Београда је одлучила да се ово предузеће приватизује моделом продаје дела имовине, а приватизациони саветник „прави“ пакет имовине који ће бити стављен пред потенцијалне купце. Најављено је да ће половином године бити објављен јавни позив заинтересованим инвеститорима, али синдикати сматрају да тај поступак треба обуставити.

– Проценили су целу фирму на 210 милиона евра, а ми сматрамо да вреди три пута више – каже Милисав Ђорђевић, председник Самосталног синдиката радника ПКБ. – Продали смо четири хектара земље код новог моста „Михајло Пупин“ за 800.000 евра, а ми на том потезу имамо још 300 хектара. Само та земља има већу тржишну вредност од читаве суме за коју хоће да нас продају. А ми имамо и 9.000 крава, 20.000 грла остале стоке, 29.000 хектара земље… Већ су почели да праве уступке, па се прича да ће тражити да нови власник очува делатност у наредних пет година и да запослени добију отпремнине од по 300 евра по години стажа. А ми питамо, шта после тих пет година?

Стручњаци у Србији, такође, сматрају да ће нови власници уништити најперспективније пољопривредно газдинство у Европи.

– Страхујем да ће будуће газде брзо повратити мала уложена средства и зарадити вишеструки износ капитала, само по основу препродаје и пренамене пољопривредног земљишта у грађевинско – прича професор Миладин Шеварлић, агроекономиста. – Било да од тога направи индустријско или грађевинско земљиште. Ако садашња генерација, са оволико ресурса, није способна да организује пољопривредну производњу на одржив начин, како да то очекујемо када је у рукама малог броја земљопоседника.

Према речима професора Шеварлића, поставља се питање ко је дозволио Граду Београду да продаје друштвену имовину. Како каже, чак ни Устав Србије не дозвољава продају природних ресурса.

– ПКБ је најуређенија пољопривредна површина у Европи – истиче професор Шеварлић. – Они имају неколико предности у односу на све друге фирме. Због локације имају мање трошкове транспорта, па је потребно кратко време за снабдевање воћем и поврћем у свежем стању. То тешко може да има било који град у свету.

Професор Шеварлић свима који се залажу за приватизацију пољопривредног земљишта саветује да продају своје станове странцима и да их онда од њих изнајме да у њима живе.

ПРЕДЛОГ

ЗАПОСЛЕНИ у ПКБ противе се најављеној приватизацији овог предузећа. Представници оба репрезентативна синдиката ПКБ-а предложили су алтернативни модел мешовитог власништва који би, према њиховом мишљењу, компанији омогућио да инкасира више од 400 милиона евра.

Контролни пакет од 51 одсто акција у ПКБ-у требало би да, према том предлогу, трајно припадне држави, још 15 одсто било би подељено свим грађанима, а неколико процената добили би запослени и пензионери фирме. Осталих тридесетак одсто било би понуђено на берзи.

(Вечерње новости)

www.nspm.rs/hronika/sindikat-pkb-procenili-su-ceo-pkb-na-210-miliona-evra-a-vredi-tri-puta-vise-neko-ce-za-male-pare-da-kupi-pkv-i-da-ga-ocerupa.html

2 гласa