Чак 200.000 грађана Србије није успело да наплати ратну одштету Немачке због нацистичких злочина у Другом светском рату. Ненаплаћена штета износи најмање 290 милијарди долара.

сх.wикипедиа.орг
Драги потомци нациста, ратна одштета не застарева

Заједница удружења жртава Другог светског рата Србије покренуће иницијативу да се обнове преговори са Немачком у вези са плаћањем обештећења, изјавио је председник Управног одбора Заједнице Драган Нововић.

Он је навео да више од 200.000 грађана Србије није успело до данас да наплати одштету од Немачке после Другог светског рата, било у своје, или у име својих предака.

Ненаплаћена штета, и то само на основу принудног рада, процењена је на 290 милијарди долара.

– Наша организација има 90.000 чланова, а накнадама за принудни рад, које су Немачка, Аустрија и Мађарска исплатиле између 2001. и 2008. године, обухваћено је мање од три одсто оштећених у ратним збивањима – рекао је Нововић.

Одштета исплаћена само преживелим логорашима

Он објашњава да су обештећење добили они који су преживели коцентрационе логоре и који су били живи 1999/2000. године, међутим, новац нису добили њихови наследници, ратни заробљеници, односно припадници Војске Краљевине Југославије који су били у војним логорима.

Нововић наводи да право на наплату ратне штете, које не застарева, имају ратни војни заробљеници и заробљеници коцентрационих логора, робовски и принудни радници, потомци смртно страдалих лица у знак одмазде и преминулих у логорима, као и они чију је имовину уништио или однео окупатор.

– Из целе Југославије у војним логорима је било 350.000 заробљеника, од чега 85 одсто из Србије. Само њих 170.000 дочекало је крај рата – каже Нововић.

Предлог закона о обештећењу поднет је још 2004. године када је из Бундестага била обећана исплата, али никада није спроведена.

Новац су до сада, у минорном износу, добиле жртве медицинских експеримента, а Југославији су враћене старе демонтиране машине.

Конкретни разговори у вези са обештећењем жртава рата почели су тек после 1970. године, непосредним контактима између Тита и њемачког канцелара Вилија Бранта.

У априлу 1973. године постигнут је споразум по којем је Југославији исплаћен новац за привредни развој, а који је употребљен и за одштету за Србе страдале у логорима, док Јевреји и други грађани који су претрпели материјалну штету у заробљеништву нису помињани.

Влада Савезне Републике Немачке одобрила је затим Влади СФРЈ повољну помоћ од 700 милиона марака, као зајам у три транше, а верује се да је новац употребљен за покривање дефицита, финансирање изградње нуклеарне електране „Кршко“ и за помоћ Црној Гори.

Влада СФРЈ обратила се Немачкој 5. децембра 1991. године и 23. априла 1992. године, а Удружење ратних заробљеника Југославије тражило је да се Немци врате за преговарачки сто, што је одбијено.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/563108/Nemci-nam-duzni-290-milijardi-dolara-odstete

1 глас