Четврт милиона Немаца окупило се протеклог викенда у Берлину да би показали своје противљење потписивању економских уговора са Америком (ТТИП) и Канадом (ЦЕТА). Најмасовније демонстрације које су протеклих неколико година одржане у Немачкој обезбеђивало је око 1.000 полицајаца.

Полиција је, иначе, умањила број демонстраната процењујући да их је било „најмање 150.000″.Толику масовност нису очекивали чак ни сами организатори. Рачунало се да ће их доћи 50.000 хиљада, али се показало да су Немци много више забринути него што то политичари мисле.

Ироничном игром случаја, колона се формирала на тргу Вашингтон, а затим је кроз четврт владиних зграда ишла до Бундестага и даље улицом 17. јуна, али је накнадно траса продужена, јер је због огромног броја људи чело протеста већ стигло до циља, а десетине хиљада још увек није ни кренуло са почетне тачке.

Протест је организован под паролом „За праведну светску трговину“, а покренут је од широке палете коју чини 170 организација: групе за заштиту природне околине, потрошачи, социјална удружења и раднички синдикати. „Данас је велики дан за демократију“, поручили су организатори.

- Устајемо против ТТИП и ЦЕТА. Заједно бранимо демократију и праведну трговину. Преговори о ТТИП на основу садашњег мандата морају да буду заустављени. Предочени ЦЕТА уговор не сме да буде тако ратификован – речено је на скупу.

Критичари споразума забринути су због могућег укидања европских стандарда заштите екологије, радника и права. Демонстранти су носили транспаренте у првом реду усмерене против све већег утицаја америчких концерна на политику и „разградњу демократије“, као и на манипулације генетски модификованом храном.

Други су упозоравали на смањење права радника, уништавање природних ресурса, или увођење приватних судова који би требало да доносе пресуде у споровима између држава и моћних концерна.Кампања за увођење споразума коју воде политичари, и поред свега, није ослабила.

Тако је вицеканцелар и министар привреде Зигмар Габријел у плаћеном огласу који се под насловом „Застрашивање није у реду“ појавио у свим већим дневним новинама, пледирао за увођење споразума. Слично мисли и удружење индустрије БДИ, чији је председник Улрих Грило рекао:

- Ми Европљани морамо да учествујемо у обликовању глобализације, јер ко једино блокира, изгубиће.

Председник удружења послодаваца Инго Крамер изразио је неразумевање за то што се дешава поводом овог споразума:

- Не схватам зашто се земљом шири нови менталитет самоизолације.

Побуна „фундаменталиста и националиста“

Водећи медији, у првом реду „Билд“, вест о масовним демонстрацијама су брзо потисли у други план. Колумниста булеварског „Б. З.“- а Гунар Шупелијус резигнирано је питао :“Свим противницима ТТИП-а: Против кога излазите на улице?“ По њему нема никакве сумње да слободна трговина омогућава растуће благостање, а самим тим слободу и демократију. Побуну против ТТИП-а он је прогласио 䦵ндаменталистичком, националистичком и хистеричном“.

У среду је Комисији ЕУ предато више од три милиона потписа, који су сакупљени широм Европе у прошлој години против ТТИП и ЦЕТА. Акција сакупљања потписа је уследила у оквиру европске грађанске иницијативе „Стоп ТТИП!“ и имала је више потписника него било која друга иницијатива.

Студија Института за глобални развој и природну средину америчког Тафтс универзитета показала је да би споразум ТТИП имао уништаваће дејство на европске државе. До 2025. било би изгубљено око 600.000 радних места -134.000 у Немачкој, 130.000 у Француској и око 223.000 у земљама севера Европе. Пао би и бруто доходак становништва. За  државе са југа ЕУ, губици прихода и броја радних места би били мањи, а разлог је што привреде ових држава и данас немају јак извозни потенцијал.

Угрожен суверенитет држава

Ко треба да суди о евентуалним прекоокеанским споровима? Концерни имају право да туже државе ако оне својим законима и политичким одлукама угрозе њихове профите. На тај начин би било могуће да концерни одлучују, на пример, да ли једна држава има право да одустане од коришћења атомске енергије или не, или да забрани генетски модификоване производе. Отпор у Европском парламенту оваквој „заштити инвестиција“ је велики. Европска комисија је принуђена да ова правила дефинише тако да чланицама ЕУ гарантује право на самостално одлучивање.

Са друге стране, бројке показују да би америчка индустрија била јасни добитник: Извоз би порастао за 1,02 процента, било би обезбеђено 784.000 нових послова, а просечни приход по домаћинству би порастао за 699 евра, тврди ова студија. Ипак, и у Европи постоје они који би профитирали: власници капиталних инвестиција, дакле берзе.

Преговори сакривени од јавности: Тајна и за посланике Бундестага

Преговори ЕУ и САД о постизању „трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства“, или скраћено ТТИП почели су у јулу 2013. Крајњи циљ ТТИП-а је, наводе његови заговорници, уклањање баријера у трговини. Они који су за то лобирали признали су, међутим, да су јавности до сада приказивали само светлију страну медаље.

Заштитници потрошача тврде да постоје тајни преговори Брисела и Вашингтона којима се уводе заштитне клаузуле за највеће концерне. ТТИП је, рецимо, тајна и за посланике Бундестага. Комплетна документација налази се у америчкој амбасади у Берлину, али шта будући договор предвиђа зна само изузетно мали круг људи на немачкој страни. Петер Рамзауер, председник Одбора за првреду Бундестага је овај поступак назвао „невероватним“ и упутио протест председнику Бундестага Норберту Ламерту и комесару ЕУ Цецилији Малмстрем и захтевао да се код америчке стране заложе за то да посланици Бундестага добију директан прилаз ТТИП документима“.

Врућ кромпир пред изборе

Ова година је свесно изабрана за офанзиву на пољу преговарања, јер свако кашњење би донело нове проблеме: у новембру 2016. су у Америци нови избори, а 2017. у Немачкој. Дебата о ТТИП-у није потребна ниједном од кандидата у изборној борби, са ове или оне стране Атлантика.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/524775/Nemci-nece-da-budu-americke-sluge

Прочитај без интернета:
3 гласa