Откако је Европска унија почела да се шири на исток, број источноевропских радника који су, након рада у Немачкој остали без плата, сваким даном све је већи.

Уласком Хрватске у Европску унију додатно се повећао број радника који у Немачку долазе „трбухом за крухом“, а искуство многих међу њима је да је ова обећана земља пуна препрека кад треба да остваре своја права, објавио је Дојче веле.

Немачки јавни сервис као пример наводи фирму „Кацор“ у Офенбаху, чији су власници преварили више од 300 радника из Румуније, Пољске и Хрватске, који још од марта цекају на исплату плата.

Власник фирме „Кацор“ , код које су потписали уговор, нестао је без трага – заједно с новцем који је, између осталог и за плате радника, исплатила фирма „Дреслер бау“, главна фирма на градилишту на којем су радили. На телефон фирме у Офенбаху не одговара нико.

Да ствар буде још гора, радници запослени код „Кацора“ остали су и без крова над главом јер фирма није платила ни смештај својим радницима.

Фирма „Дреслер бау“, која се на градилишту појавила у улози главног извођача, одбија да исплати комплетан дуг радницима јер тврди да је тај новац вец једном уплатила фирми „Кацор“. Радницима је накнадно исплатила по 300 евра и дословно их истерала са градилишта.

Закон је, међутим, у овом случају на страни радника јер је у Немачкој за исплату плата у случају правног спора одговоран главни извођач радова на градилишту.

Преварени радници су, у међувремену, пред Управним судом у Франкфурту на Мајни уложили тужбу с добрим изгледима за исплату нето сатница, уз правну помоћ саветовалишта Немачког савеза синдиката (ДГБ).

Проблем за многе раднике је тај што пресуду ретко када дочекају у Немачкој, већ се првом приликом, често без средстава и крова над главом, врате кучама.

Кад се говори о случајевима радника који су, након рада у Немачкој остали без плата, углавном се ради о фирмама са истока ЕУ које као предузимачи делују у Немачкој и на градилиштима запошљавају раднике из својих земаља.

У случају да се те фирме огреше о немачке социјалне законе, правосуђу у Немачкој врло је тешко да правно гони власнике фирми који се налазе у иностранству.

Случај „Кацор“ по много чему је посебан, каже Владимир Богоески из ДГБ-ланца саветовалишта „Поштена мобилност“.

„У овом случају ради се о немачкој фирми која је запошљавала по немачким правилима и зато ће бити занимљиво пратити како це се правно тај слуцај развијати“, каже Богоески.

Већ готово пола године, ограничени приступ немачком тржишту рада важи само за неквалификоване раднике из Хрватске, али су и они изузети од тог правила ако се ради о сезонском радном односу.

Одлука о продужењу или укидању ограничења, на коју многи у Хрватској цекају с нестрпљењем, заправо у пракси више нема никакву тежину јер је немачко тржиште рада у суштини већ сада готово у потпуности отворено за радну снагу из Хрватске.

Тога су свесни и у ДГБ, који у међувремену у многим саветовалиштима пружа и услуге саветовања и на хрватском језику. Проблем многих новопечених „гастарбајтера“ пре свега је непознавање језика, што их понекад цини „лаким пленом“ бескрупулозних послодаваца. Многи потписују документа, а да се пре тога не информишу о чему се ради.

„Имали смо случајеве да су људи на градилиштима потписивали документа на којима пише да су плацени сходно немачком закону о минималцу. Али то је истовремено био и документ који је потврђивао да је новац исплаћен, а многи су га потписали пре него што су новац и видели. Након тога ми имамо врло слабе карте у руци ако желимо да се изборимо за права тог радника“, објашњава Богоески.

Многи који у Немачку долазе на рад упознати су с чињеницом да је у тој земљи однедавно на снази закон о минималној сатници која износи 8,50 евра. Али тај минималац не важи за све.

„У неким браншама, попут грађевине, минималци су виши: за квалификованог радника 14,20 евра, а за помоћног 11,50 евра по сату“, каже Богоески.

Радници ДГБ-ове мреже саветовалишта „Поштена мобилност“ сваким даном имају све више посла.

„Тенденција је у сваком случају узлазна, тако да мислим да ће број оних који код нас потраже помоћ, додатно да порасте“, каже Богоески.

По броју грађана који затраже правну помоћ ДГБ-а, на првом месту су убедљиво грађани Пољске, иза којих следе Румуни, Бугари и Мађари.

Радници помоћ у највећем броју случајева траже због неисплаћивања плата. Хрватски грађани су на петом месту, али то би ускоро, након што шире масе у Хрватској схвате да је немачко тржиште рада готово у потпуности отворено, могло да се промени.

Јер Немачка, а то показују и најновије статистике за мај, и даље је у фази економског узлета и са стопом незапослености која је у даљем паду. То значи да ће Немачкој и даље бити потребна радна снага, констатује Дојче веле.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:550607-%D0%9D%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0-%D0%BE%D0%B1%D0%B5%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0-%D1%81%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D0%BC%D0%B0

Прочитај без интернета:
0 гласовa