Београд – Нема пара за раднике Гоше, неће их ни бити, поручио је штрајкачима у Смедеревској Паланци бивши власник из Словачке.

(Фото: Фабрика Гоша/сајт)

„Рекао је Владимир Пор (бивши власник) једном од директора који је ишао у Словачку да преговара да га не занимају ни радници и да пара нема“, каже председник Штрајкачког одбора Милан Вујичић. Радници ове фабрике шинских возила су и јуче, као и недељама уназад, блокирали пругу од девет до 10 часова, а за понедељак најављују да ће нешто променити, највероватније блокаду продужити за један сат. Њихов штрајк са кратким прекидом траје дуже од три месеца. Толико траје и ћутање, боље нереаговање, државе о ситуацији у којој се налази више од 300 радника.

Александар Вучић је као премијер отишао једном, 7. априла, у ту фабрику и обећао помоћ. Повео је тада са собом министре рада и привреде Александра Вулина и Горана Кнежевића. Вучић је обећао да ће доћи у фабрику поново око Ђурђевдана, али није никада отишао. Постао је председник државе у међувремену, сада има паметнија посла, ваљда.

Из службе за информисање министра рада Александра Вулина су 28. марта, када се штрајк тек захуктавао, на питање Данаса да ли је инспекција рада била у контроли у фабрици Гоша рекли да су током 2014. инспекције рада два пута подносили пријаве против власника Гоше због неправилности у пословању, али да судски органи ниједном нису одредили казну.

Вулин је рекао како је „недопустиво да неко не уплаћује доприносе за раднике“, као и да такво понашање мора бити санкционисано, те да ће држава учинити све што је у њеној моћи да се ситуација у Гоши реши.

Само недељу дана касније, 5. априла, Вулин је схватио како је Гоша приватно предузеће и да држава не може да нађе решење, ни да покрива дугове приватног власника.

„То једноставно није могуће. Оно што је у надлежности државе, ми можемо да урадимо. Ми можемо да видимо да ли има било шта што држава може конкретно да уради, али не можемо да решимо проблем заосталих зарада од приватног послодавца“, рекао је он тада.

Држава не може да покрива дугове приватног послодавца, али може и мора да контролише да ли тај приватни послодавац уплаћује доприносе или не. У случају Гоше, бивши власник ЖОС Трнава им је остао дужан 600.000 динара за зараде, док доприносе није плаћао четири пуне године. Исто толико радници су били и без здравствених књижица.

Међутим, због тога га држава Србија није казнила. Нереагавањем државе Србије радници су остали у минусу од 1,8 милиона евра, а она сама четири милиона евра. Како је могло да се деси да Пореска управа, која свако мало затвори неку ситну радњу или пекару у крају, не успе за четири године да примети избегавање обавезе једног тако великог, страног послодавца?

Питање Данаса да ли је Пореска управа током 2013, 2014, 2015. и 2016. реаговала на било који начин због неплаћених доприноса у Гоши готово три месеца је без одговора. Послали смо га 7. априла.

Министар привреде је најспорије одреаговао на вест о штрајку у Гоши, први пут се огласио (не рачунајући заједничку посету са Вучићем) тек 26. априла. И последњи пут. Тад је рекао да ће држава „учинити све што је у нашој моћи“, али и напоменуо да „немамо много могућности, јер је то потпуно приватна фабрика“. Ми смо јуче покушали да добијемо одговор од њега да ли постоји неки план, шта учинити са радницима Гоше, али и Фијата који штрајкују већ неколико дана, али нам одговор није стигао.

Међутим, министар привреде, који то остаје и у овој више реконструисаној него новој влади Ане Брнабић, није пропустио да се у Паризу крајем маја похвали како је Србија „шеста земља у Европи по броју новоотворених радних места, произашлих из директних страних инвестиција“ и како су само од почетка године потписали уговоре са девет великих компанија, које планирају да инвестирају скоро 60 милиона евра у нашу земљу и отворе више од 4.000 нових радних места. Ако ће то бити радна места попут оних у Гоши, Фалк Исту, Фијату, Јури – хвала, али боље не.

Данас је одговоре о ситуацију у Гоши покушао да добије и од Ане Брнабић (била је мандатарка па није могла да конкретно реагује), Вучића као премијера и председника, али и Ивице Дачића док је био у статусу вршиоца дужности премијера. Конкретне одговоре нисмо добили ни ми, али ни радници који су им писали, а које сада очекује највероватније стечај и „рупа“ у пензијском осигурању од четири године коју изгледа нико не намерава да закрпи.

Љ. Буквић / Данас

www.vaseljenska.com/ekonomija/nema-para-za-radnike-gose-nece-ih-ni-biti/

7 гласовa